Građani se pitaju da li mogu da dobiju subvencije i plaćaju umanjene račune za energiju. Žele da saznaju na koji način da ostvare svoja prava i koja je adresa na kojoj mogu podneti upit o mogućnostima i zahtev za rešenje.
Srbija i EU rade zajedno da sva energetski ugrožena domaćinstva dobiju pravo na subvencije i prebrode porast cena energenata uzrokovan energetskom krizom. Uslov je dobra informisanost građana, a zajednička kampanja za podizanje svesti daje rezultate. Na novom interaktivnom onlajn formularu, prošlog meseca je više od 1600 građana proverilo mogućnost za sticanje statusa energetski ugroženog kupca.
Zahvaljujući 165 miliona evra vrednom EU paketu podrške energetici Srbije, tokom 2023. bar isti broj domaćinstava kao i u 2022. (68.000) biće zaštićen, a taj broj će se postepeno povećavati do kraja godine na 191.000“, rekao je ambasador EU u Srbiji Emanuele Žiofre u februaru, i dodao da će Srbija istovremeno imati koristi od iste tranše EU fondova u vidu novog vetroparka u Kostolcu i rekonstrukcije hidroelektrana na Vlasini, između ostalih projekata.
Sve važne informacije za energetski ugrožena domaćinstva i za mala i srednja preduzeća, nalaze se na portalu zajednozaenergiju.rs, koji su zajedno razvili Vlada Republike Srbije i Evropska unija. Kampanja Zajedno za energiju je stigla do skoro svakog domaćinstva Srbije – informacijama na poleđini računa za električnu energiju, bilbordima, posterima u lokalnim samoupravama, animacijama i porukama na društvenim mrežama, TV spotovima i obraćanjima zvaničnika u TV emisijama.
Povećanje cene energenata značajno utiče na kućne budžete, pa je pravovremena pomoć najranjivijima u ovom sektoru više nego potrebna. Po informacijama Zavoda za statistiku, u 2022. godini, prosečni mesečni prihodi po domaćinstvu iznosili su 78 393 dinara, a izdaci za ličnu potrošnju domaćinstava su nešto veći i iznosili su 78 678 dinara.
U praksi, zaštićena domaćinstva sa dva člana, koja sada plaćaju oko 3770 dinara za račune za električnu energiju, plaćaće 1721,87 dinara manje, kao i 50 odsto manje svakog meseca, na primer, za daljinsko grejanje. Kako bi građani imali koristi od ovog energetskog popusta, trebalo bi da se prijave lokalnoj samoupravi na teritoriji svog prebivališta, koja donosi odluke na osnovu Uredbe o energetski ugroženim kupcima.
Subvencije za ugrožena domaćinstva za prevazilaženje rasta cena na računima za energiju se odnose na već postojeći mehanizam u Srbiji, kojem EU dodatno doprinosi, jer je sve više ljudi pogođeno energetskom krizom. Bespovratna sredstva EU dodaće se budžetu Srbije kako bi se osiguralo da najugroženije porodice i dalje imaju koristi od niže cene energije.
Bespovratna sredstva EU dodaju se budžetu Srbije kako bi se osiguralo da mala i srednja preduzeća i dalje imaju koristi od stabilne cene energije. Zahvaljujući tome, tokom 2023. godine najmanje isti broj MSP kao i 2022. godine (70.000 preduzeća) imaće koristi od podrške EU, a taj broj može biti povećan do novembra 2023. godine. U praksi će zaštićena MSP imati koristi od ograničenja cena. Podrška budžetu je održavanje gornje granice cene električne energije bez obzira na fluktuacije na tržištu električne energije.
Novac se stavlja na raspolaganje za sprovođenje energetske mape puta Vlade Srbije, koja opisuje na šta bi trebalo da se potroši novac EU. Predviđeno je i povećanje konkurencije na tržištima gasa i električne energije: Razdvajanje i sertifikacija svih operatera gasa i skladištenja gasa, otvaranje tržišta gasa i pristup trećih lica postojećoj infrastrukturi, sprovođenje aukcija za proizvođače električne energije iz obnovljivih izvora energije.
Kao važan deo mape puta planira se promovisanje energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije kroz šemu subvencija domaćinstvima i stambenim zgradama sa više porodica za sprovođenje mera energetske efikasnosti i subvencionisanje solarnih panela, toplotnih pumpi i sl. za privatne kuće, mala i srednja preduzeća i javne zgrade.
Podrška EU Srbiji u oblasti energetike od 2000. iznosi preko milijardu evra. Postoji veliki broj vodećih projekata koji su ili već u toku ili se predviđa da će uskoro otpočeti. Transbalkanski elektroenergetski koridor – zajednički projekat nemačkog KfW-a, EU i Vlade Srbije – povezaće Srbiju sa Italijom i obezbediti novu, stabilniju i efikasniju mrežu sa zelenijim energetskim resursima. Novi gasni interkonektor sa Bugarskom pomoći će diversifikaciju energetskih izvora za Srbiju, koju će učiniti manje zavisnom od ruskog gasa. EU trenutno unapređuje energetsku efikasnost nekoliko bolnica u Beogradu, uključujući najveću bolnicu – VMA. EU je do sada obezbedila bespovratna sredstva za mere energetske efikasnosti u 200 zgrada u Srbiji, od vrtića i škola do drugih velikih bolnica i zgrada državnih institucija.
Pročitajte još:
https://europa.rs/eu-i-srbija-zajedno-za-energiju/
https://europa.rs/zasto-je-vazna-energetska-efikasnost-zgrada/
https://europa.rs/modernizacija-hitne-pomoci-u-beogradu-uz-podrsku-eu/
