Rečni putevi su važan resurs kako bi transport bio ekonomski i ekološki održiv, zaključak je ambasadora Evropske unije Emanuelea Žiofrea, ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrutkture Tomislava Momirovića i direktora Evropske investicione banke Alesandra Bragoncija nakon posete Prahovu. Na toj lokaciji nalaze se brodovi zaostali iz Drugog svetskog rata, koji sužavaju plovidbu, predstavljaju bezbednosnu pretnju i usporavaju brodove na važnoj trgovinskoj ruti.
Dunav je po veličini druga reka Evrope koja teče kroz čak deset zemalja. Nastaje spajanjem dve manje reke na planini Švarcvald, u Nemačkoj, uliva se u Crno more na teritoriji Rumunije i deo je plovnog kanala Rajna‒Majna‒Dunav. Plovan je celim svojim tokom kroz Srbiju (588 km), ali u Đerdapskoj klisuri, ispod luke Prahovo, plovni put Dunava se znatno sužava, usled brojnih plovila koja su tu potopljena krajem Drugog svetskog rata.
Plovni put obično je širok 180 metara, ali prisustvo plovila sužava putanju na svega 100 metara. Potopljeni brodovi ugrožavaju plovni put naročito kada je vodostaj reke nizak, kao prethodnih nekoliko nedelja. Olupine brodova obično su ispod nivoa vode, a sada su vidljive upravo zbog spuštanja nivoa vodostaja.
Ambasador Žiofre istakao je da potopljeni brodovi predstavljaju veliki problem prvenstveno zbog rečnog transporta, kao i veliku opasnost jer se na njima nalaze neeksplodirana sredstva, a takođe su i ekološki problem.
“Transport unutrašnjim vodenim putevima je ekonomičan, energetski efikasan i pogodan za očuvanje životne sredine. Veoma je pogodan za prevoz velike količine dobara. Kao primer, jedan brod može prevesti istu količinu žitarica kao i 120 kamiona. Isti odnosi su recimo i kada se se transportuje građevinski materijal. Ove investicije su praktični primeri posvećenosti EU Ekonomsko-investicionom planu i kao i Zelenoj agendi, koja se nalazi u fokusu i u državama članicama i u partnerskim državama”, kaže ambasador EU.
Ministar Momirović kaže da je ukupna vrednost velikih infrastrukturnih projekata koje zajedno sprovode Republika Srbija, Evropska unija i EIB na kraju toka Dunana kroz Srbiju preko 100 miliona evra. Održavanje tog plovnog puta jedan je od prioriteta državnih organa.
„Zaista sam ponosan što smo uspeli da u ovim rekordno niskim vodostajima obezbedimo plovnost Dunava celom dužinom na teritoriji naše države jer Dunav je evropski koridor i kada govorimo o kargo i teretnom saobraćaju ukoliko nije prohodan on nema svoju punu efikasnost“, naveo je Momirović.
Napominjući značaj investicija u rečni sektor u Srbiji, direktor Bragonci dodao je da pored lokalnog ekonomskog razvoja obezbediće se i širi i pouzdaniji plovni kanal.
Projekat izvlačenja brodova, koji na dnu Dunava leže više od sedam decenija, finansiraće se sa 16,55 miliona evra bespovratnih EU sredstava odobrenih kroz Investicioni okvir za Zapadni Balkan (WBIF) i izuzetno povoljnim kreditom Evropske investicione banke (EIB), u saradnji sa Vladom Srbije.
Investicija je prepoznata kao vodeći odobreni projekat održivog transporta Investicionog okvira za Zapadni Balkan (WBIF) 2022.
Projekat je sastavni deo investicionog paketa Evropske komisije vrednog 3,2 milijarde evra, koji uključuje 21 projekat u oblasti saobraćaja, digitalnog razvoja, klime i energetske povezanosti Zapadnog Balkana. Ovo je prvi veliki paket projekata u sklopu ambicioznog Ekonomsko-investicionog plana za Zapadni Balkan 2021-2027.
https://europa.rs/ciscenje-dunavskog-korita-za-brzu-plovidbu/
https://europa.rs/povezanost-za-bolju-buducnost-zapadnog-balkana/
Modernizaciju brodske prevodnice na Đerdapu finansiraju Evropska unija i Evropska investiciona banka :
Projekti u sektoru saobraćaja koje finansira EU u Srbiji imaju za cilj unapređenje transportne povezanosti, a time i bolju ekonomsku integraciju unutar regiona i integraciju regiona sa EU. Pored toga, napori koje EU ulaže u sektoru saobraćaja posredstvom ovih projekata su u velikoj meri usmereni na otvaranje tržišta i primenu standarda EU. Projekti koje finansira EU su značajno doprineli procesu reforme železnice, uvođenju savremenih i najisplativijih praksi održavanja infrastrukture drumskog saobraćaja, te uvođenju rečnog informacionog sistema u cilju poboljšanja plovnosti na unutrašnjim plovnim putevima Srbije.
Od 2000. godine do danas, podrška EU sektoru saobraćaja u Srbiji dostigla je više od 420 miliona evra bespovratnih sredstava . Osim toga, više od 40 miliona evra bespovratnih sredstava EU je izdvojeno za pripremu strateški prioritetnih investicija u oblasti saobraćaja, ukupne vrednosti preko 3,7 milijardi evra, koje će se realizovati kombinovanjem bespovratnih sredstava EU i povoljnih zajmova u budućnosti.
