Naučnici su tihi heroji od kojih zavisi dobrobit svih nas, postaje sve jasnije sada kada širenjem virusa korona osećamo sveprisutnu pretnju po zdravlje. Otkrića do kojih dolaze istraživači, kao i tehnologije koje koriste – dobijaju na značaju danas više nego ikada.

Aktuelnoj borbi protiv virusa korona priključuje se sve više srpskih naučnih ustanova, te tako  Veterinarski specijalistički institut Kraljevo doprinosi  svakodnevno analizirajući oko dve stotine uzoraka potencijalno zaraženih virusom COVID-19.

Modernizaciju ovog kraljevačkog instituta Evropska unija pre nekoliko godina podržala je donacijom opreme i 300.000 evra.

Tako opremljen, Veterinarski specijalistički institut danas je u stanju da učestvuje u borbi protiv COVID-19, ali i da učestvuje u evropskom projektu “Defend”, koji svedoči o svesti Evropske unije  o  značaju ulaganja u nauku.

Istraživači Dejan Vidanović, Milenko Šekler i Mišo Kolarević, koji je ujedno i direktor Veterinarskog specijalističkog instituta Kraljevo, zajedno sa kolegama Tamašom Petrovićem i Savom Lazićem iz Naučnog instituta za veterinarstvo u Novom Sadu, učestvuju u projektu “Defend”, gde imaju prilike da razmenjuju iskustva sa naučnicima iz drugih evropskih instituta.

Konzorcijum od 30 laboratorija, uključujući i one u Nemačkoj, Italiji, Belgiji i Francuskoj, bavi se istraživanjem bolesti kvrgave kože goveda i afričke kuge svinja.

“Veterinarski specijalistički institut Kraljevo i Naučni institut za veterinarstvo u Novom Sadu deo su konzorcijuma laboratorija na projektu Defend, u okviru projektnog ciklusa Horizont 2020”, objasnio je direktor kraljevačkog Instituta, Mišo Kolarević.

“Na ovom projektu su glavne teme epizootiologija i laboratorijska dijagnostika o bolesti kvrgave kože goveda i afričke kuge svinja. U ovom projektu učestvuje ukupno pet eksperata iz naše zemlje, tri iz Kraljeva i dva iz Novog Sada. Kompletan projekat je u potpunosti finansiran iz sredstava Evropske unije”, pojasnio je Kolarević.

On dodaje da je planirano trajanje projekta pet godina, a da je “Defend” otpočeo pre 18 meseci: tokom tog perioda istraživači iz brojnih evropskih laboratorija, ujključujući i dve srpske, do sada su održali dva sastanka: u Velikoj Britaniji i Belgiji.

“Naše učešće u projektu bilo je dragoceno svima koji se bave laboratorijskom dijagnostikom i suzbijanjem zarazne bolesti kod životinja: ustupili smo kolegama nekoliko naših uzoraka i predstavili potpuno novu metodu dijagnostike, koja je u celosti naša”, kaže Kolarević.

“Najviše nas interesuje, i očekujemo pomoć u metodama sekvenciranja uzročnika bolesti kvrgave kože”, kaže direktor.

Horizont 2020 je okvirni program Evropske unije za istraživanje i inovacije. Za period od 2014. do 2020. godine, predviđen je budžet od više od 77 milijardi evra, uz privatna i nacionalna ulaganja koja će dodeljeni novac privući. Horizont 2020 je namenjen svim fizičkim i pravnim licima iz zemalja EU i pridruženih zemalja, među kojima je od jula 2014. i Srbija.

Srbija je od početka učešća u programa Horizont 2020 dobila 311 projekata ukupne vrednosti od 102,6 miliona evra. Horizont 2020 biće zamenjen novim programom za dugoročno finansiranje u oblasti istraživanja i inovacija – Horizont Evropa koji bi trebalo da počne sa realizacijom 1. januara 2021. godine.

Evropska unija pruža podršku Srbiji za učešće u programu Horizont 2020, a nastaviće i za program Horizont Evropa, kroz projekat Podrška učešću u EU programima koji pomaže potencijanim aplikantima u razvijanju projekta ne samo za Horizont, već i za sve ostale EU programe dostupne u Srbiji.

Veterinarski istraživači protiv korone

Kada je u pitanju aktuelna epidemiološka situacija u Srbiji, iako primarno veterinarski, kraljevački institut uposlio je ekspertizu svojih naučnika, kao i infrastrukturu kojom raspolaže, te dnevno testira oko 200 uzoraka COVID-19, objasnio nam je direktor Kolarević.

“Za testiranje na COVID-19 Institut ne koristi opremu dobijenu od EU, ali je Evropska unija tokom proteklih godina donirala 300.000 evra, što je bilo značajno za naš Institut. Imajući u vidu biobezbednost – što podrazmeva mere zaštite onih koji barataju uzorcima, kao i biosigurnost – mere koje se odnose na okolinu – naši kapaciteti omogućavaju da testiramo 200 uzoraka dnevno. Biobezbednosne mere su sada velike: da nije tako mogli bismo da testiramo i više uzoraka. Recimo, da nije u pitanju COVID-19, već afrička svinjska kuga”, zaključio je Kolarević.

Institut iz Kraljeva analizira uzorke iz pet okruga: Zlatiborskog, Moravičkog, Rasinskog, Šumadijskog i Raškog okruga.