Važna tačka pregovora EU i Srbije biće poštovanje ljudskih i manjinskih prava, kako nacionalnih manjina, tako i drugih, poput LGBT populacije, izjavio je šef Delegacije EU u Srbiji Majkl Devenport i podržao nove medijske zakone, ali smatra da je opšta situacija u medijima „jako nezadovoljavajuća“ i da su neki fenomeni veoma neprijatni i neprihvatljivi.
On je, u intervjuu FoNetu, podsetio da je Srbija potpisala sve međunarodne sporazume i konvencije u oblasti ljudskih i manjinskih prava, ali da njihova implementacija mora da bude u skladu sa međunarodnim obavezama i standardima.
Zbog toga „želimo da počnemo sa ovim prioritetom u pregovorima“, u okviru poglavlja 23, precizirao je Devenport i ocenio da je veoma bitno da strategija za borbu protiv diskriminacije bude sprovedena akcionim planom u ovoj oblasti.
„Sada čekamo sledeći nacrt ovog plana“, dodao je Devenport i naglasio da EU „jako podržava“ medijsku reformu, na osnovu paketa zakona koji je pripremila prethodna vlada.
On je naveo da su već pripremljeni nacrti zakona o javnom informisanju i elektronskim medijima, dok „još ide rad“ na zakonu o javnim servisima, ističući da ohrabruje što je premijer Aleksandar Vučić u ekspozeu pomenuo paket ovih zakona, čije je usvajanje označio kao prioritet za ovu vladu.
„Naravno da je usvajanje novih zakona veoma bitno, ali treba da dođe i do njihove implementacije“, napomenuo je Devenport, koji smatra da je u tome važna uloga parlamenta, ali i civilnog društva.
„Mislim da su svi svesni da je opšta situacija medija u Srbiji još uvek jako nezadovoljavajuća i zbog toga su ti novi zakoni veoma bitni“, obrazložio je Devenport i ukazao da još postoje „fenomeni koji su veoma neprijatni, čak i neprihvatljivi“.
„Na primer, činjenica da podaci iz zvaničnih istraga cure u javnost kroz nekoliko medija nije prihvatljiva, ne ide u korist prava građana i ne ide u korist pravednog i demokratskog sistema u Srbiji“, ilustrovao je Devenport.
On, takođe, misli „da je veoma opasno to što vidimo u vezi sa napadima u vašim medijima na organizacije i ličnosti, na veoma ličan i neprihvatljiv način“.
„Dobro je, naravno, da su predstavnici vlade osudili ove napade, naročito u dva slučaja“, ali Devenport misli da je pojava ovih napada veoma zabrinjavajuća.
On je, istovremeno, ukazao i da neki primeri poređenja predstavnika civilnog društva, s jedne strane, i kriminalaca, s druge strane, predstavljaju „jasno kršenje standarda ponašanja u medijima, kao i prava tih pojedinaca i organizacija“.
„Očekujemo da institucije koje imaju odgovornost za standarde u medijima reaguju na takve slučajeve“, rekao je Devenport i dodao da bi trebalo pojačati i ulogu nezavisnih insititucija, kao što su Savet za štampu i Radiodifuzna agencija.
„I sami mediji, urednici i novinari, kroz asocijacije medija i novinara, imaju odgovornost da rade u korist podsticanja nivoa profesionalizma“, poručio je Devenport, koji smatra da je to „nešto što mora trajati, jer nema brzih rešenja, ali bi trebalo da idemo u tom pravcu“.
Kao zasebno pitanje, on je pomenuo finansiranje medija, objašnjavajući da je jedan od važnih ciljeva paketa novih zakona transparentnost finansiranja, naročito državnog finansiranja, kao i transparentnost vlasništva u medijima.
Projektno finansiranje medija je koncept koji je veoma bitan, ali će biti izazov obezbediti transparentnost u svim procedurama takvog načina finansiranja, jer bez toga neće biti napretka i poboljšanja situacije, napomenuo je Devenport.
„Još bi trebalo da kažem da javni servisi imaju svoju bitnu ulogu“, istakao je Devenport i naglasio da je bitno da javni servisi budu spremni da kritikuju vlast i vladu, ali da je „naravno bitno i da vlast to razume“.
Nema sumnje da postoji fenomen autocenzure, ne samo u Srbiji, ocenio je Devenport i zato od vlasti i institucija vlade očekuje da rade u pravcu širenja prostora za izražavanje nezavisnih mišljenja.
„Obrnuto govoreći, svaki pritisak na medije naravno nije prihvatljiv“, naglasio je Devenport i dodao da je veoma pozitivno to što je Medijska strategija postala jedan od najvećih prioriteta za novu vladu.
Prema rečima Devenporta, nova vlada će biti u prilici da poboljša situaciju u medijima, ali samo uz efikasnu saradnju sa samim medijskim sektorom i predstavnicima medijskih organizacija, uz aktivno učešće civilnog društva.
Upitan koliko će to biti moguće, ne samo u medijima, nego i u drugim oblastima, budući da vlast nema ozbiljan korektiv, jer je opozicija slaba i u lošem stanju, Devenport je odgovorio da je „opozicija potrebna u svakoj demokratiji“.
„Mislim da i u Srbiji politička opozicija ima veoma bitnu ulogu u parlamentu i van paramenta da izražava svoje mišljenje i kritikuje, što je potreban znak zdrave demokratije“, zaključio je Devenport.
