Zamenica šefa Delegacije EU u Srbiji Plamena Halačeva otvorila je panel diskusiju „Govorite li ženski?“, na kojoj se raspravljalo o sedam književnih dela evropskih autorki koje je na srpski jeziki prevela i objavila izdavačka kuća Kontrast u okviru projekta koji podržava program Kreativna Evropa.
„Neke od ovih autorki, kao što je Pija Leino, deo su nove evropske generacije. Njena knjiga Nebo dobila je nagradu Evropske unije za književnost 2019. godine. U ediciji ima i autorki koje ponovo treba da budu otkivene i čiju književnost treba da razumemo u novim okvirima i kontekstu, a takve su Bahman i Rodoreda. Ono što ih spaja jeste da sve one donose vredne ženske perspektive“, rekla je Halačeva.
Projekat „Govorite li ženski“ promoviše književnost kao način osnaživanja žena, pozivajući na ravnopravnost, vidljivost i profesionalno priznanje autorki, prevodilaca, lektora i urednica.
„Žena je kroz veći deo istorije bila anonimna, kako je to rekla Virdžinija Vulf. Srećom, vremena kada su žene morale da se kriju iza vela anonimnosti ili muških pseudonima, davno su prošla. Sestre Bronte, Amantin Lusil Aurore Dupen, Meri En Evans više ne moraju da budu braća Bel, Džordž Sand i Džordž Eliot. Danas smo svedoci trenda da uspešni autori – i žene i muškarci – brišu rodne razlike kako bi svojim delima mogli da komuniciraju sa oba pola“, rekla je zamenica šefa Delegacije EU u Srbiji.
Ona je dodala i da trenutno stanje u izdavačkoj industriji u kom su žene dominantne nije samo pozitivna promena, već neophodna i zakasnela reakcija društva.
„Žene mnogo više od muškaraca čitaju beletristiku. Žene su i autorke najprodavnijih naslova beletristike. Takođe, i izdavačka radna snaga su pretežno žena, koje čine i većinu uredničkih, lektorskih i marketinških timova. Međutim, uprkos ovim činjenicama, žene i dalje nisu u ravnopravnom položaju sa svojim muškim kolegama i ne dobijaju adekvatno profesionalno priznanje u oblasti književnosti”, rekla je Halačeva.
Projekat „Govorite li ženski“ podržao je Program Kreativna Evropa.
Srbija učestvuje u ovom programu od 2014. godine i do sada je više od 150 organizacija iz Srbije podržano kroz grantove ukupne vrednosti više od 12 miliona evra.
Halačeva je izrazila nadu da će Srbija nastaviti da aktivno učestvuje u programu Kreativna Evropa, pozivajući srpske umetnike i kulturne aktere da iskoriste mogućnosti koje nudi povećani budžet programa u narednih sedam godina.
