Još uvek slabo iskorišćena, struja dobijena iz vetra predstavlja veliki potencijal za razvoj obnovljivih izvora energije u Srbiji.
Na istoku zemlje, uz Dunav, „niče“ novi energetski objekat – vetropark Kostolac. Završetak radova planiran je za septembar sledeće godine, a celokupno priključenje na mrežu biće tokom početka 2025. godine, piše B92.
U februaru, povodom potpisivanja sporazuma o 165 miliona evra vrednom EU paketu podrške energetici Srbije, ambasador EU u Srbiji, Emanuele Žiofre najavio je ovaj veliki projekat: “Srbija će istovremeno imati koristi od ove tranše EU fondova u vidu novog vetroparka u Kostolcu i rekonstrukcije hidroelektrana na Vlasini, između ostalih projekata, kao deo dugoročnijih ciljeva prema prelasku na zelenu energiju.”
Vetropark će činiti 20 vetrostubova snage 3,3 megavata, sveukupne snage 66 megavata. Planirana godišnja proizvodnja vetroparka Kostolac biće 184 miliona kilovat-časova godišnje, dovoljno za snabdevanje zelenom električnom energijom oko 30 hiljada domaćinstava.
„Ovo je prvi objekat ovakvog tipa u istoriji EPS-a. Prvi put gradimo vetropark. Projekat nije u potpunosti homogen – realizuje se na četiri različite lokacije“, kazao je Predrag Đorđević, rukovodilac programa projekata EPS. Vetropark će se, naime, prostirati na lokacijama Drmno, Petka, Ćirikovac i Klenovnik.
Na terenu se trenutno izvode pripremni radovi. Vetropark Kostolac će raditi na mestu iscrpljenih površinskih kopova i odlagališta istoimene termoelektrane.
U Evropi je juče udeo energije vetra u proizvodnji električne energije bio oko 15 odsto, pokazuju podaci WindEurope. Ova brojka se kreće i do 35 odsto, a razvoj vetroparkova u zemljama Evrope je u zamahu.
Đorđević je naveo da isporuka glavne opreme kreće u januaru i da će trajati četiri ipo meseca. Vek trajanja ovakvog energetskog objekta može biti i 25 godina do prvog generalnog remonta. Sami vetrogeneratori biće visoki 179 metara. Stub će biti visok 117 metara na čijoj je kruni vetrogenerator, pa razliku od 62 metra čini veličina lopatice.
Predviđena je i izgradnja trafostanice, razvodnog postrojenja i unutrašnje kablovske mreže, kao i saobraćajnica. Završena je izgradnja četiri interne pristupne saobraćajnice, a u toku je dobijanje neophodnih dozvola za priključke na državne puteve.
Novi vetropark Kostolac je finansiran bespovratnim sredstvima EU (preko 31 milion evra) i bespovratnim sredstvima i kreditom KfW-a (81,8 miliona evra).
Projekat se realizuje u skladu sa strateškim ciljevima države u oblasti obnovljivih izvora energije utvrđenih Strategijom razvoja energetike Republike Srbije do 2025, sa projekcijama do 2030, a koji se pre svega odnose na povećanje udela energije iz obnovljivih izvora energije u bruto finalnoj potrošnji.
Podrška EU Srbiji u oblasti energetike od 2000. iznosi preko milijardu evra. Postoji veliki broj vodećih projekata koji su ili već u toku ili se predviđa da će uskoro otpočeti. Transbalkanski elektroenergetski koridor – zajednički projekat nemačkog KfW-a, EU i Vlade Srbije – povezaće Srbiju sa Italijom i obezbediti novu, stabilniju i efikasniju mrežu sa zelenijim energetskim resursima. Novi gasni interkonektor sa Bugarskom pomoći će diversifikaciju energetskih izvora za Srbiju, koju će učiniti manje zavisnom od ruskog gasa. EU trenutno unapređuje energetsku efikasnost nekoliko bolnica u Beogradu, uključujući najveću bolnicu – VMA. EU je do sada obezbedila bespovratna sredstva za mere energetske efikasnosti u 200 zgrada u Srbiji, od vrtića i škola do drugih velikih bolnica i zgrada državnih institucija.
Pročitajte još:
Zeleni talas podrške za energetiku – Rekonstrukcija HE Bistrica
EU i Srbija zajedno za energiju
Zašto je važna energetska efikasnost zgrada?
Modernizacija hitne pomoći uz podršku EU
Više o projektima i podršci EU sektoru energetike Srbije
