Komisija je usvojila danas strategiju za „Verodostojnu perspektivu proširenja i pojačano angažovanje EU na Zapadnom Balkanu“.

Kao što je predsednik Junker najavio u svom govoru o stanju Unije u 2017. Komisija je danas usvojila strategiju za „Verodostojnu perspektivu proširenja i pojačano angažovanje EU na Zapadnom Balkanu“, potvrdivši evropsku budućnost regiona kao geostrateške investicije u stabilnu, snažnu i ujedinjenu Evropu baziranu na zajedničkim vrednostima. Strategija precizira prioritete i oblasti zajedničke pojačane saradnje, usmerene na specifične izazove koji stoje pred Zapadnim Balkanom, naročito na potrebu za temeljnim reformama i dobrosusedskim odnosima. Verodostojna perspektiva proširenja zahteva stalne napore i nepovratne reforme. Napredak na evropskom putu je cilj i proces koji se zasniva na zaslugama i koji zavisi od konkretnih rezultata koje postigne svaka zemlja ponaosob.

Danas je Evropska komisija najavila šest vodećih inicijativa – posebnih akcija koje će EU preduzeti narednih godina kako bi podržala transformacijske napore Zapadnog Balkana u oblastima od zajedničkog interesa – od inicijativa za jačanje vladavine prava, tešnje saradnje po pitanju bezbednosti i migracija, preko zajedničkih istražnih timova i Evropske granične i obalske straže, do širenja Energetske zajednice Evropske unije na Zapadni Balkan, smanjenja roming tarifa i širenja širokopojasne mreže po regionu. Strategija takođe ističe potrebu da EU spremno dočeka nove članice kada one budu ispunile kriterijume.

Predsednik Evropske komisije, Žan-Klod Junker je izjavio: ”Investiranje u stabilnost i prosperitet Zapadnog Balkana znači investiranje u bezbednost i budućnost naše Unije. Iako tokom sadašnjeg mandata neće biti daljeg proširenja, danas je Evropska komisija zacrtala evropski put za Zapadni  Balkan. Uz snažnu političku volju, realne i neprekidne reforme, kao i konačna rešenja sporova sa susedima, Zapadni Balkan može da krene napred na svom evropskom putu. A da li će to postići, zavisiće od objektivnih zasluga. Evropska komisija će biti stroga, ali pravedna. Ja ću otputovati u svaku zemlju Zapadnog Balkana krajem ovog meseca sa jasnom porukom: nastavite s reformama, a mi ćemo nastaviti da podržavamo vašu evropsku budućnost.“

Visoka predstavnica i potpredsednica Federika Mogerini je prokomentarisala: „Zapadni Balkan je deo Evrope: mi delimo istoriju, istu geografiju, isto kulturno nasleđe i iste mogućnosti i izazove danas i ubuduće. Imamo i zajednički interes da radimo više u tešnjoj saradnji kako bismo garantovali našim građanima ekonomski i socijalni razvoj i bezbednost. Ova strategija pokazuje put koji je pred nama: da svih šest naših partnera prevaziđu prošlost jednom zauvek, i da svi mi zajedno učinimo proces Zapadnog Balkana ka Evropskoj uniji nepovratnim i da nastavimo sa ponovnim ujedinjenjem kontinenta. Ova Strategija svima nama pruža zajedničku, jasnu, nesumnjivu, verodostojnu i konkretnu perspektivu evrointegracija za svakog od naših šest partnera. Sledeći mesec ne samo da će biti intenzivan, već i ključan kako bismo uspeli da iskoristimo ovu istorijsku i jedinstvenu priliku.”

Komesar za politiku susedstva i pregovore o proširenju Johanes Han je naglasio: „Danas smo potvrdili da su vrata naše Unije otvorena za Zapadni Balkan koji već predstavlja enklavu okruženu Evropskom unijom, i potvrdili smo iskrenost naše ponude. Novim pristupom koji je podržan konkretnim merama mi jačamo proces proširenja koji za uzvrat zahteva verodostojne napore i reforme, naročito da se ojača vladavina prava. Mi moramo da radimo za dobrobit naših građana.“

Fokus na ubedljive reforme i pomirenje

Da bi ispunio kriterijume za članstvo u EU, a i zbog sopstvenih interesa, Zapadni Balkan treba da sprovede sveobuhvatne reforme u ključnim oblastima. Vladavina zakona, osnovna prava i upravljanje moraju znatno da se ojačaju. Reforma pravosuđa, suzbijanje korupcije i organizovanog kriminala i reforma javne uprave treba da pruže realne rezultate, dok funkcionisanje demokratskih institucija treba ozbiljno da se unaprede. Primena ekonomskih reformi mora da bude energična kako bi se rešile strukturne slabosti, nedovoljna konkurentnost i visoka stopa nezaposlenosti.

Sve zemlje moraju da budu bezrezervno posvećene – i rečju i delom – prevazilaženju nasleđa prošlosti, tako što će postići pomirenje i rešiti otvorena pitanja, posebno granične sporove, i to pre nego što pristupe Evropskoj uniji. Takođe mora da se postigne sveobuhvatan, pravno obavezujući sporazum o normalizaciji odnosa između Srbije i Kosova kako bi i jedni i drugi mogli da napreduju na svom evropskom putu.

