Sektor hrane je u Evropi regulisan tako da zaštiti potrošače od mogućih rizika u vezi sa hranom, istovremeno ostavljajući prostora kompanijama za inovacije. Srbija je na putu usaglašavanja pravila i propisa sa EU, kako bi građani imali što zdraviju hranu, a proizvođači šire tržište.

Na novou Evropske unije postoji zasebno telo koje se bavi raznorodnim temama bezbednosti hrane; u pitanju je Evropska uprava za bezbednost hrane – EFSA (European Food Safety Authority), organizacija na temeljima nauke, koja štiti i obaveštava potrošače.

O kvalitetu hrane u Srbiji i Evropskoj uniji govorilo se u okviru EU paviljona, na Poljoprivrednom sajmu. Andrej Papić iz Delegacije EU u Srbiji, Branislav Raketić ispred Ministarstva poljoprivrede, Bojana Stojanović, zadužena za kontrolu kvaliteta u kompaniji “Lidl”, kao i Sava Kompalić – poljoprivredni proizvođač – ponudili su svoje uvide o ovoj temi.

Andrej Papić se osvrnuo na zakonske okvire: on kaže da je veliki broj legislativa o bezbednosti hrane u Srbiji usklađen sa onima u Evropskoj uniji. Međutim, potrebno je da se zakonski okvir u potpunosti uskladi:

„Jedan od zakona, o službenim kontrolama, dakle o inspekcijama, tu je potrebno uskladiti se sa praksama Evropske unije. To je složen zadatak jer se i propisi u EU s vremena na vreme menjaju. Postoji grupa zakona za koje se nadam da će biti usvojeni u narednih nekoliko godina kako bismo usaglasili zakonske okvire.“

Ta usaglašavanja doprineće nesmetanoj trgovini na ogromnom tržištu Evropske unije – podseća Papić, te kaže da se vrednost izvoza iz Srbije u EU višestruko povećava iz godine u godinu, ali postoji prostor da se ta trgovinska razmena još poveća.

„Vrednost izvoza iz Srbije u EU višestruko se povećava iz godine u godinu. Prošle godine je ta vrednost iznosila čak 2,2 milijarde evra.“

Jedan od alata koji pruža podršku poljoprivrednicima, proizvođačima i prerađivačima, jeste IPARD program, zaključio je on.

Sava Kompalić, poljoprivrednik iz Deronja, kaže da – kao proizvođač hrane – oseća veliku odgovornost:

„Za mene je to odgovorna funkcija. Moraju da se poštuju propisi o bezbednosti hrane. Mi kao farmeri moramo da se trudimo da poštujem pravila da bismo bili konkurentni i da bismo imali ispravne proizvode. Kad radiš po pravilu – kvalitet je zagarantovan, a samim tim i plasman.“

Kroz hranu možemo napraviti najbolji rebrending naše države, smatra Branislav Raketić. On dodaje da je jako važno da plasirani proizvod bude ispravan i kvalitetan.

Izuzev vina i alkoholnih proizvoda, 51 proizvod u Srbiji zaštićen je oznakom geografskog porekla, i važno bi bilo zakonodavstvo vezano za geografsko poreklo uskladiti sa EU, kako bi srpski proizvodi mogli dobiti takvu specifikaciju na većem tržištu.

Treba da promovišemo naše proizvođače – kratko poručuje Raketić.

Postoje i druge oznake kvaliteta, potput obeležja „srpski kvalitet“, što je jedan od načina na koje Ministarstvo želi da podrži proizvođače i da im pomogne da se što bolje plasiraju.

On je skrenuo pažnju i na važnost organske proizvodnje, i ulogu koju digitalni marketing ima u plasiranju malih proizvođača organske hrane.

Govoreći o podršci domaćih proizvođača, Bojana Stojanović ističe da “Lidl” često, kroz kampanje,  promoviše male proizvođače, kao i da doprinosi izvozu domaćih proizvoda na evropsko tržište. Prema njenim rečima, kroz “Lidl” lanac prodavnica, godišnje se plasiraju srpski proizvodi u vrednosti od million evra.

O kvalitetu hrane, pre svega povrća i voća, i važnosti ispravnog uzgajanja i proizvodnje, govorio je profesor Nebojša Momirović, iz kompanije „Zeleni hit“. On je istakao važnost održive poljoprivrede kroz tri bitna parametra: „nula ostataka, nula otpada, nula kilometara“.

“Zeleni hit” predstavio se u okviru predstavljanja Ambasade Kraljevine Holandije na EU paviljonu.

Podsetimo – Delegacija Evropske unije u Srbiji biće prisutna u Hali 1, na EU paviljonu, tokom svih sajamskih dana – od subote, 18. maja, pa sve do četvrtka, 23. maja. Posetioci će imati priliku da prisustvuju preko 40 informativnih panela i radionica, na kojima će brojni stručnjaci iz različitih oblasti govoriti o temama kao što su kvalitetna proizvodnja hrane, zdravlje životinja, uzgajanje setvenih kultura, tehnološke inovacije, održiva poljoprivreda i mnogim drugim aktuelnim temama.

Posebna poslastica u EU paviljonu biće EU kuhinja: Pozivamo sve posetioce da dođu i probaju ukuse različitih evropskih tradicija, koje će pripremati kuvari – diplomate zemalja članica EU. Ovaj jedinstveni gastronomski događaj pružiće posetiocima priliku da uživaju u autentičnim jelima i saznaju više o kulinarskoj baštini Evropske unije.

Program možete pogledati na ovom linku.

 

Evropska unija je podržala poljoprivredni sektor sa više od 150 miliona evra pre nego što je započeo IPARD II program sa alokacijom od 175 miliona evra podrške EU. Aktuelni IPARD III program doneće više mogućnosti srpskim poljoprivrednicima i isplatiće dodatnih 288 miliona evra. podrške EU. Glavni ciljevi podrške u okviru IPARD-a jesu povećanje konkurentnosti srpskih poljoprivrednika, očuvanje životne sredine i biodiverziteta, podrška ruralnim preduzećima i zajednicama i razvoj ruralne infrastrukture.