Srbija i Evropska unija ugovorile su skup od sedam novih projekata u oblasti energetike, životne sredine i transportne infrastrukture. Ovo je do sada najveća investicija EU u Srbiji namenjena zelenoj ekonomiji. Operativni odbor EU i država članica uz sufinansiranje Investicionog okvira za Zapadni Balkan (WBIF) odobrio je 263 miliona evra bespovratne pomoći EU za sedam projekata u Srbiji.
Odobrena sredstva EU komplementarna su sa zajmom Evropske investicione banke (EIB), Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) i nemačkog Kreditanstalt für Wiederaufbau (KfW), kao i sa učešćem Srbije. Ova sredstva su nastavak donacije Evropske unije kojom se podržava Zelena agenda za Zapadni Balkan i čine deo Ekonomsko-investicionog plana EU. Cilj im je da se omoguće dodatni zajmovi kao garancija. Nakon odluke da se dodele ova sredstva nastaviće se sa procedurom pokretanja budućih projekata kako bi se oni sprovodili narednih godina.
Ovim talasom finansiranja velikih infrastrukturnih projekata od strane EU, Srbija i Unija nastavljaju da rade zajedno na boljoj i uspešnijoj budućnosti. Nova infrastruktura će omogućiti bolju povezanost u Srbiji ali i sa zemljama EU. Deonica Paraćin – Međurovo na pruzi Beograd – Niš biće obnovljena tako da omogući brz železnički saobraćaj, stanovnici opštine Palilula u Beogradu će konačno imati moderan kanalizacioni sistem, a energetski sektor Srbije biće unapređen novim kapacitetima za obnovljivu energiju na Vlasini i u Kostolcu.
Ovi projekti će imati direktan uticaj na kvalitet života širom Srbije uz bolju povezanost, smanjenje nepotrebnih emisija štetnih materija i propadanja životne sredine. Ova bespovratna pomoć EU u iznosu od 263 miliona evra omogućiće značajan ekonomski rast uz stvaranje novih poslovnih prilika i novih radnih mesta u lokalnim zajednicama. Donacija za energetski sektor u Srbiji je deo fonda od 500 miliona evra za projekte u energetskom sektoru u državama ZB, kako je i najavljeno na samitu između EU i Zapadnog Balkana u Tirani. Ova sredstva treba da pomognu Srbiji i da dekarbonizuje svoj energetski sektor povećanjem proizvodnje iz izvora obnovljive energije kako bi se dostigli ciljevi u ovoj oblasti do 2030. godine.
Ambasador Evropske unije u Republici Srbiji, Emanuele Žiofre, naglasio je trenutak u kojem je odobrena ova velika investicija i njen značaj.
„Vremena velike energetske i ekonomske krize zahtevaju blagovremenu reakciju i značajnu pomoć kritičnim sektorima. U isto vreme ostajemo posvećeni čistijoj životnoj sredini i obezbeđivanju podrške za bolji i brži razvoj lokalnih zajednica u Srbiji. Već sprovodimo zajedno velike projekte poput gasnog interkonektora Srbija – Bugarska i Transbalkanski elektroenergetski koridor, deonica pruge od Beograda do Niša na Koridoru X i oni su od velikog značaja, ne samo za privredu već i za lokalne zajednice i za povezanost. Oni stvaraju nova radna mesta, omogućavaju pristup boljim uslugama i boljoj životnoj sredini.”
Photo: Koridori Srbije
Ministarka za evropske integracije Tanja Miščević izjavila je da će ova sredstva, čiju su namenu zajednički isplanirali Evropska unija i naša država, značajno doprineti da građani širom Srbije žive bolje.
“Odluka EU o dodeli bespovratnih sredstava u iznosu od 263 miliona evra još jedan je pokazatelj konkretnih koristi od procesa evropskih integracija. Rezultate će građani videti vrlo brzo – znatno će se ubrzati putovanje vozom od Niša do Beograda i biće unapređena bezbednost putnika, poboljšaće se proizvodni kapaciteti našeg energetskog sistema i to naročito iz obnovljivih izvora korišćenjem energije vetra ali i smanjiti gubici u transmisionom sistemu. Stanovnicima Koteža, Borče i Krnjače značajno će biti unapređeni uslovi života jer će prvi put biti izgrađen savremeni sistem za upravljanje otpadnim vodama u tom delu Beograda, na levoj obali Dunava,” naglasila je ministarka Miščević i dodala da su ovi projekti upravo oni koji pokazuju koristi i pre samo članstva u Uniji.
Tanja Miščević podvukla je da nam Evropska unija donošenjem odluke da odobri ovih sedam projekata pomaže da taj cilj i dostignemo što je pre moguće i da smo joj na tome veoma zahvalni.
U narednih sedam godina, EU će mobilisati do 30 milijardi evra u saradnji sa međunarodnim finansijskim institucijama, kroz Ekonomsko-investicioni plan za Zapadni Balkan, koji je pokrenut 2020. godine. Sledeći EIP projekti za Srbiju su već odobreni 2022. godine: Uklanjanje nemačkih potopljenih plovila iz Drugog svetskog rata sa sektora Dunav–Prahovo; Železnička obilaznica oko Niša; Železnička deonica Stalać–Đunis, Transbalkanski elektroenergetski koridor; Napredni sistem za daljinsko očitavanje brojila u Kraljevu, Čačku i Nišu, Uvođenje širokopojasnog pristupa u ruralne krajeve i izgradnja Univerzitetske dečje bolnice Tiršova 2 u Beogradu.
