Najveća investicija u zelenu ekonomiju do sada: 263 miliona evra bespovratnih sredstava EU za sedam projekata u Srbiji

 

Evropska unija nedavno je pokrenula novi paket podrške za energetiku za Zapadni Balkan od kog će koristi pre svega imati Srbija.

Od podrške za ugrožena domaćinstva i preduzeća, u cilju ublažavanja posledica rasta cena energenata, do plana za izgradnju nove elektrane i farme vetrenjača, ovi planovi pokrivaju širok spektar i uskoro će delimično biti materijalizovani u Srbiji i regionu.

Srbija i EU su postigle sporazum o sedam novih projekata u oblasti energetike, životne sredine i saobraćajne infrastrukture. Ovo je ujedno i najveća investicija EU u Srbiji usmerena na zelenu ekonomiju. Operativni odbor EU i njene države članice su u okviru Investicionog okvira za Zapadni Balkan (WBIF) odobrile 263 miliona bespovratnih sredstava za sedam projekata u Srbiji.

Odobrena sredstva dopunjuju kreditno finansiranje Evropske investicione banke (EIB), Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) i nemačke banke KfW, kao i nacionalna sredstva koja je obezbedila Srbija. Ova sredstva predstavljaju kontinuiranu donaciju Evropske unije kojom se pruža podrška Zelenoj agendi za Zapadni Balkan i deo su Ekonomskog i investicionog plana EU.

Novi projekti će se pozitivno odraziti na kvalitet života širom Srbije zahvaljujući boljoj povezanosti i smanjenju nepotrebnih emisija i urušavanja životne sredine. Bespovratna sredstva EU u iznosu od 263 miliona evra će omogućiti značajan ekonomski rast kroz otvaranje novih poslovnih prilika i radnih mesta u lokalnim zajednicama.

Donacija za energetski sektor u Srbiji je deo sredstava u iznosu od 500 miliona evra za projekte u ovom sektoru u zemljama Zapadnog Balkana koja su najavljena na nedavno održanom samitu EU i Zapadnog Balkana u Tirani. Na pomenutom samitu, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lejen je 6. decembra 2022. predstavila Paket podrške za energetiku za Zapadni Balkan.

– Paket se sastoji od milijardu evra bespovratnih sredstava EU sa ciljem da se Zapadnom Balkanu pomogne da reši neposredne posledice energetske krize i unapredi kratkoročnu i srednjoročnu otpornost u ovom pogledu. Prva polovina paketa se sastoji od 500 miliona evra budžetske podrške za ublažavanje uticaja rasta cena energenata na ugrožena domaćinstva i mala i srednja preduzeća te za podršku energetskoj tranziciji i sigurnosti snabdevanja u regionu. Za januar 2023. planirana je isplata 90% sredstava, dok će ostatak biti isplaćen kasnije tokom godine ili početkom 2024. u zavisnosti od uspeha sa kojim partneri sa Zapadnog Balkana budu implementirali nacionalne akcione planove.

– Drugi deo paketa sastoji se od još 500 miliona evra namenjenih diverzifikaciji izvora energije, proizvodnji obnovljive energije, te unapređenju međupovezanosti u sistemima prenosa gasa i električne energije u okviru Investicionog okvira za Zapadni Balkan (WBIF).

Ukupna pomoć Evropske unije za energetski sektor od 2000. godine do danas iznosi 835 miliona evra.