U prvih deset meseci 2018, broj ilegalnih graničnih prelazaka u EU je u odnosu na prethodnu godinu opao za 31 odsto i iznosio je oko 118.900, na šta je najvećim delom uticao smanjeni migracijski pritisak u centralnom Mediteranu. Dva meseca do kraja godine, sva je prilika da će u 2018. biti zabeležen najniži broj ilegalnih graničnih prelazaka od 2013, saopštio je Frontex.

U oktobru je na glavnim migracijskim rutama ka EU zabeleženo 16.000 ilegalnih graničnih prelazaka, približno broju iz oktobra prošle godine.

Zapadni Mediteran
Na zapadnomediteranskoj ruti je prošlog meseca zabeleženo skoro 60 odsto ukupnog broj ilegalnih ulazaka u EU. Broj migranata koji je ovim putem došao u Evropu je u oktobru dostigao skoro 9.400, više nego dvostruko u odnosu na isti mesec prethodne godine.

U prvih deset meseci 2018, blizu 45.900 nezakonitih migranata je do EU stiglo zapadnomediteranskom rutom, više nego dvostruko u poređenju sa istim periodom prošle godine.

Najveći broj migranata na ovoj ruti dolazi iz Maroka, Gvineje i Malija.

Istočni Mediteran
U oktobru je preko istočnomediteranske rute prošlo 5.700 ljudi, što je približno isto kao i u oktobru 2017. Usled značajnog smanjenja broja ilegalnih prelazaka na kopnenoj granici s Turskom u proteklim mesecima, ukupan broj migranata na istočnomediteranskoj ruti je u prvih deset meseci porastao za 37 odsto, odnosno na oko 47.100 ljudi. Na morskoj granici je zabeležen niži rast.

Najveći broj migranata na ovoj ruti u 2018. čine državljani Sirije i Iraka, iako su već dva meseca zaredom Avganistanci najbrojniji.

Centralni Mediteran
Broj migranata koji su u Evropu stigli centralnomediteranskom rutom je u septembru pao na 800 što je za 87 odsto manje u odnosu na oktobar 2017. U prvih devet meseci je broj migranata na ovoj ruti pao na otprilike 21.600, što je 81 odsto manje nego prošle godine.

U 2018. je na ovoj ruti bilo najviše državljana Tunisa i Eritreje koji zajedno čine trećinu ukupnog broja svih migranata na toj ruti. Za njima slede državljani Sudana, Pakistana i Nigerije.

Zapadni Balkan
Broj migranata na glavnoj migracijskoj ruti na Zapadnom Balkanu iz Srbije ka Mađarskoj i Hrvatskoj nastavlja da pada. Paralelne rute preko Albanije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine, te ruta iz Srbije ka Bosni i Hercegovini su, međutim, i dalje izložene migracijskom pritisku.

Napomena: Podaci u ovom saopštenju se odnose na broj nezakonitih prelazaka na spoljnim granicama EU. Ista osoba može pokušati da pređe granicu nekoliko puta na različtim lokacijama na spoljnoj granici.