Nema sumnje da Srbija sada ima vladu koja je potpuno posvećena pristupanju Evropskoj uniji (EU) i ostvarenju tog cilja što pre, izjavio je u intervjuu FoNetu šef Delegacije EU u Beogradu, ambasador Majkl Devenport i naglasio da je Evropska komisija spremna da podrži Srbiju u neizbežnim ekonomskim reformama.
On je nedavne posete Ketrin Ešton i Štefana Filea označio kao „veoma pozitivan početak“ procesa pristupanja Uniji, u kojem su „definisani najbitniji prioriteti naše saradnje“, budući da EU podržava napore Srbije da postane njena članica.
Kao najvažnije oblasti koje su sada pred Srbijom, Devenport je pomenuo ekonomske i strukturne reforme, koje je novi premijer opisao u svom ekspozeu, zatim vladavinu prava i sveobuhvatnu normalizaciju odnosa sa Prištinom.
Ističući da je Srbija u proteklom periodu ostvarila značajan napredak u evrointegracijama, Devenport je rekao da sada suštinski značaj imaju pripreme za otvaranje poglavlja u pregovorima o vladavini prava, osnovnim pravima, borbi protiv korupcije i diskriminacije, kao i pravima azilanata.
On smatra realnim predviđanja da ta poglavlja 23 i 24 budu otvorena početkom naredne godine „ako sada, na samom početku rada nove vlade, vidimo suštinski napredak što se tiče implementacije relevantnih strategija i akcionih planova u ovim domenima“.
Napominjući da se politička volja i kapacitet nove vlade da uđe u korenite reforme mogu ceniti samo po delima, Devenport je istakao da je vlada „svesna celog obima zadataka da dođe do napretka u vezi sa otvaranjem ključnih poglavlja 23 i 24“.
Upitan o borbi protiv korupcije, on je napomenuo da usvajanje strategije i akcionog plana „nije dosta“, ukazujući da „posao u ovoj oblasti, nažalost, ne ide po rasporedu“.
„Ima još velikih zadataka i trebalo bi da se ide ubrzanim tempom u implementaciji te strategije, ako stvarno želimo da vidimo značajan napredak i sistematski pristup u borbi protiv korupcije. Pristup koji ujedinjuje napore svih institucija vlade, ali takođe koji uključuje institucije van vlade, nezavisna regulatorna tela i predstavnike civilnog društva“, rekao je Devenport.
Ima još mnogo bitnih izazova i kada je reč o pravosuđu, dodao je on, ocenjujući da „efikasnost sudova nije zadovoljavajuća“, ali da „s druge strane, nezavisnost sudija, takođe, daje povod za zabrinutost“.
Govoreći o ekonomskim i strukturnim reformama, pre svega smanjenju budžetskog deficita i fiskalnoj konsolidaciji, Devenport je ocenio da je Evropska komisija spremna da podrži novu vladu sa konkretnim programima podrške i pomoći Srbiji.
Na pitanje o problemima primene Briselskog sporazuma Beograda i Prištine, Devenport je odgovorio da je to „proces koji još teče“, ali da „vidimo suštinski napredak u implementaciji“, ilustrujući to primerom nedavnih lokalnih izbora na Kosovu.
On smatra da je sada na stranama, naravno uz pomoć EU, da zajedno definišu dalje prioritete i konkretne ciljeve, dok je sveobuhvatna normalizacija odnosa Beograda i Prištine zajednički cilj svih.