Prvi izvještaj Komisije o borbi protiv korupcije u EU: Države članice su prethodnih godina preduzele mnoge inicijative, ali su rezultati nejednaki i potrebno je učiniti više kako bi se korupcija sprečila i sankcionisala. Istraživanje pokazuje da tri četvrtine (76 %) Evropljana smatra da je korupcija raširena, a više od polovine (56 %) smatra da se nivo korupcije u njihovoj zemlji povećao tokom protekle tri godine.
Korupcija je i dalje jedan od izazova za Evropu. Korupcija pogađa sve države članice EU i košta evropsku privredu oko 120 milijardi evra godišnje. Države članice su prethodnih godina preduzele mnoge inicijative, ali su rezultati nejednaki i potrebno je učiniti više kako bi se korupcija sprečila i sankcionisala. To su neki od zaključaka iz prvog Izveštaja EU o borbi protiv korupcije koji je danas objavila Evropska komisija.
U Izveštaju EU o borbi protiv korupcije objašnjava se situacija u svakoj državi članici: koje se antikorupcijske mere sprovode, koje deluju, kao i šta bi se moglo poboljšati i kako.
Nacionalna poglavlja na engleskom jeziku i nacionalnim jezicima dostupna su ovde.
Izvještaj pokazuje da se priroda i nivo korupcije razlikuju u državama članicama i da delotvornost mera borbe protiv nje može biti sasvim drukčiji. Takođe ukazuje na to da korupcija zaslužuje veću pažnju u svim državama članicama.
To pokazuju rezultati istraživanja Eurobarometra objavljenog danas o stavovima Evropljana o korupciji. Istraživanje pokazuje da tri četvrtine (76 %) Evropljana smatra da je korupcija raširena, a više od polovine (56 %) smatra da se nivo korupcije u njihovoj zemlji povećao tokom protekle tri godine. Jedan od dvanaest Evropljana (8 %) izjavio je da je iskusio slučaj korupcije ili mu svedočio u protekloj godini.
Rezultati Eurobarometra dostupni su ovde.
„Korupcija narušava poverenje građana u demokratske institucije i vladavinu prava, šteti evropskoj privredi i državama uskraćuje preko potreban prihod od poreza. Države članice su proteklih godina mnogo učinile u borbi protiv korupcije, ali današnji izveštaj pokazuje da to ni izdaleka nije dovoljno. U Izvještaju se predlaže šta se sve može da učini i radujem se što ću sarađivati s državama članicama kako bi se to i ostvarilo”, izjavila je Cecilia Malmström, komesaraka EU za unutrašnje poslove.
Korupcija na različite načine utiče na sve države članice
Slede neki od glavnih korupcijskih trendova širom EU:
1. Mehanizmi kontrole
Korišćenje preventivnih mera (npr. etičkih pravila, mera podizanja svesti, lakog pristupa informacijama od javnog interesa).
Postoje znatne razlike među državama članicama u vezi sa sprečavanjem korupcije. Za neke je delotvorno sprečavanje pridonelo snažnoj reputaciji niskog nivoa korupcije, u drugima su se preventivne mere sprovodile nejednako i s ograničenim rezultatima.
Spoljni i unutrašnji mehanizmi kontrole. U mnogim državama članicama unutrašnja kontrola postupaka u javnim telima (posebno na lokalnom nivou ) slaba je i nekoordinirana.
Sukob interesa. Pravila o sukobu interesa različita su u EU, a mehanizmi za proveru prijava sukoba interesa često su nedovoljni. Sankcije za kršenje pravila retko se primjenjuju i često su slabe.
2. Kazneni progon i kažnjavanje
Pravila kaznenog zakona kojima se korupcija svrstava u zločin, uglavnom postoje u skladu s normama Veća Europe, UN-a i zakonodavstva EU. Ipak, države članice su neujednačeno prenele Okvirnu odluku EU 2003/568/JHA o borbi protiv korupcije u privatnom sektoru u nacionalno zakonodavstvo.
Delotvornost sproviđenja zakona i kaznenog progona u istraživanju korupcije razlikuje se unutar EU. Izvrsni rezultati mogu se vidjeti u nekim državama članicama. U drugima je uspešan kazneni progon redak ili su istrage dugotrajne.
Opsežna statistika o korupciji nedostaje u mnogim državama članicama čime se poređenja i procene usložnjavaju . Pravila postupanja , uključujući pravila o ukidanju imuniteta političarima, ometaju slučajeve korupcije u određenim državama članicama.
3. Politička dimenzija
Politička odgovornost. Integritet u politici ostaje problem za mnoge države članice EU. Na primer, kodeksi ponašanja unutar političkih stranaka ili izabranih skupština na srednjem ili lokalnom nivou ne postoje i često su nedelotvorni .
Finansiranje političkih stranaka. Iako su mnoge države članice donele snažna pravila o finansiranju stranaka, i dalje postoje znatni nedostaci. Odvraćajuće sankcije protiv nezakonitog finansiranja stranaka retko se nameću u EU.
4. Područja rizika
U državama članicama, korupcijski rizici su uglavnom veći na regionalnim i lokalnim nivoima gde su uzajamne provere i unutarašnje kontrole slabije nego na državnom nivou.
Urbani razvoj i građevinarsto , kao i zdravstvo, sektori su koji su naročito izloženi korupciji u nekoliko država članica.
Postoje neki nedostaci u pogledu nadzora državnih preduzeća, što povećava njihovu izloženost na korupciju.
Sitna korupcija ostaje široko rasprostranjen problem samo u nekoliko država članica.
Javne nabavke: područje izloženo korupciji
Izvještaj uključuje posebno poglavlje o javnim nabavkama. Radi se o vrlo važnom području za privredu EU jer javna tela svake godine potroše približno jednu petinu BDP-a EU pri nabavci robe, radova i usluga. To je takođe područje izloženo korupciji.
Izvještajem se poziva na snažnije standarde integriteta u području javnih nabavki i daju se preporuke za poboljšanje mehanizama kontrole u nekoliko država članica. Detaljne informacije i određene točke predložene za dalju raspravu mogu se naći u poglavljima o dotičnim državama.
Okruženje
Izvještaj EU-a o borbi protiv korupcije pokriva svih 28 država članica EU.
Sastoji se od:
opšteg poglavlja sa sažetkom glavnih rezultata i opisom trendova povezanih s korupcijom u celom EU i analizom načina na koji se države članice bore protiv korupcije u javnim nabavkama;
poglavlja o 28 država u kojima je nalazi kratak prikaz opšteg stanja u pogledu korupcije, prepoznaju se problemi koji zaslužuju dodatnu pažnju i naglašavaju se dobre prakse koje bi mogle inspirisati druge;
Izvještaj uključuje i rezultate dva istraživanja Eurobarometra o percepciji korupcije među europskim građanima s jedne strane i prduzećima s druge strane.
Korisni linkovi
Web-mesto Cecilije Malmström
Pratite komesarku Malmström na Twitteru
Web-mjesto Glavne uprave za unutrašnje poslove
Pratite Glavnu upravu za unutrašnje poslove na Twitteru
