Svake godine se u Srbiji baci 770.000 tona hrane, a oko 90% ukupnog otpada i dalje završava na deponijama, što uzrokuje ozbiljne ekološke probleme trošeći vredne resurse uprkos oskudici i siromaštvu u zemlji, pokazuju podaci Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP).
Situacija nije bolja ni u sektoru upravljanja tekstilnim otpadom, gde Srbija godišnje akumulira približno 90.000 tona tekstilnog otpada, gde prema podacima Privredne komore Srbije oko 81.000 tona godišnje završi na deponijama.
U cilju kvalitetnijeg upravljanja otpadom – pet srpskih kompanija – Dax Intimo, Global Sistem Kooperativa, Jasmil, PS Fashion i Ribella Foods, potpisalo je memorandume o saradnji sa Ministarstvom zaštite životne sredine u okviru projekta „EU za cirkularnu ekonomiju u Srbiji“.
Proizvodna jedinica kompanije PS Fashion
Cilj inicijative je da pomogne malim i srednjim preduzećima da razviju praktične poslovne modele i planove za primenu principa cirkularne ekonomije u svakodnevnom poslovanju.
„Naš cilj je da im obezbedimo stručno savetovanje, obuke i mentorstvo, kao i pristup vrhunskim evropskim praksama koje podstiču održivost, otpornost i konkurentnost“, objasnio je Lluís Torrent, vođa projektnog tima.
Kako je dalje objasnio, „odabrane kompanije dobiće sveobuhvatnu podršku – od ekoloških procena i razvoja cirkularnih poslovnih modela do praktičnih alata i uvida kroz studijske posete zemljama EU koje predstavljaju najbolje prakse u primeni cirkularne ekonomije“.
„Verujemo da će njihovi primeri pokazati kako održivo poslovanje može istovremeno doprineti zaštiti životne sredine i dugoročnom ekonomskom rastu“, dodao je Torrent.
Pristupanjem saradnji, pet kompanija istražiće inovativne načine za smanjenje otpada, poboljšanje efikasnosti resursa i usvajanje proizvodnih modela koji produžavaju životni ciklus proizvoda i minimizuju uticaj na životnu sredinu.
Skladište hrane kompanije Global sistem kooperativa
Odabir sektora (prerada hrane i tekstil) zasniva se na strateškim dokumentima Vlade Srbije za rešavanje ekoloških izazova u nekim od najpogođenijih industrija. Kompanije će razvijati cirkularne inicijative koje uključuju ekološki prihvatljive ideje za smanjenje tekstilnog otpada, ponovnu upotrebu industrijskih voda primenom inovativnih tehnologija i uštedu energije u različitim fazama proizvodnog procesa.
Šta je cirkularna ekonomija
Cirkularna ekonomija je alternativa linearnom modelu privrede koji se koji podrazumeva nekontrolisanu eksploataciju prirodnih resursa i protok materijala od fabrike preko korisnika do deponije („uzmi – napravi – koristi – baci“ načinu razmišljanja).
U cirkularnoj ekonomiji dolazi do zatvaranja kruga: proizvod – otpad – proizvod. Od industrije se očekuje da funkcioniše kao prirodni eko-sistem i da otpad iz jedne industrije postaje sirovina u drugoj, tj. da podražava kruženje, odakle potiče naziv cirkularna. To je model koji se zasniva na principima eliminisanja otpada i zagađenja, održavanja materijala u upotrebi što je duže moguće i obnavljanja prirodnih sistema.
To znači da dužim korišćenjem proizvoda, opreme i infrastrukture poboljšavamo produktivnost tih resursa. Time se drastično smanjuje potražnja za resursima, i stvara se održivije društvo kako za sadašnje tako i za buduće generacije.
Shutterstock
Tokom poslednjih 15 godina, Evropska unija je uložila više od 580 miliona evra u zaštitu životne sredine u Srbiji. Ovo je jasan pokazatelj trajnog partnerstva i posvećenosti podršci zelenoj tranziciji Srbije u okviru procesa pristupanja EU.
Projekat „EU za cirkularnu ekonomiju u Srbiji“ sprovodi Ministarstvo zaštite životne sredine uz finansijsku podršku Evropske unije, a realizuju ga NTU International i Global Factor. On predstavlja dugoročno partnerstvo srpskih institucija, privatnog sektora i Evropske unije u cilju podsticanja održivog razvoja i ekološke odgovornosti širom zemlje.
Pročitajte još:
„Ekoopština“ 2025: Nagrade za održivi razvoj i ekološku svest
EU Zelena nedelja 2025 u Srbiji – cirkularna ekonomija u fokusu
EU podržava ozelenjavanje Srbije paketom od 16,3 miliona evra
