Živom debatom srednjoškolaca iz Srbije da li mladi mogu da reše klimatske promene i zaključkom da je to pitanje vremena i volje upravo mladih, završena je panel diskusija Ko će biti brži – mladi ili klimatske promene koje je u Prostoru Miljenko Dereta u Beogradu organizovala Puls Evrope u okviru Nedelje zelene diplomatije.
„Svi smo odgovorni za suše i poplave koje su sve češće u Evropi i svetu – još od početka industrijske revolucije. Jednom kada shvatimo šta je problem – kao kad odete kod lekara, tako i već poslednjih pedeset godina se priča o efektu staklene bašte koji zagreva atmosferu“, rekao je tokom diskusije Antoan Avinjon, programski menadžer za životnu sredinu i klimatsku akciju u Delegacije Evropske unije u Srbiji.
Avinjon je dodao da vlade, političari i industrija polako shvataju da način na koji su do sada radili ne može da bude održiv.
„Kada ste bogati – možete da priuštite klimu i da vam ne bude vruće, ali milijarde ljudi su pogođeni klimatskim promenama. Ne možemo imati bolju planetu bez pravde širom sveta. EU je učinila sve da donese zakone, akte i propise kako bi smanjila globalno zagrevanje“, dodao je Avinjon.
Meteorološkinja Irida Lazić sa Fizičkog fakulteta u Beogradu navela je da su se godišnja doba izmenila i da će biti toplijih zima u Srbiji, ali i u svetu.
„Čovek će živeti u izmenjenoj klimi koja mu ne odgovara, što nije dobro. Međutim, trebalo bi da imamo na umu da mi nismo nasledili svet od naših predaka, već smo ga pozajmili od naših potomaka“, rekla je meteorološkinja Lazić.
Aleksandra Mladenović, predsednica Ambasadora održivog razvoja rekla je da su starije generacije napravile pogrešne korake.
„Na samitu o klimatskim promenama Ujedinjenih nacija – donosioci odluka su shvatili da ne može da se ostavi novim generacijama da sačuvaju planetu već da stariji treba da pokrenu stvar“, rekla je Mladenović.
Kompletan program Nedelje zelene diplomatije možete pronaći ovde.
Tema ovogodišnje Nedelje zelene diplomatije je „globalna pravedna energetska tranzicija“. U skladu sa principima Pariskog sporazuma, predlažemo fokusiranje na globalno ubrzanje primene energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije, oblasti u kojoj bi EU mogla da pokaže značajna iskustva.
Kako se bilateralni i multilateralni diplomatski napori u ovom aspektu nastavljaju, događaji organizovani u ovom kontekstu mogli bi da pokažu dobre prakse za poboljšanje energetske efikasnosti i ubrzanu primenu obnovljivih izvora energije, naglašavajući vođstvo EU.
To bi takođe pomoglo opštem podizanju svesti o potrebi da se ubrzaju napori da se svet dovede na pravi put sa ciljem od 1,5°C iz Pariskog sporazuma. Pored toga, na ovogodišnjoj Nedelji zelene diplomatije imamo za cilj da negujemo rodnu ravnopravnost tako što ćemo u brojnim pilot akcijama prikazati učešće i vođstvo žena i devojaka u ozelenjavanju naše planete.
Evropska unija je globalni lider u zaštiti životne sredine. EU podržava Srbiju na njenom putu ka zdravijoj životnoj sredini. Sa više od 580 miliona evra bespovratnih sredstava uloženih u zaštitu životne sredine i klimatske akcije u Srbiji, EU je najveći donator u ovoj oblasti u zemlji.
Uz finansijsku podršku EU, Srbija radi na razvoju i primeni planova za stratešku zaštitu životne sredine – održivi sistem zaštite životne sredine koji stvara zdravije okruženje i podiže kvalitet života
