Građani Bele Palanke, Pirota i Dimitrovgrada imaće pristup prirodnom gasu nakon izgradnje gasnog interkonektora koji će povezati Niš i Sofiju. Jugoistočna Srbija tako će dobiti izvor čistije i jeftinije energije za grejanje nego do sada, ali će koristi biti i za industriju i brojne druge oblasti privrede.

Povodom početka radova u blizini Dimitrovgrada, ambasador Evropske unije u Srbiji Emanule Žiofre izrazio je zadovoljstvo jer ocenjuje da se radi o veoma važnom projektu za energetsko povezivanje Srbije i Evropske unije.

„Ovo je još jedan korak ka boljem povezivanju Srbije i Evropske unije. Povezujemo se u dve veoma važne oblasti. Prva je energetska sigurnost, a druga čistija životna sredina. Ove dve oblasti su važne u kontekstu evrointegracija, ali i za svakog građanina Srbije. Danas preduzimamo važan korak ka obezbeđivanju upravo ove dve stvari“, rekao je ambasador Žiofre i dodao:

„Tranzicija i modernizacija zahtevaju značajna ulaganja. Sa ovim ulaganjem, potvrđujemo posvećenost Evropske unije da pomogne Srbiji u tranziciji od uglja ka izvorima energije koji manje zagađuju.“

Ambasador Žiofre je podsetio da je Srbija u decembru prošle godine otvaranjem Klastera 4 dobila priznanje za napravljen napredak u sektorima energetike, zaštite životne sredine i saobraćaja.

„Zelena agenda za Zapadni Balkan je obnovljena ambicija EU i Zapadnog Balkana da zajedno pođemo putem ostvarivanja zelene ekonomije i energetske tranzicije“, izjavio je Žiofre.

EU je za projekat Gasnog interkonektora Srbija-Bugarska obezbedila 49,6 miliona evra kao bespovratnu pomoć – novac koji Srbija ne mora da vrati, 25 miliona evra obezbeđeno je kroz povoljni kredit Evropske investicione banke, dok Srbija direktno doprinosi sa 7,5 miliona evra.

Premijerka Srbije Ana Brnabić istakla je značaj projekta za građane Srbije.

“Ova dodatna gasna interkonekcija sa Bugarskom, uz podršku EU, za nas u Srbiji će značiti kvalitetniji život svih građana, a pre svega onih koji žive u istočnoj i južnoj Srbiji, značiće dodatnu konkurentnost za našu privredu, ali će značiti i nove investicije i nova radna mesta. Takođe, ovaj projekat znači najkonkretniju borbu za bolji kvalitet vazduha, za Zelenu agendu, zato što ćemo moći da širimo gasovodnu mrežu, da dajemo subvencije da se ljudi koji sada sami greju na individualna ložišta, priključuju na centralno daljinsko grejanje”, izjavila je Brnabić.

Bugarski ministar energetike Aleksandar Nikolov podsetio je na važnost ovakvih projekata u vremenima kada su stalno prisutne promene na energetskom tržištu.

“Održivost sektora energetike je od kritičnog značaja, zato moramo da osiguramo da se ovakvi projekti od zajedničkog interesa ostvaruju, što je pre moguće. Tako osiguravamo energetsku stabilnost i diversifikaciju energetskih izvora celog regiona. Želim da čestitam timovima sa strane Srbije i Bugarske, naravno i EU, na otpočinjanju ovog ključnog projekta”, rekao je Nikolov.

Novi gasni interkonektor povezaće grad Niš sa bugarskom prestonicom Sofijom. Projektovani kapacitet ovog novog gasovoda omogućiće protok od 1,8 milijardi kubnih metara prirodnog gasa godišnje. Završetak izgradnje gasovoda planiran je za četvrti kvartal 2023. Sa svojim projektovanim kapacitetom, novi gasovod će obezbediti dodatnih 80% povećanja kapaciteta u odnosu na trenutne godišnje potrebe Srbije za gasom (oko 2,4 milijarde kubnih metara godišnje) i u velikoj meri povećati ukupnu sigurnost snabdevanja prirodnim gasom i doprineti ciljevima čistije energije.

Novi gasovod Niš-Sofija (zajedno sa novim gasovodom u izgradnji između Grčke i Bugarske) će diversifikovati izvore energije u Srbiji i regionu Zapadnog Balkana. Time će se takođe smanjiti zavisnost od jednog dominantnog dobavljača. Drugi izvori bi mogli da uključuju LNG (tečni prirodni gas) iz Grčke i azerbejdžanski gas koji dolazi kroz gasovode TANAP (Turska) i TAP (Grčka).

Zbog znatno manjeg zagađenja životne sredine i veće fleksibilnosti u pogledu proizvodnje električne energije, prirodni gas dolazi kao opciono prelazno fosilno gorivo ka potpuno obnovljivim izvorima. Prelazak na prirodni gas bi takođe omogućio gradovima i opštinama u Srbiji sa razvijenim sistemima daljinskog grejanja da izgrade visokoefikasne, male kombinovane sisteme za grejanje i proizvodnju električne energije.

Evropska unija je veći donator od svih ostalih međunarodnih donatora zajedno. EU je u protekle dve decenije uložila više od 830 miliona evra u sektor energetike. Samo u 2022. podrška EU energetskom sektoru Srbije procenjena je na 100 miliona evra.

Diversifikacija izvora energije, sigurnost snabdevanja, energetska efikasnost i dekarbonizacija privrede, u skladu sa Pariskim sporazumom, su glavni ciljevi podrške EU.

Podrška Evropske unije realizuje se u saradnji sa Vladom Srbije. EU će nastaviti da podržava Srbiju u usklađivanju sa pravnim tekovinama EU i stvaranju struktura koje će omogućiti dalja ulaganja u dekarbonizaciju energetskog sektora.

Pročitajte još:

Informacije o projektu

https://europa.rs/zapadni-balkan-u-energetskoj-tranziciji/

https://europa.rs/cista-elektricna-energija-iz-banatskih-vetroparkova/

https://europa.rs/kako-da-sami-proizvedete-elektricnu-energiju/