Slanje neželjenih sadržaja u inbox i javno ponižavanje devojaka i žena na društvenim mrežama, danas je najčešći oblik nasilja u digitalnom prostoru u Srbiji, gde svaka treća žena i devojka doživi neki vid digitalnog nasilja.

Ovo pokazuju rezultati nacionalnog istraživanja o digitalnom nasilju u Srbiji koje je predstavljeno na panelu „U senci. Obeležene. Na meti. Osuđivane“, koji je organizovala agencija Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena (UN Women Srbija) u okviru globalne kampanje „16 dana aktivizma protiv rodno zasnovanog nasilja“.

„U današnjem digitalnom dobu rodno zasnovano nasilje prisutno je svuda, i moramo raditi na tome kako bismo sprečili buduća zlostavljanja. Takođe, znamo da digitalno nasilje ne pogađa sve jednakom merom, naročito su izložene žene koje su javne ličnosti, novinarke, političarke, mlade žene i devojke“, istakla je Plamena Halačeva, zamenica šefa Delegacije Evropske unije u Srbiji, i navela da Evropska unija nastavlja da sprovodi programe osnaživanja civilnog sektora kako bi se ojačali napori da se rodno zasnovano digitalno nasilje zaustavi i spreči.

Organizacija Atina predstavila je rezultate istraživanja „Digitalno nasilje prema ženama i devojkama u Srbiji“.

Prema istraživanju, četvrtina ispitanika izjavila je da je lično doživela digitalno nasilje, dok su kao najčešći oblici nasilja koje su doživeli dobijanje neželjenih poruka i sadržaja u inbox preko aplikacija za komunikaciju ili društvenih mreža.

43% žena mlađih od 30 godina navodi da su doživele digitalno nasilje

84% devojaka i žena u Srbiji misle da su same odgovorne za preživljeno digitalno nasilje

54% njih  smatra da počinioci nemaju svest o posledicama i veruju da je njihov postupak bezazlen i prolazan

Na predstavljanju rezultata bila je i Tatjana Macura, ministarka bez portfelja zadužena za rodnu ravnopravnost, prevenciju nasilja nad ženama i ekonomsko i političko osnaživanje žena. Kako je navela, istraživanje pokazuje da „digitalno nasilje ne ostavlja golim okom vidljive tragove, ali njegove posledice mogu biti duboke i trajne, a posebno pogađaju žene koje su mu u najvećoj meri izložene. Zato je ključno da kao društvo unapredimo mehanizme zaštite i pravne okvire”.

„Iza svakog slučaja digitalnog uznemiravanja stoji žena koja je trpela strah, pritisak gubitak privatnosti i nasilja, i zato digitalni prostor ne sme biti mesto iz kojeg se povlače, već prostor u kojem mogu da postoje i govore bez straha”, izjavila je Jelena Sekulić Nedeljković, UN Women Srbija.

Skoro polovina žena i devojčica na planeti, čak 1,8 milijardi njih, nema nikakvu pravnu zaštitu od digitalnog nasilja. Sajber proganjanje, rodno zasnovano nasilje i AI generisani dipfejkovi šire se sve većom brzinom, povećavajući rizike sa kojima se žene i devojčice suočavaju na internetu, dok zakoni ne uspevaju da ih prate.

„Rodno zasnovano nasilje zasnovano na tehnologiji može da se zaustavi, naročito ukoliko vlade, institucije i civilni sektor rade zajedno. Okončanje rodno zasnovanog zasnovanog nasilja osnažuje čitavo društvo, i donosi unapređenje zdravstva, obrazovanja i ekonomije. Kanada ostaje čvrsto posvećena unapređenju globalnih napora da se okonča digitalno nasilje, ulažući u programe usmerene na one koje su ga preživele, podržavajući ženske organizacije“, izjavila je NJ.E. Mišel Kameron, ambasadorka Kanade u Srbiji, Severnoj Makedoniji i Crnoj Gori.

Ovogodišnja globalna kampanja 16 dana aktivizma protiv rodno zasnovanog nasilja zato poziva na hitnu akciju svih sektora i društva kako bi se obezbedila zakonska regulative, a internet učinio bezbednim prostorom za sve žene i devojčice.

„Podaci koje je predstavila organizacija Atina ukazuju na hitnu potrebu za snažnijom prevencijom, boljom digitalnom pismenošću i efikasnijim institucionalnim odgovorom“, izlavila je NJ.E. En Lugon-Mulen, ambasadorka Švajcarske u Srbiji.

16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama je globalna kampanja koju svake godine obeležava preko 1700 organizacija u više od 100 država sveta. Ona počinje na Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama, 25. novembar, a završava se 10. decembra, Danom ljudskih prava. Simboličnim povezivanjem ovih datuma ističe se da je nasilje nad ženama kršenje osnovnih ljudskih prava. Kampanja je prvi put organizovana 1991. godine i od tada ima za cilj da podigne svest o posledicama nasilja nad ženama i devojčicama i pokrene društvo na zajedničke akcije prevencije i suzbijanja svih oblika nasilja nad ženama i decom. Zvanična boja kampanje je narandžasta kao simbol svetlije i lepše budućnosti, bez nasilja nad ženama i devojčicama.