Kako se danas informišu srednjoškolci? Koje medije prate, na osnovu čega formiraju mišljenje, koliko je kod njih razvijena kritička misao – samo su neka od pitanja koja su nam potrebna kako bismo im pomogli da se snađu u poplavi digitalnih medija.

Na putu ka razumevanju kako mladi mogu da se zaštite od različitih manipulativnih i lažnih informacija, kako da znaju kome da veruju, kako da najbolje izvuku iz svog digitalizovanog života i kako da razviju svest o medijskom okruženju gde provode toliko svog vremena, Delegacija Evropske unije u Srbiji je, u saradnji sa Ministarstvom kulture i informisanja, organizovala vebinar u okviru serije „Digitalni imunitet“ pod nazivom Instaliranje medijske pismenosti i stvaranje kritičke misli.

„Mediji doživljavaju jako brzu transformaciju. Od tradicionalni medija, preko portala do društvenih mreža. Potrebno je davati smernice mladima, inače će se izgubiti u moru informacija“, naglašava Nemanja Rašić, profesor novinarstva u srednjoj školi Artimedia. „Potrebno je prilagoditi kritički aparat kako bi mogli da razdvoje žito od kukolja“, rekao je.

Medijska pismenost važna je za razvijanje kritičke misli i razumevanje prirode masovnih medija, tehnika koje koriste i njihovom uticaju. Njen cilj je da poveća razumevanje učenika o tome kako mediji funkcionišu, kako proizvode smisao, kako su organizovani i na koji način konstruišu stvarnost.

Jedan od vrlo uspešnih alata koji pomaže instaliranju znanja o medijskoj pismenosti u škola u Srbiji jeste i „Priručnik za medijsku pismenost za preduniverzitetsko obrazovanje“ koji je izdalo Ministarstvo kulture i informisanja, uz podršku Evropske unije. Priručnik je namenjen nastavnicima i stručnim saradnicima. Ideja priručnika je da ovladavanjem veština medijske pismenosti, deca i adolescenti bolje razumeju namere pošiljalaca poruka i značenja medijskih sadržaja, zaštite se od medijske manipulacije, da samosvesno i odgovorno participiraju u društvu čiji su činioci.

„Do sada smo podelili tri hiljade priručnika institucijama širom Srbije. U pripremi je i vodič za roditelje“, rekla je Maja Zarić ispred Ministarstva kulture i informisanja. „Kako se mediji menjaju, tako se menja i obrazovanje o njemu. To je kontinuirani proces koji zahteva učešće i obrazovanje celog društva. To su neprestani procesi updejtovanja i instaliranja novih znanja“, naglasila je Zarić.

Razvijanje medijske pismenosti u školi podstiče učenike da procenjuju i kreiraju medijske sadržaje, uči ih da prepoznaju potencijalne pretnje na mreži, kao što su preuzimanje podataka bez saglasnosti, ciljano oglašavanje ili „sajber-maltretiranjeˮ tj. nasilje na internetu. Takođe, postoje i brojni društveni procesi koji se odvijaju onlajn i koji imaju veliki uticaj na sve segmente društva, poput cancel kulture (kulture otkazivanja).

„Poverenje u medije se vraća kroz edukaciju svih nas. To nije posao samo jedne institucije, već kontinuirani napor celog društva. Tu je važan i međugenaricijski pristup i sinergija – stariji koji mogu da ponude empirijsko iskustvo i kontekst informacijama, dok mladi mogu da pomognu u savladavanju digitalnih veština“ naglasila je Zarić.

„Sloboda izražavanja i sloboda medija među ključnim su stubovima funkcionalne demokratije. Nezavisni i slobodni mediji nisu presudni samo za pružanje tačnih i pouzdanih informacija, koje građanima omogućuju da donose utemeljene odluke i aktivno učestvuju u demokratskom procesu. Oni su i ključni saveznici u sveobuhvatnom sprovođenju vladavine zakona“, naglasila je Tamara Koštro Ćurčić ispred Delegacije Evropske unije u Srbiji.

No, pored udžbenika i obrazovnog procesa u formalnom obrazovanju, svedoci smo da se mladi prevashodno obrazuju onlajn. Tu veoma važnu ulogu imaju influenseri – kreatori onlajn sadržaja koji često mešaju zabavu sa informisanje.

„Posao influensera nije da postavlja zadate istine, već da poziva na razgovor i da pokreće kritičko razmišljanje“, ističe Milan Inić, influenser i autor youtube kanala Yasserstain. „Međutim, većina ljudi koji jesu uticajni influenseri danas, nemaju gotovo nikakvo obrazovanje u oblasti edukacije. Zbog toga bi bilo dobro poraditi i na edukaciji samih inflensera“, naglasio je Inić.

Podrška EU ovom sektoru u Srbiji usredsređena je na nekoliko glavnih područja: postizanje okruženja koje pogoduje slobodi izražavanja i medija; osnaživanje novinarskih udruženja i medijskih profesionalaca; održivost medija; istraživačko novinarstvo; negovanje profesionalnosti i nezavisnosti medija; jačanje otpornosti medija na spoljašnje pritiske.

Trenutno je u ovoj oblasti u toku devet projekata koje finansira EU, ukupne vrednosti od oko 5 miliona evra.

Povezane vesti: