„Program Evropske unije za istraživanje razvoj i inovacije Horizont 2020 je finansijski instrument za realizaciju Inovacione unije, vodeće inicijative projekta Evropa 2020. Inovaciona unija je zapravo strategija za kreiranje okruženja koja stimuliše inovacije i pomaže da sjajne ideje budu lakše realizovane i pretvorene u proizvode i usluge koje će povećati ekonomski rast“, rekao je u Novom Sadu šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Majkl Davenport pred mnogobrojnim gostima, profesorima i naučnicima Univerziteta u Novom Sadu (UNS), gde je u amfiteatru Rektorata Univerziteta govorio na konferenciji na temu „Primeri dobre prakse i nove mogućnosti za projektne aktivnosti, koje se finansiraju iz EU fondova“.
Na konferenciji, koju su organizovali Delegacija EU u Srbiji, EU Info centar u Beogradu, EU Info kutak u Novom Sadu i Univerzite u Novom Sadu, prezentovani su uspešni projekti finansirani novcem u okviru Programa Horizont 2020, najvećeg programa EU za istraživanje i inovacije. Uvodnim izlaganjima gostima i domaćinima obratili su se i rektor UNS prof dr Dušan Nikolić i podsekretar Pokrajinskog sekretarijata za visoko obrazovanje i naučno istraživačku delatnost prof dr Svetlana Mihić.
Davenport je podsetio da je, sa budžetom od skoro 80 milijardi evra, Horizont 2020 nastao 2014. godine kao odgovor evropskih država na pad konkurentnosti njihovih proizvoda, a samim tim i privrednih aktivnosti.
„Uz istraživanje i razvoj, inovacije se smatraju najvažnijim faktorom konkurentnosti svake privrede. Države EU su shvatile da je ulaganje u istraživanje zapravo investicija za budućnost. Upravo zato Horizont 2020 predstavlja pokretačku snagu za kreiranje privrednog rasta i novih radnih mesta u celoj Evropi. U 21. veku znanje i ideje su pokretači privredne konkurentnosti. Kako bi se ovo ostvarilo i u Srbiji, neophodno je znatno reformisati i unaprediti nauku i istraživanje, ali i tehnološki razvoj na nivou preduzeća. Ovaj cilj nije moguće ostvariti bez velikih napora države! Ulaganje u primenjenu nauku nije potrošnja, već, pre svega, kupovina karte za bolju budućnost svake zemlje i njenih građana. Srbija ima nameru da modernizuje svoju ekonomiju i učini je konkurentnom. Kao i do sada, Evropska unija će nastaviti da podržava Srbiju na tom putu“, poručio je ambasador Devenport, koji je potom govorio o projektu „Istraživanje, inovacije i transfer tehnologija, za koji je EU izdvojila 2,5 miliona evra i sprovodi ga u saradnji sa Svetskom bankom.
Pored nove Strategije naučnog i tehnološkog razvoja Republike Srbije i akcionog plana za njenu primenu, cilj ovog projekta je plan razvoja infrastrukture neophodne za primenu Strategije i za napredak nauke i istraživanja u narednih pet do sedam godina – izneo je Davenport i naglasio da taj projekat pomaže i u osnivanju Centra za transfer tehnologije (u okviru Fonda za inovacionu delatnost), koji će raditi na komercijalizaciji istraživanja naučnih instituta. Centar će biti krovna institucija za sve ostale kancelarije, koje se bave transferom tehnologije na državnim univerzitetima.
EU je razvila i novi grant program za finansiranje zajedničkih projekata javnih naučno istraživačkih instituta i privatnih preduzeća. To bi, naglasio je Davenport, trebalo da dovede do neophodne saradnje primenjene nauke i privredne prakse. Za taj projekta DEU je izdvojila dodatnih 2,4 miliona evra bespovratnog novca, a zajedno sa novcem Ministarstva, Inovacioni fond će podeliti grantove ukupne vrednosti od 4,4 miliona evra.
Davenport je izrazio nadu da će srpski privrednici, univerziteti i naučno istraživački instituti uspešno učestvovati i u Horizontu 2020 i poručio da su projekti koji su danas u Novom Sadu na ovoj konferenciji promovisani, odličan dokaz da Srbija ima potencijale za uspeh. Univerzitetski profesori i naučni radnici, rekao je Davenport, svojim zalaganjem, naučnim radom i doprinosom reformama obrazovnog i zdravstvenog sistema, direktno podržavaju Srbiju na njenom putu u Evropsku uniju.
Rektor UNS prof dr Dušan Nikolić izneo je da je Univerzitet u Novom Sadu prepoznatljiv u regionu po tome što je vrlo uspešno učestvovao na konkursima za realizaciju naučnih projekata i podelio s prisutnima važnu vest da je na nedavnoj sednici Senata UNS doneta odluka o formiranju Centra za naučne studije kao i kancelarije za nauku ( nekadašnja kancelarija za projekte).
Podsekretarka prof dr Svetlana Mihić naglasila je da su Autonomnoj Pokrajini Vojvodini potrebni programi koji će, pre svega, podsticati nauku da bude što više i bolje primenljiva u praksi.
Projekte u okviru Program Horizont 2020 predstavili su danas na konferenciji profesori i naučni radnici Univerziteta u Novom Sadu: prof dr Goran Stojanović (Medlem projekat zasnovan na razvoju elektronskih uređaja za optimalnu i personalizovane doze lekova za lečenje leukemije); prof dr Vladimir Crnojević (eLTER, Evropski eko sistem i socio ekološka istraživanja); prof dr Vesna Bengin Crnojević (BioSense Institute, o projektu ANTARES napredna tehnologija i održiva poljoprivreda) . Milica Trajković (BioSense Institute), koordinatorka projekta Unapređenje istraživanja poljoprivrednih aplikacija i tehnologija. Prof dr Mirjana Brković govorila je o uspešno sprovedenom projektu o Info releju EU pri Centralnoj biblioteci UNS. Tema profesorke dr Gordane Vlahović bila je H2020 Nacionalna kontakt tačka za programe Evropskog istraživačkog saveta (ERC) i aktivnosti „Marija Sklodovska – Kiri (MSCA). Projekat Dunavski tok za zeleni san (Danube Stream for Green Dream) predstavila je Dušica Milenković iz Ekološkog centra Sremski Karlovci.
