Srpsko kulturno nasleđe je evropsko nasleđe i samo zajedno možemo da sačuvamo naš zajednički evropski kulturni identitet, poručeno je na panel diskusiji koja je organizovana u Užicu u okviru kampanje „Evropa je naša kuća”.
Delegacija Evropske unije povodom proslave Dana Evrope 2024. godine želi da pokrene dijalog o kulturnom nasleđu i politikama, a Užice je izabrano kao grad koji ove godine nosi titulu nacionalne prestonice kulture.
„Evropska unija je zainteresovana da radi zajedno sa građanima i građankama Srbije na zaštiti kulturnog nasleđa. Zajedno želimo snažniju Evropsku uniju sa Srbijom koja je članica, jer Evropa jeste naša kuća,“ kaže Emanuele Žiofre, ambasador Evropske unije u Srbiji.
Razgovor sa građanima i građankama četvrti je u nizu od ukupno pet debeta koje Delegacija EU u Srbiji organizuje u okviru kampanje „Evropa je naša kuća”. Pored Užica, panel diskusije organizovane su u Subotici, Novom Pazaru i Kragujevcu, dok će poslednja biti održana u Zaječaru.
Pored ambasadora EU u Srbiji, na panel diskusiju učestvovali su i predsednik Skupštine grada Užica i koordinator programa Užice-Prestonica kulture Srbije Branislav Mitrović, rukovodilac deska “Kreativna Evropa” Vuk Radulović, generalna sekretarka Evropa Nostra Srbija Vesna Marjanović i rukovodilac za međunarodnu saradnju u Novoj Iskri Ivan Manojlović.
Osim razgovora sa mladima o kulturnim politikama Evropske unije, ambasador EU u Srbiji Emanuele Žiofre prisustvovao je i događaju u Sirogojnu, gde je promovisano nasleđe pletilja iz Sirogojna kao i monografija o Dobrili Smiljanić, zahvaljujući kojoj su džemperi iz Sirogojna postali prepoznatljivi u svetu. Delegacija EU u Srbiji je podržala prevod ove monografije na engleski jezik i poklonila 100 primeraka knjige muzeju „Staro selo” u Sirogojnu, sa željom da se priča o Dobrili čuje izvan granica Srbije.
Zaštita kulturnog nasleđa visoko je na listi prioriteta, a Evropska unija želi da tu oblast postavi i u centar Evropskog zelenog dogovora. Kroz inicijativu Novi evropski bauhaus namera je da se osmisle novi životni prostori koji će biti inkluzivni, održivi, ali i u skladu sa evropskim kultunim nasleđem i tradicijom.
Evropska unija brine i o zaštiti lokalnih identiteta i razvoju ugroženih zanata, a kako bi se sačuvala tradicija i raznolikost evropskih naroda.
U Srbiji je EU pomogla obnovu Golubačke tvrdjave i tvrđave Fetislam u Kladovu, Franjevačkog samostana u Baču, Pirotskog Grada, sinagoge u Subotici, Centra za posetioce u Lepenskom viru, rekonstrukciju Botaničke bašte „Jevremovac”, u Beogradu, obnovu Narodnog pozorišta u Beogradu.