EU je uložila više od 830 miliona evra u energetski sektor u poslednje dve decenije. Samo u 2022. godini podrška EU energetskom sektoru u Srbiji procenjena je na 100 miliona evra. Pored toga, Evropska unija će Srbiji obezbediti 165 miliona evra direktne budžetske podrške kako bi građani i mala i srednja preduzeća mogli da plaćaju energiju i da se izbore sa trenutnom energetskom krizom.
Pojedinosti o projektima iz energetike:
U sektoru energetike odobreno je 31,2 miliona evra za izgradnju novog vetroparka Kostolac (kredit KfW-a od 81,8 miliona evra) i 16,1 milion evra za rekonstrukciju hidroelektrane Vlasina (kredit EBRD 61,6 miliona evra).
Pored toga, odobreno je 1,7 miliona evra bespovratnih sredstava za tehničku pomoć za izradu tehničke dokumentacije za dve solarne elektrane na napuštenim deponijama pepela u okviru kompleksa termoelektrana Kolubara A i Morava i 750.000 evra za integraciju solarne termalne i toplotne pumpe obnovljive energije u sistem daljinskog grejanja Novog Sada.
Projekat rekonstrukcije hidroelektrane Vlasina biće finansiran bespovratnim sredstvima Investicionog okvira za Zapadni Balkan (WBIF) EU od 16,1 miliona evra i kredita EBRD (procena) 61,6 miliona evra. Očekivani završetak radova je 2028. godine. Hidroenergetski sistem Vlasina je izgrađen u dve faze, 1946-58 i 1972-77, instalisane snage 128 MW. Zbog dugog perioda eksploatacije i neispravnosti opreme, kaskada trenutno ima snagu od samo 60-80 MW. Ovim projektom biće zamenjeni svi proizvodni agregati, elektromehanički i hidromehanički sistemi i oprema za upravljanje. Ove investicije će obezbediti pouzdan i siguran rad kaskade u narednih 30 godina, sa snagom od 136 MW. Očekuje se da će elektrane proizvoditi 309 GWh godišnje, što je ekvivalent energetskim potrebama 93.000 domaćinstava.
Novi vetropark Kostolac biće finansiran sredstvima Investicionog okvira za Zapadni Balkan EU od 31,2 miliona evra i bespovratnim sredstvima i kreditom KfW-a od 81,8 miliona evra. Vlada Republike Srbije će doprineti sa 32,3 miliona evra. Očekivani završetak radova je 2024. godine. Ovim projektom biće postavljen vetropark snage 66 MW u Kostolcu, u istočnoj Srbiji, na mestu osiromašenih površinskih kopova. Očekuje se da će elektrana proizvoditi 187 GWh električne energije, što je ekvivalentno energetskoj potražnji od 45.000 domaćinstava, i izbacivati 174.000 tona ugljen-dioksida godišnje. Investicije su deo napora zemlje da diversifikuje mešavinu energetskih izvora, poveća proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora, smanji zavisnost od fosilnih goriva, podrži dekarbonizaciju i očisti i ponovo koristi lokaciju istrošenog rudnika uglja.
Transportna i ekološka infrastruktura
U sektoru transporta odobreno je 175,9 miliona evra za Koridor X: železnička deonica Paraćin-Trupale-Međurovo. Pored toga, odobreno je 37 miliona evra za izgradnju kanalizacionog sistema na Paliluli u Beogradu.
Koridor X: Železnička pruga Beograd–Niš, Deonica Paraćin–Međurovo biće finansirana bespovratnim sredstvima Investicionog okvira za Zapadni Balkan EU od 175,9 miliona evra. Iznos prethodnih bespovratnih sredstava EU je 6,3 miliona evra, kredit EIB (procena) 188,3 miliona evra i kredit EBRD (procena) 76,9 miliona evra. Ovim investicionim projektom biće izgrađena dvokolosečna deonica dužine 48,3 km, uključujući elektrifikaciju i signalizaciju i telekomunikacione sisteme, na pruzi od Beograda do Niša na Koridoru X u Srbiji za brzinu saobraćaja do 200 km/h. Ovo je druga potvrda koju je EU dala za isti Koridor u okviru EIP, nakon odobrenja bespovratnih sredstava za deonicu Stalać–Đunis Koridora X, sa ciljem uspostavljanja interoperabilne osnovne transportne mreže u skladu sa EU TEN-T standardima u regionu.
Izgradnja kanalizacionog sistema na Paliluli (Beograd) biće finansirana bespovratnim sredstvima Investicionog okvira za Zapadni Balkan EU od 37 miliona evra i bespovratnim sredstvima i kreditom EIB od 36,7 miliona evra. Vlada Republike Srbije će doprineti sa 10,5 miliona evra. Očekivani završetak radova je 2027. Ovaj projekat ima za cilj da obezbedi vitalnu infrastrukturu i smanji zagađenje reke Dunav i podzemnih voda kroz rehabilitaciju i proširenje postojeće kanalizacione mreže i izgradnju novog postrojenja za tretman otpadnih voda za opštinu u skladu sa standardima EU. Ove investicije će pomoći u pružanju boljih sanitarnih usluga i poboljšanju uslova života za više od 81.240 ljudi, kao i podizanju ekološkog i socijalnog standarda u Srbiji.
