Panel diskusija „Poljoprivreda Evropske unije na Međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu“ obogatila je Kopaonik binis forum. Važne teme ove diskusije bile su ekonomska podrška EU Srbiji kao i najučinkovitiji modeli podrške srpskoj privredi i predstavljanje na međunarodnom tržištu, o čemu je govorio i projektni menadžer Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji, Andrej Papić.
„Mi u Evropskoj uniji često organizujemo terenske posete farmerima, imamo sastanke sa organizacijama i pokušavamo u što većoj meri da ih obavestimo o glavnom instrumentu podrške Evropske unije poljoprivrednicima, a to je već dobro znani program IPARD, koji zaista uključuje širok spektar mera i širok spektar projekata koji se mogu finansirati u okviru IPARD-a, od sredstava koja se mogu investirati u poljoprivrednu mehanizacuju, izgradnje novih objekata poput štala, ruralnog turizma…“ rekao je Papić.
Dodao je i da je za period od 2021. do 2027. godine Evropska unija namenila oko 290 miliona evra za IPARD, čemu će biti dodata i sredstva iz nacionalnog budžeta Srbije, kao i iz privatnog sektora. To stvara potencijal za ulaganje od oko 550 miliona evra u poljoprivredni sektor Srbije.
„Moramo svi još mnogo da radimo da znanje o IPARD-u postane što bliže privrednicima i da objasnimo da to nije nikakav bauk i da nije teško, kao i da imamo uspešne poljopivrednike koji su uspešno aplicirali i dobili traktore i sva ostala sredstva čime njihova gazdinstva postaju konkurentrnija, a samim tim i poljoprivredni sektor u Republici Srbiji“, rekao je Papić i objasnio da Evropska unija ima i druge projekte osim IPARD-a.
„To su procesi izgradnje kapaciteta za državnu administraciju, a pomenuo bih i višegodišnji projekat iskorenjivanja besnila, koji je počeo pre 10 godina, a traje i danas. Program se sprovodi putem oralne vakcinacije, a rezultat je da od 2019. godine nema besnila.“
Kazao je i da je poljoprivredni sektor u Srbiji obavešten o standardima u EU, iako postoje segmenti na kojima treba raditi.
„Pošao bih od toga da je EU glavna izvozna destinacija za proizvode Srbije. Poljoprivredna politika u Evropskoj uniji se menja, u pravcu održivije upotrebe resursa. Delegacija Evropske unije je tu da pomogne Ministarstvu i celom sektoru da se sve sto uspešnije obavi. Mi smo u svakodnevnom kontaktu i saradnjji. Imamo niz projekata na kojima se radi, mnogi su primenjeni u prošlosti i rezultat tih kontakata su mnogi usvojeni zakonski akti, podzakonska akta… To je proces na kojem moramo da nastavimo da radimo“, naglasio je Papić.
Ministar privrede Slobodan Cvetković ukazao je na to da je EU najvažniji ekonomski partner Srbije, a međunarodni sajmovi kao što je nadolazeći Međunarodni poljoprivredni sajam u Novom Sadu na kom je Evropska unija glavni partner, nezaobilazni za razvoj kompanija u Srbiji.
„Evropska unija je strateški partner Republike Srbije. Kada se posmatra saradnja između privrede Srbije i EU, veoma bitan parametar je tržište EU koje čini 450 miliona stanovnika. To je ne samo veliki tržište, već tržište građana koji imaju prosečnu platu oko 3.000 evra. To znači da je tržište EU jedno vrlo potentno potrošačko društvo, za koje je tržište Srbije veoma zainteresovano,“ dodao je ministar Cvetković.
On je istakao i da je robna razmena između Srbije i EU na nivou od 39,1 milijarde evra i dodao da EU učestvuje sa skoro 60 posto stranih direktnih investicija u Srbiji.
„Srbija ima značajne koristi od trgovinske i ekonomske integracije sa EU. Sa jedne strane, EU sa visokim standardima i kvalitetom usluga i proizvoda, koje očekuju da prime na svoje tržište, štite svoje tržište, a sa druge strane, podižu kapacitete potencijalnih isporučioca usluga i roba. Zato EU od naših firmi zahteva da se podignu na viši nivo,“ naglasio je ministar Cvetković.
Kada je reč o trendu ulaganja EU u tržište Srbije, ministar privrede je objasnio da Srbiji u prilog idu i geografski položaj, dobra putna infrastruktura, obrazovani kadar, povoljnija cene energenata nego u regionu, kao i podsticaji za strane direktne investicije. Srbija je lider u regionu u privlačenju SDI.
Govoreći o najučinkovitijem modelu podrške srpskoj privredi za predstavljanje na međunarodnom tržištu, Cvetković je istakao da je sada akcenat na sajamskoj industriju, čijem je razvitku doprinela savremena tehnologija poput praćenja manifestacija putem onlajn formata.
Dodao je da Ministarstvo privrede kroz različite programe i u saradnji sa Privrednom komorom Srbije i Razvojnom agencijom Srbije, podržava naše privrednike u procesu internacionalizacije i nastupu na inostranim tržištima.