Nepotrebno potrošena energija na grejanje koja “prođe” kroz neispravne prozore doprinosi većem sagorevanju fosilnih goriva i zagađenju. Povećanje energetske efikasnosti domaćinstava donosi uštede, a sa druge strane se čuva i manje zagađuje životna sredina. Pametnim odabirom energetski efikasnih prozora, vrata, izolacije i tehnologije grejanja činimo život komfornijim i ulažemo u budućnost.
Razumevanje prednosti i mana energetski efikasnih tehnologija je od velike važnosti. Imali smo priliku da od stručnjaka GEFF (Green Economy Financing Facility) programa koji podržava Evropska unija, a bavi se upravo ovom tematikom, čujemo vredne informacije i savete. Zainteresovani su iskoristili mogućnost da u toku prezentacije postavljaju pitanja i reše nedoumice u vezi brojnih dostupnih energetski efikasnih tehnologija za domaćinstva.
GEFF kreditna linija za zeleno finansiranje je projekat Evropske banke za obnovu i razvoj na Zapadnom Balkanu, za koji je opredeljeno 135 miliona evra. Evropska unija je obezbedila finansijski podsticaj u iznosima od 15 do 20 odsto za fizička lica, a dodatnu pomoć u implementaciji programa dali su Investicioni okvir za Zapadni Balkan (WBIF) i ministarstvo finansija Austrije (BMF). Program GEFF se realizuje kroz saradnju sa bankama koje za ovu svrhu nude povoljne kredite.
„Želim da naglasim da je finansijski podsticaj EU koji može iznositi i do 20 odsto od ukupnog iznosa kredita značajna olakšica za građane. Program se prvenstveno odnosi na domaćinstva. Mogu da preporučim odličnu onlajn alatku – naš kalkulator energetske efikasnosti, preko kojeg možete odmah dobiti informaciju o uštedama u odnosu na odabranu tehnologiju. Drugi važan onlajn alat je tehnološki selektor koji pomaže u odabiru tehnologije koja je podržana kroz naš program“, kaže Petar Nikolić iz GEFF programa.
Inženjer Luka Naglić je detaljnije govorio o tehnološkom selektoru, tehničkim uslovima i pojedinačnim tehnološkim rešenjima za domaćinstva. Na početku je naglasio da u Srbiji godišnja prosečna potrošnja za grejanje iznosi 150 kilovat-časova po kvadratnom metru a u EU oko 70 kilovat-časova.
“Izolaciju uvek treba postaviti na hladnijoj strani kuće, na spoljnoj strani zida, iznad krovne ploče i između rogova kuće. Bitno je naneti završni sloj čim se postavi izolacija zbog sprečavanja prodora vode. Što se tiče prozora i vrata, staklo predstavlja značajnu barijeru jer je najvećom površinom u kontaktu sa elementima. Preporučujem prozore sa troslojnim staklom. Takvi prozori su ujedno i dobri izolatori od buke. Roletne su značajan element energetske efikasnosti jer sprečavaju direktan kontakt sa suncem leti a zimi i noću sprečavaju gubitak toplote i do 10 posto. Kutije od roletni predstavljaju potencijalna mesta gubitka toplotne energije. Potrebno ih je napuniti i izolovati kako bi se gubici smanjili. Naravno bez narušavanja funkcionalnosti roletne.“
Naglić je preporučio toplotne pumpe u kombinaciji sa podnim grejanjem kao najefikasniji vid grejanja domaćinstava.“ Za manje stanove i stanove po zgradama, inverterske klime su dobar i jeftin način grejanja. Ugradnja termostatskog radijatorskog ventila donosi uštede do 20 odsto i veći komfor.”
Na pitanja učesnika o pametnom odabiru vrste prozora odgovorio je da izbor prvenstveno zavisi od namene, površine i budžeta sa kojim se raspolaže.
“Postoje aluminijumski profili prozora koji su punjeni poliuretanskom penom koji mogu da se nose po karakteristikama energetske efikasnosti sa PVC (polivinil hlorid) prozorima, koji su što se energetske efikasnosti tiče najbolje rešenje. Ako imamo velike površine prozora, tu mora da se ide na aluminijumske prozore. Savet je da se ide na troslojno staklo ali ono zahteva odgovarajući profil prozora. Srednja klasa profila PVC sa troslojnim staklom je najoptimalnije rešenje. Prozori u kombinaciju drvo-aluminijum su trend na zapadu i predstavljaju najbolje ali ujedno i najskuplje rešenje.
Kompletan snimak radionice pogledajte na našem YT kanalu:
***
Ovo je bila druga u nizu prezentacija u okviru serijala koji pokreću GEFF, EBRD, WBIF i EU info kutak Niš sa idejom predstavljanja tehnologija i prilika za finansiranje energetske efikasnosti u Srbiji. Teme koje pokrivamo serijalom se odnose na regulativu, podsticaje, tehnologije i praktične savete o energetskoj efikasnosti.
Podrška Evropske unije energetskom sektoru u Srbiji vredna je više od 830 miliona evra za period od 2000. do danas. Energetski sektor je u fokusu EU jer ima izuzetno veliki efekat na sve ostale sektore u društvu. Projekti koje EU sprovodi u energetskom sektoru smanjuju zavisnost od fosilnih goriva, povećavaju korišćenje obnovljivih izvora energije i povećavaju energetsku efikasnost.
U Srbiji projekti iz ove oblasti obezbeđuju stabilno snabdevanje energijom uz očuvanje životne sredine, podstiču liberalizaciju tržišta i investicije.
Pročitajte još:
