Onlajn događaj “Zdrava životna sredina za zdrav život” je otvorio ovogodišnju Evropsku zelenu nedelja i istakao višestruke veze između kvaliteta životne sredine i zdravlja i blagostanja Evropljana.

Evropska zelena nedelja 2021 (EU Green Week) posvećena je „ambiciji nultog zagađenja”. Takođe, osvrnuće se i na druge relevantne evropske inicijative zelenog dogovora, poput klimatskih inicijativa, kao i inicijative u oblastima energetike, industrije, mobilnosti, poljoprivrede, zdravlja i biodiverziteta. Panel je okupio EU donosioce odluka, ali i stručnjake, predstavnike svetskih organizacija i civilnog društva.

“Već dugo vremena znamo da životna sredina utiče na fizičko zdravlje ljudi. Ali sada znamo i da ima veliki uticaj i na mentalno zdravlje, poput gubljenja stanja ili problema kod učenja kod dece. Evropa verovatno ima najrazvijeniji sistem izveštavanja o zagađenju hemikalijama. Međutim još uvek ne znamo sve o negativnim efektima svih hemikalija. Nedavno smo otpočeli Opservatoriju o klimi i ljudskom zdravlju. Ovaj uticaj nije podjednako razdeljen. I obično oni najranjiviji su više izloženi i pogođeni negativnim uticajima bio-okruženja,” istakao je Hans Brujninks, izvršni direktor Evropske agencije za životnu sredinu (EEA). “Međutim, postoje i dobre vesti. Zahvaljujući EU politikama mi već imamo značajno smanjenje zagađenja. Na primer zagađenje vazduha se smanjilo u poslednjih deceniju-dve. EU utiče pozitivno. Sve više dokaza i potvrda kako zdrava žs utiče na opšte zdravlje stanovništva. EU ulaže i razume u vezu između životne sredine i zdravlja ljudi,” dodao je dr Brujninks.

 “Urbanizacija, industrijalizacija i prekomerno iskorišćavanje resursa negativno utiču na biodiverzitet i životnu sredinu. Sasvim je jasno da su ovi odnosi povezani sa kreiranjem novih bolesti. Klimatske promene utiču na nove patogene i njihovo brže širenje.,” istakao je dr Hans Kluge, regionalni direktor za Evropu, Svetska zdravstvena organizacija (WHO) u svojoj video poruci.

Govoreći o alternativama, dr Kluge je naglasio: “Kada se pandemija završi države imaju opcije – da nastave po starom i narušavaju životnu sredinu ili da krenu novim putem ka zelenom i zdravom oporavku. Tu postoji nekoliko koraka: prvi – smanjiti rizike od zagađenja; drugi – integrisati zdravlje u procese donošenja politika; treći – povećanje kapaciteta i otpornosti zdravstvenog sistema na klimatske promene; te na kraju – snažnjije zagovaranje klimatski politika i inicijativa. Pandemija nam je svima otvorila oči i bila je ključna za postavljanje klimatskih promena na vrh svetske agende”, preglaže dr Kluge.

“Da je ljudsko zdravlje vezano za zdravlje panete – naučila nas je pandemija. Zagađenje pogađa najosetljivije grupe – stare, bolesne, siromašne. Mi zbog toga imamo moralnu obavezu da se pomenimo. Međutim, to nije samo obaveza. Plan oporavka za Evropu predviđa 1,3 triliona evra investicija i kroz njega su prožete politike zaštite životne sredine”, naglasio je Marius Vaščega, šef kabineta komesara za životnu sredinu, okeane i ribarstvo Virginijusa Sinkevičiusa.

Govoreći o planovima Evropske unije, Vaščega naglašava da je cilj EU da do 2050 zagađenje bude na nivou koje neće više ugrožavati životnu sredinu. Ovaj cilj otvara i brojne poslovne mogućnosti – nove tehnologije, načine proizvodnje i inovacije u oblasti energetike, privrede i transporta. “Želimo da zaštitu od zagađenja povežemo sa svim politikama. Do sada je ona bila fragmentisana. Ovo je bitna koju ne možemo priuštiti da izgubimo”, istakao je on.

Genon Jensen, izvršni direktor, Savez za zdravlje i životnu sredinu (HEAL) je izrazila zadovoljstvo što je EU pokrenula politiku nulte zagađenosti i izrazila nadu da će taj plan i biti sproveden. “Neophodno usaglašavanje standard zagađenja sa preporukama SZO. Takođe, fosilna goriva moraju ostati tamo gde jesu – u zemlji.

Ne smeju se više koristiti teške hemikalije u proizvodima za svakodnevnu primenu. To su samo neki od primera koliko je zagađenje svuda oko nas i koliko stvari se mora promeniti. Mi danas imamo jedinstvenu priliku da to promenimo i stvorimo zdravo okruženje za zdrav život za sve”, zaključila je Jensen.

Akcioni plan EU ka ambiciji nultog zagađenja ključna je akcija Evropskog zelenog dogovora za 2021. Pomoći će stvaranju okruženja bez toksičnih otrova širom EU boljim praćenjem i izveštavanjem, sprečavanjem i uklanjanjem zagađenja vazduha, vode, zemljišta i potrošačkih proizvoda.  Takođe će podržati oporavak nakon pandemije kovida 19 pomažući u obnovi održivije ekonomije EU, stvarajući nove mogućnosti za zaposlenje i smanjujući socijalne nejednakosti.

EU podržava Srbiju da postigne svoje ciljeve u oblasti životne sredine i da ih podigne na nivo standarda EU. U proteklih 12 godina, Srbija je samo iz budžeta EU primila preko osam milijardi evra, uključujući preko četiri milijarde evra bespovratne pomoći, što EU čini daleko najvećim donatorom u Srbiji. EU je do sada uložila preko 400 miliona evra u sektor zaštite životne sredine u Srbiji.