Beogradska Hitna pomoć uskoro rekonstruisana i energetski efikasna

U vremenima hitne potrebe, ne može se dovoljno naglasiti efikasnost moderne, dobro opremljene i udobne Hitne pomoći. Dovođenje ove ključne ustanove u optimalno stanje od suštinskog je značaja za dobrobit svih građana.

Danas su događaju povodom inaguracije projekta rekonstrukcije beogradske Hitne pomoći prisustvovali ministarka zdravlja Danica Grujičić, ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović, predsednik Privremenog organa Grada Beograda Aleksandar Šapić, direktor Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) za Zapadni Balkan Mateo Kolanđeli, i ambasador EU u Republici Srbiji Emanuele Žiofre.

Zavod za urgentnu medicinu Beograd biće rekonstruisan zahvaljujući projektu koji finansiraju Evropska unija (10 miliona evra bespovratnih sredstava) i Evropska banka za obnovu i razvoj (5 miliona evra zajma).

Projekat obuhvata radove na poboljšanju energetske efikasnosti, kao i dogradnju i proširenje postojećih objekata za dodatnih 8000 m2. Mere za poboljšanje energetske efikasnosti uključuju toplotnu izolaciju, poboljšane sisteme grejanja, ventilacije, hlađenja i osvetljenja, što će rezultirati većim komforom za korisnike usluga Zavoda.

Emanuele Žiofre, ambasador Evropske unije u Srbiji je podsetio da postoje institucije koje želimo da izbegnemo, kao što su bolnice ili vatrogasci, ali kada nam zatrebaju, potrebno nam je da budu u dobrom stanju. Rekao je da je ovaj Zavod za urgentnu medicinu nadležan za 1,6 miliona Beograđana i naveo da je zato od izuzetne važnosti da bude u odličnom stanju. Zahvalio se EBRD-u na povoljnom zajmu i podsetio je da objekat Hitne pomoći nije obnovljen od 1957. godine.

„Ovim projektom ćemo ga učiniti modernijim, obezbedićemo svima koji ovde rade bolje uslove. A paralelno sa time radićemo na podizanju energetske efikasnosti celog objekta, jer nakon rekonstrukcije predviđa se ušteda električne energije od 50 odsto i emisije CO2 za 30 odsto“, poručio je Žiofre.

Najavio je i sličnu rekonstrukciju VMA i podsetio da je do sada EU donirala Srbiji za energetski sektor milijardu evra, a za sektor zdravstvene zaštite više od 320 miliona evra.

Direktor Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) za Zapadni Balkan Mateo Kolanđeli izrazio je zadovoljstvo zbog partnerstva sa EU u finansiranju ovog važnog projekta, koji će građanima Beograda obezbediti značajno prošireni, modernizovani i energetski efikasan centar hitne pomoći.

“U EBRD-u pripremamo niz novih projekata vrednih preko 200 miliona evra u sektoru energetske efikasnosti, uključujući blisku saradnju sa centralnim i lokalnim vlastima na javnim zgradama, kao i sa operaterima za daljinsko grejanje. Za individualne korisnike, stavljamo na raspolaganje kreditne linije putem lokalnih banaka koje takođe imaju koristi od grantova Evropske unije”, rekao je Kolanđeli.

Ministarka zdravlja Danica Grujičić je navela da joj je veliko zadovoljstvo kada se stari medicinski objekti rekonstruišu. Istakla je kako će ovo omogućiti da njene kolege lekari, sestre, kao i tehničari koji održavaju vozila moći da rade u boljim uslovima. Navela je da će se povećati mogućnost za prijem poziva na preko 30, što će omogućiti bolji odgovor lekara koji su na vezi sa pacijentima.

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović je naglasila da je energetska sanacija javnih objekata prioritet ministarstva i Vlade.

“U prethodne dve godine, Ministarstvo rudarstva i energetike je započelo i završilo energetsku sanaciju više od 30 škola, vrtića, domova zdravlja širom Srbije, u šta smo zajedno sa JLS uložili oko milijardu i sto miliona dinara čime su unapređeni uslovi boravka za hiljade đaka i prosvetnih radnika, lekara i pacijenata. Ujedno su dugoročno smanjeni finansijski troškovi ovih ustanova i dali smo veći doprinos zaštiti životne sredine”, navela je Đedović Handanović.

Predsednik Privremenog organa Grada Beograda, Aleksandar Šapić je istakao važnost ove investicije i najavio je da bi radovi formalno trebalo da počnu za mesec dana.

„Za dve godine ćemo imati uslovan objekat, kakav grad Beograd zaslužuje“, rekao je Šapić i naveo da će zaposleni u Hitnoj pomoći tako moći da rade u boljim uslovima.

Zavod za urgentnu medicinu Beograd (Hitna pomoć) se nalazi u blizini autoputa E75 koji prolazi kroz Beograd, u blizini Mostarske petlje, istočno od mosta Gazela. Sastoji se od tri bloka, A, B i C koji su izgrađeni 1957. godine (Blok C je izgrađen 1970. godine). Objekat se prostire na 4.000 m2 površine i do sada nije renoviran. Osnovna namena Zavoda je pružanje hitne medicinske pomoći, prevoz pacijenata na hemodijalizu i sanitetski prevoz za više od 1.600.000 stanovnika koji žive u 11 opština grada Beograda, na površini od oko 1 500 km2. Zavod pruža skoro milion zdravstvenih usluga godišnje.

Podrška EU energetskom i zdravstvenom sektoru Srbije:

Evropska unija je najveći donator Srbije u oblasti energetike, u koju je investirala preko milijardu evra bespovratnih sredstava od 2000. godine. EU u Srbiji finansira projekte čiji je cilj sigurnost snabdevanja, diversifikacija izvora energije, liberalizacija tržišta i poboljšanje energetske efikasnosti. EU trenutno podržava renoviranje najveće bolnice u Srbiji i regionu – VMA, kao i izgradnju bolnice Tiršova 2.

Od 2000. godine do danas, donacije Evropske unije za zdravstveni sektor u Srbiji dostigle su više od 320 miliona evra, a Evropska investiciona banka (EIB) obezbedila je dodatnih 250 miliona evra kroz preferencijalne zajmove. EU je tokom pandemije KOVIDA-19 opredelila 77 miliona evra za zdravstveni sistem Srbije.