Šest vodećih inicijativa za podršku transformaciji Zapadnog Balkana

EU je već sada najvažniji donator i investitor u regionu, kao i politički partner Zapadnog Balkana. EU je pri tome i najveći trgovinski partner Zapadnog Balkana, sa ukupnom godišnjom trgovinskom razmenom vrednom 43 milijarde evra (2016). Danas je Evropska komisija pokrenula Šest vodećih inicijativa koje će dodatno ojačati našu saradnju u brojnim oblastima i podržati proces transformacije na Zapadnom Balkanu. Te vodeće inicijative su usmerene na posebne oblasti od zajedničkog interesa: vladavinu prava, bezbednost i migracije, socio-ekonomski razvoj, saobraćajno i energetsko povezivanje, digitalnu agendu, pomirenje i dobrosusedske odnose. U tim oblastima su predviđene konkretne akcije u periodu od 2018. do 2020.

Da bi se Strategija za Zapadni Balkan ispunila i podržalo nesmetano pristupanje, neophodna su adekvatna finansijska sredstva. Evropska komisija predlaže postepeno povećanje finansiranja u okviru Instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA) do 2020. godine koliko budu dozvoljavale preraspodele sredstava u okviru postojećeg paketa. Samo za 2018. godinu predviđeno je već 1,07 milijardi evra pretpristupne pomoći za Zapadni Balkan, povrh skoro 9 milijardi evra u periodu od 2007. do 2017.

Naredni koraci na putu ka EU

Politika proširenja EU mora da bude deo šire strategije za jačanje Unije do 2025. koju je izložio predsednik Junker u svom govoru o stanju Unije u septembru 2017. i Planu za ujedinjeniju, snažniju i demokratskiju Uniju. Iako bi do tog datuma EU mogla da ima više od 27 članica, dinamika napretka Zapadnog Balkana na evropskom putu zasnivaće se na pojedinačnim zaslugama, a brzina će zavisiti od konkretnih rezultata koji se budu postigli. Strategija objašnjava korake koje treba da preduzmu Crna Gora i Srbija kako bi završile proces pristupanja u perspektivi do 2025. godine; drugi bi mogli da ih sustignu, ali su Crna Gora i Srbija dve jedine zemlje sa kojima se već uveliko vode razgovori o pristupanju. Ova perspektiva će konačno zavisiti od snažne političke volje, postizanja realnih i neprekidnih reformi, kao i konačnih rešenja za sporove sa susedima.

Sve zemlje Zapadnog Balkana imaju šansu da napreduju na svom evropskom putu. Komisija ocenjuje te zemlje na pravedan i objektivan način na osnovu sopstvenih zasluga i brzine kojom postižu napredak. Albanija i Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija postižu značajan napredak na evropskom putu i Komisija je spremna da pripremi preporuke za otvaranje pristupnih pregovora, na osnovu ispunjenih uslova. Komisija će započeti sa pripremom Mišljenja o prijavi za članstvo Bosne i Hercegovine nakon što dobije sveobuhvatne i potpune odgovore na Upitnik. Uz stalne napore i angažman, Bosna i Hercegovina bi mogla da postane kandidat za pridruživanje. Kosovo ima priliku za održiv napredak kroz sprovođenje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i napredak na evropskom putu kada to budu dozvolile objektivne okolnosti.

Politička posvećenost lidera u regionu

Mnogo je posla pred ovim zemljama kako bi se našle u poziciji da ispunjavaju uslove i kriterijume za članstvo u EU. Strategija naglašava da lideri u regionu moraju da pokažu bez ikakve sumnje svoju stratešku orijentaciju i posvećenost. Na kraju krajeva, oni su ti koji će morati da preuzmu odgovornost za to da se ova istorijska prilika i ostvari.

Pripremanje EU da dočeka nove članice

Sama EU treba da bude spremna za nove članove u porodici – kada budu ispunili uslove – čak i iz institucionalne i finansijske perspektive. Unija mora da postane snažnija, čvršća i efikasnija da bi mogla da se poveća. U cilju efikasnog donošenja odluka, treba da iskoristimo glasanje kvalifikovanom većinom u Savetu u oblastima politika za koje je to već predviđeno. Pored toga, Evropska komisija će predstaviti mogućnosti za dalje unapređenje glasanja kvalifikovanom većinom u trećem kvartalu 2018., kako je najavio predsednik Junker u svom govoru o stanju u Uniji 2017.

Efikasniji sistem je potreban i za rešavanje sistematskih pretnji ili čak kršenja vladavine prava u bilo kojoj zemlji članici EU, i inicijativa Komisije po tom pitanju se očekuje u oktobru 2018.

Na kraju, neophodno je napraviti posebne aranžmane kako bi se osiguralo da nove zemlje članice ne budu u poziciji da blokiraju pristupanje drugih kandidata sa Zapadnog Balkana.

Opširnije informacije: