EU je spremna da uključi Srbiju u projekat izgradnje gasnog interkonektora sa Bugarskom, što bi joj bio jedan od novih izvora za snadbevanje gasom. Korist bi imale i srpske kompanije uključene u projekat, kaže šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Majkl Devenport u intervjuu za “Blic” povodom odluke Rusije da prekine projekat Južni tok.
Upitan da li se Brisel oseća odgovornim zato što je Moskva odustala od Južnog toka „zbog EU“, Devenport je rekao da je Evropska komisija „primila k znanju odluku Gasproma da zaustavi Južni tok“.
„Pozicija EU se nije promenila. Gasovod koji prolazi kroz EU mora da bude izgrađen i da funkcioniše u skladu sa propisima Unije. To važi za Južni tok, kao i za svaki drugi projekat“, rekao je ambasador EU.
„Gasovodi koji bi se gradili u suprotnosti sa zakonima EU ugrozili bi unutrašnje tržište i ne bi doprineli očekivanom poboljšanju sigurnosti snadbevanja. Nadležne službe Komisije će sada analizirati situaciju u Jugoistočnoj Evropi, kako bi se ubrzale interkonekcije u regionu, sa ciljem da se one bolje povežu u mrežu gasovoda EU“, dodao je on.
Upitan da komentariše izjavu ruskog ambasadora Čepurina da Srbija treba da traži odštetu od EU zbog Južnog toka, Devenport je odgovorio da bi „klauzule o nadoknadi štete trebalo da budu deo ugovora koji su pravljeni za taj projekat“.
„U skladu s tim, zemlje koje imaju bilateralne sporazume za Južni tok sada bi trebalo da pogledaju te ugovore. Evropska komisija nije potpisnica tih sporazuma i ugovora, pa samim tim nije prava adresa za traženje nadoknade“, rekao je.
Na pitanje da li je EU vršila pritisak na Vladu Srbije i premijera Vučića da odustanu od početka gradnje Južnog toka kroz Srbiju, on odgovara da „nije bilo pritisaka ni na Srbiju ni na bilo koju drugu zemlju“.
„Komisija je još u avgustu 2013. obavestila zemlje članice EU o svojoj zabrinutosti oko usklađenosti međudržavnih sporazuma sa evropskim zakonodavstvom. Zatim, u junu 2014, u skladu sa zaključcima Evropskog saveta, tela koje okuplja šefove država ili vlada zemalja članica, Komisija je zauzela takođe potpuno jasan stav.
Investicije u energetsku infrastrukturu, uključujući one koje uključuju takozvane treće zemlje, treba da budu u potpunosti usklađene sa pravilima EU na planu unutrašnjeg tržišta i konkurencije. Ta pravila se moraju konzistentno primenjivati“, rekao je Devenport i dodao:
„Ovde je još nešto veoma važno – primedbe EU na međudržavne sporazume nisu se odnosile na gasovod po sebi, već na nekoliko elemenata koji su u suprotnosti sa zakonima Unije i osnovnim principima njene energetske politike. EU je čak ponudila pomoć da se ti sporazumi između Rusije i zemalja obuhvaćenih Južnim tokom ponovo ispregovaraju, kako bi se sve na kraju uskladilo“.
Upitan da li EU nudi Srbiji nešto što može da nadomesti Južni tok, šef Delegacije EU u Srbiji kaže da je Srbija članica Ugovora o energetskoj zajednici i kao takva se obavezala da će restrukturisati i modernizovati svoj energetski sektor.
„A, EU je glavni partner Srbiji u tom poduhvatu. Ugovor o energetskoj zajednici povezuje zemlje Jugoistočne Evrope sa unutrašnjim tržištem EU. Pravila i regulacije EU na tom planu garantuju fer konkurenciju među energetskim kompanijama. To, zauzvrat, donosi potrošačima bolje cene energenata i sigurnost snadbevanja“.
Govoreći o mogućoj alternativi, Devenport je rekao da je EU „izuzetno posvećena da učestvuje u finansiranju izgradnje gasnog interkonektora sa Bugarskom. Rad na studiji izvodljivosti je završen sa finansijskom podrškom EU i sada se radi na projektovanju gasovoda“.
„Ovaj projekat će doneti neke vrlo krupne poslove kompanijama iz Srbije koje se bave inžinjeringom i izgradnjom. Takođe, suštinski će doprineti tome da Srbija ima pristup alternativnim izvorima snadbevanja gasom, uključujući tečni prirodni gas.
Pregovori o ovom projektu su u toku, a srpski ministar energetike Aleksandar Antić je baš pre nekoliko dana rekao da je ovaj projekat važan element u naporima Srbije da modernizuje i diversifikuje svoj energetski sektor“, rekao je on.
„Ostajemo spremni da podržimo sve projekte u energetskom sektoru koji poštuju međunarodne pravne obaveze zemalja koje bi u njima učestvovale. Podsetiću i na to da je EU u prethodnih deset godina investirala više od 500 miliona evra bespovratne pomoći u energetski sektor Srbije. Ove investicije su imale za prioritet modernizaciju proizvodnje struje i prenosnih sistema u Srbiji“, zaključio je Devenport.
