„Gde postoji volja, postoji i način.”
Možda je baš ovo bila maksima grupe prijatelja iz grčkog sela Sarantaporo, koji su pre deset godina odlučili da naprave veb-sajt kako bi promovisali svoje mesto. Ipak, naišli su na problem, pošto veliki deo stanovnika tog dela planina Tesalije nije imao pristup internetu. Telekomunikacijske kompanije su procenile da nije isplativo da tuda postavljaju svoju mrežu.
Kako entuzijazma tada mladoj grupi nije nedostajao, odlučili su da sami rade na rešenju. Tako su došli do ideje da uspostave lokalnu otvorenu mrežu, u čemu su uspeli nakon što su obezbedili sredstva Evropske unije. Taj novac upotrebljen je kako bi 15 okolnih sela bilo bolje povezano sa svetom. Preko 3500 ljudi više se nije nalazilo u digitalnom mraku.
„Tokom godina bili smo svedoci kako nam se kvalitet života poboljšava na neočekivane načine. Povezivanje omogućava lekarima koji posećuju naša sela da prepisuju lekove preko interneta. Stariji ljudi kojima su potrebni lekovi, stoga, bežične uređaje (rutere) koje postavljamo doživljavaju kao omogućavanje ove medicinske usluge. Takođe, unuci mogu da im ostanu duže, jer mladi sada mogu da uživaju u internet konekciji u selu”, kažu na sajtu ove inicijative.
Foto: Shutterstock
Projekat je 2019. godine dobio nagradu kao jedan od najboljih projekata u pronalaženju rešenja za širokopojasni internet.
Biti u korak sa svetom kada je reč o povezanosti tehnologije i infrastrukture, uzimajući u obzir zaštitu životne sredine, postaće jedan od glavnih faktora za odluke gde će različite kompanije investirati svoj novac.
Kako bi region Zapadnog Balkana mogao da ostane u koraku sa drugima, Evropska unija je pripremila Ekonomsko-investicioni plan (EIP), čiji cilj je da pomogne u izgradnji neophodnih uslova za tehnološki skok očekivan u narednim decenijama.
„Mobilisaćemo do devet milijardi evra za finansiranje investicionih prioriteta u oblastima transporta, energetike, zelene i digitalne tranzicije, kroz podršku održivom privrednom rastu i otvaranju novih radnih mesta. Trebalo bi da ovaj plan pomogne transformisanju Zapadnog Balkana u jedan od najprivlačnijih regiona za ulaganja na svetu”, rekao je evropski komesar za proširenje i susedstvo Oliver Varhelji.
Plan je definisao deset investicionih prioriteta: glavne drumske i železničke veze, obnovljiva energija i prelazak sa uglja na druge izvore energije, povećanje energetske efikasnosti, smanjenje efekta staklene bašte, upravljanje otpadom i otpadnim vodama, kao i uvođenje širokopojasnog interneta.
Foto: Shutterstock
Pored značajnih bespovratnih sredstava, EU može da pruži garancije i tako pomogne da se smanje troškovi finansiranja i javnih i privatnih ulaganja i da se smanje rizici za investitore. Očekuje se da će podrška kroz novi Instrument garancija za Zapadni Balkan mobilisati potencijalne investicije vredne i do 20 milijardi evra u narednoj deceniji. Investicioni paket će biti glavni pokretač za veći broj javnih i privatnih ulaganja uz podršku evropskih i međunarodnih finansijskih institucija.
Srbija je jedan od najvećih primalaca sredstava EU namenjenih povezivanju, sa preko 200 miliona evra bespovratnih sredstava odobrenih za šest investicionih projekata (modernizacija pruge Niš–Brestovac; modernizacija pruge Niš–Dimitrovgrad; izgradnja deonice Niš–Pločnik (faza 1 radova na Autoputu mira); izgradnja intermodalnog terminala; Rehabilitacija brodske prevodnice Đerdap I i Rehabilitacija prevodnice Đerdap II), zahvaljujući čemu će biti mobilisano 650 miliona evra investicija. EU u ovom trenutku izdvaja preko 30 miliona evra bespovratnih sredstava za pripremu investicionih projekata u oblasti saobraćajne infrastrukture ukupne vrednosti oko tri milijarde evra. U okviru investicija za povezivanje, EU je donirala 250 miliona evra za bezbedniji saobraćaj u Srbiji, povezala je region sa mrežom jevtinijih roming tarifa, modernizovala je pet ključnih železničkih trasa i rekonstruisala ili unapredila tri mosta i puteve ukupne dužine 682,5 kilometara širom zemlje. Povezivanje tržišta radi brže i sigurnije cirkulacije ljudi, roba, investicija i usluga, jedno je od ključnih nastojanja EU. Evropska unija podržava Srbiju da unapredi energetsku, transportnu i digitalnu infrastrukturu, kako bi postala tržišno kompatibilnija i bila bolje povezana sa regionom i EU, u cilju otvaranja novih radnih mesta i mogućnosti. Evropska unija je najveći donator, trgovinski partner i investitor u Srbiji, sa preko 3,6 milijardi evra bespovratne pomoći koja je odobrena za niz projekata u proteklih 20 godina.
