Evropska nedelja borbe protiv raka obeležena je u sedmici koja je za nama, a prema Evropskoj komisiji, borba protiv ove bolesti prioritet je u zdravstvenom sektoru. Stoga je važno podsetiti da je Evropska unija dala neverovatan doprinos Srbiji u ovom domenu, podržavši nacionalni program za skrining raka sa 6,6 miliona evra iz sredstava IPA 2009.
Prevencija, rana dijagnoza, lečenje i nega nakon medicinskog tretmana četiri su ključne tačke evropskog plana za borbu protiv raka.
Smernice predsednice Evropske komisije, Ursule don der Lejen, odnose se na „evropski plan za borbu protiv raka, za podršku državama članicama u poboljšanju kontrole i nege raka“ kako bi se smanjila patnja izazvana ovom bolešću i da bi Evropa preuzela vodeću ulogu u borbi protiv raka.
Međutim, važno je napomenuti da zdravstveni sistem svake države članice zavisi od uređenja te države, te da ne postoji unificiran zdravstveni sistem na nivou cele Evropske unije. Ipak, mimo plana za države članice, Evropska unija do sada je dala veliki doprinos zdravstvenom sektoru Srbije, zemlji kandidatu za članstvo.
Podsetimo, projekat Evropske unije i ministarstva zdravlja, “Podrška sprovođenju nacionalnog programa za rano otkrivanje raka u Srbiji”, najznačajniji je doprinos za borbu protiv raka u Srbiji, jer je EU kroz svoj budžet pretpristupnog finansijskog instrumenta Srbiji dodelila ukupni iznos od 6,6 miliona evra, usmerene na programe skrininga za rak dojke, grlića materice i debelog creva.
Nabavka medicinske opreme potrebne za skrining, uključujući mamografe, video kolonoskopiju, mikroskope i drugu laboratorijsku opremu za citološka ispitivanja, jedan je od vidova pomoći koju je srpski zdravstveni sistem tada dobio.
Pružena je i tehničku pomoć stručnjacima koji su radili na zakonodavstvu, izgradnji institucija i obukama.
Skoro 700 zaposlenih u zdravstvenom sektoru, od kojih je polovina lekara, učestvovalo je u opsežnim edukativnim aktivnostima o različitim temama skrininga raka, kao što su skrining citologija, mamografija i kolonoskopija.
Pored toga, otprilike 3.000 lekara i medicinskih sestara iz primarne zdravstvene zaštite bilo je uključeno u pilot probe za rak debelog creva kao praktičnu posledicu donacije EU od 50.000 testova.
I već tokom pilot skrininga ostvareni su važni rezultati, imajući u vidu da je samo tokom tog segmenta ovog projekta otkriveno 98 osoba sa rakom u ranoj fazi, i još dve stotine osoba sa premalignim lezijama čiji je život spašen ili značajno produžen.
Važno je pomenuti i da je 2004. godine izdvojeno 3,8 miliona evra za razvoj preventivne zdravstvene zaštite radi poboljšanje preventivnih zdravstvenih usluga rešavanjem glavnih uzroka obolijevanja i smrtnosti stanovništva kroz uspostavljanje 25 centara za preventivnu zaštitu u primarnim zdravstvenim centrima Srbije.
Ne bi trebalo zaboraviti ni da brojni pacijenti širom Srbije imaju koristi od rekonstrukcije i izgradnje 20 velikih bolnica uz podršku kredita Evropske investicione banke.
Samo u zdravstvenom sektoru, ono što je EU uradila sa Srbijom u prethodnih 20 godina je od fundamentalnog značaja za funkcioniosanje sistema koji danas postoji. EU je donirala više od 200 miliona evra i dala kredite u iznosu od 250 miliona da bi sistem zdravstvene zaštite u Srbiji učinili jačim.
Zašto je ovo važno?
Svaka peta osoba koja je preminula u 2018. godini u Srbiji, bila je žrtva malignog tumora (21,3%), pokazuje statistički godišnjak Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“.
Isti izvor ukazuje na to da je na teritoriji centralne Srbije u periodu od 2006. do 2015. godine, u proseku godišnje od malignih bolesti obolevalo 26.183 osobe, dok je približno 14.877 osoba umiralo od raka.
Na osnovu podataka registra za rak centralne Srbije, u 2015. godini obolele su 27.867 osobe od malignih tumora, a 15.224 osobe umrle su od raka.
Prema podacima registra za rak, navodi se dalje u izveštaju „Batuta“, muškarci su najviše obolevali i umirali od raka bronha i pluća, raka debelog creva i rektuma i raka prostate. Kod žena, maligni tumor je najčešće bio lokalizovan na dojci, debelom crevu i rektumu, i bronhu i plućima Istovremeno, žene su bile žrtve raka dojke, bronha i pluća i debelog creva i rektuma.
Photo: Robotics at hospital (Liège)
Konkretno, rак grlićа mаtеricе, dužе оd dеcеniје, prеdstаvljа оzbiljаn јаvnоzdrаvstvеni prоblеm u Srbiјi. U nаšој zеmlji 2015. gоdinе rеgistrоvаnо је 1.095 nоvооbоlеlih žеnа оd rака grlićа mаtеricе, dок 424 žеnа izgubi živоt оd оvе vrstе rака, zа којu sа sigurnоšću znаmо dа pripаdа grupi nајprеvеntаbilniјih. Nаrоčitо zаbrinjаvа činjеnicа dа sе Srbiја i dаljе nаlаzi u grupi еvrоpsкih zеmаljа sа nајvišim stоpаmа оbоlеvаnjа i umirаnjа оd rака grlićа mаtеricе. Каdа је rеč о оbоlеvаnju оd rака grlićа mаtеricе, Srbiја sе nаlаzi nа pеtоm mеstu u Еvrоpi, pоslе Lаtviје, Bоsnе i Hеrcеgоvinе, Еstоniје i Mоldаviје. Tакоđе, nаšа zеmljа sе i pо umirаnju оd оvе vrstе rака коd žеnа nаlаzi nа pеtоm mеstu u Еvrоpi, pоslе Rumuniје, Mоldаviје, Bugаrsке i Litvаniје.
Ovo je važno uporediti sa Finskom, u kojoj je sistem prevencije pokazao dobre rezultate. Poređenja radi, u ovoj zemlji čak 2,4 miliona žena spada u rizičnu grupu za oboljevanje od raka grlića materice, dok godišnje oboli 182, a premine 64, kako pokazuje prošlogodišnji izveštaj HPV centra.
Povezane vesti:
Evropska komisija pravi zalihu medicinske opreme, dostupna i Srbiji
