Lokalne zajednice pomažu izbeglicama i raseljenima

Srbija još pruža utočište za skoro 300.000 izbeglica i interno raseljenih lica sa konfl iktnih prostora bivše Jugoslavije. Uprkos naporima Vlade Srbije i pomoći međunarodne zajednice, izbegla i interno raseljena lica ostaju jedna od socijalno najugroženijih grupa u Srbiji. Veliki broj bivših izbeglica, ljudi koji su dobili srpsko državljanstvo, je bez posla i trajno rešenog stambenog pitanja, što doprinosi njihovoj isključenosti iz društva.

Kako bi se poboljšao njihov položaj, Evropska unija i Vlada Srbije, odnosno Ministarstvo rada i socijalne politike, udružili su napore u okviru projekta „Unapređenje prava, zapošljavanja i životnih uslova izbeglih i interno raseljenih lica“. Okosnica projekta bila je ideja da se u lokalnim samoupravama poboljša kvalitet usluga socijalne zaštite i poveća kapacitet pružalaca tih usluga tako što će se određen broj izbeglih i interno raseljenih obučiti za te poslove, čime će biti poboljšana njihova integracija u sredine u kojima sada žive.

U sprovođenje projekta bili su uključeni svi nivoi vlasti, ali su ključni akteri bile lokalne samouprave; ukupno 2,6 miliona evra podeljeno je u vidu grantova, odnosno kao bespovratna fi nansijska pomoć koju je dobilo 25 opština.

REZULTATI

Jedna od njih je Mladenovac, koji je dobio 125.000 evra za Projekat socijalne inkluzije izbeglih i interno raseljenih lica. Po ovom projektu socijalna inkluzija izbeglih i interno raseljenih predviđa obuku desetoro Mladenovčana za gerontodomaćice i domaćine. „Zahvaljujući sredstvima koja smo dobili, u narednih godinu dana 94 staračka domaćinstva imaće stalnu pomoć u kućnim poslovima, nabavci namirnica i lekova. Na taj način 10 porodica biće zbrinuto na određeno vreme u smislu da će imati zaposlenje i stalan izvor prihoda. Zbog akreditovane i sertifi kovane obuke, oni će i kasnije moći da se zaposle kao gerontodomaćice odnosno domaćini jer će imati licencu za tu vrstu posla”, rekla je Dragana Lukač Zečević, članica Opštinskog veća za upravu i obrazovanje koja je osmislila projekat.

Sličan projekat sproveden je i u Kuršumliji, gde su gerontodomaćice pružale stručnu negu članovima 60 domaćinstava u kojima žive osobe sa invaliditetom i starije osobe. Projekat je dobio nešto više od 71.000 evra.

Posebno upečatljiv primer je opštine Temerin gde je kroz ovaj projekat u septembru 2012. godine otvoren Dnevni centar za decu i roditelje kao mesto gde deca sa smetnjama u razvoju i mladi sa invaliditetom mogu da provode vreme, uče i druže se u skladu sa svojim sposobnostima. U Centru se organizuje nekoliko radionica – muzičko-dramska, sportska, radnookupaciona; posete lekara i defektologa su redovne, ali isto tako su redovni i odlasci polaznika u pozorište i na lokalne manifestacije. „Ovo je velika pomoć našoj porodici; prvi put mogu da svoje dete ostavim drugima, znajući da je na sigurnom i da se oseća dobro”, rekla je o Centru jedna majka.

Nakon završetka projekta, lokalna samouprava obezbedila je nastavak rada Centra. Da je Centar veoma aktivan, pokazuje primer iz septembra 2014. godine. Uz pomoć nastavnice-defektologa, talentovani Toma Šandor (13) učestvovao je na likovnom konkursu „Zelene ideje za naš grad” koji su organizovali Delegacija EU i EU info centar i imao priliku da kao nagrađen dođe u Beograd i učestvuje na otvaranju izložbe najuspelijih radova.

I ostale opštine koje su dobile grantove imaju svoje uspešne priče – to su gerontodomaćice u Alibunaru, kućna nega u beogradskoj opštini Savski venac i Zvezdara, Gerontološki centar u Paraćinu… Ukupno 218 interno raseljenih lica u više gradova završilo je obuke za rad u centrima za pomoć porodici, centrima za dnevni boravak lica sa invaliditetom, nezi starih lica. Više od 100 izbeglica i raseljenih lica dobilo je posao u okviru projekta.

Jedan od polaznika obuka rekao je: „Omogućena nam je obuka, uvod u posao i sama mogućnost pronalaska posla.” U momentu pokretanja projekta, u Srbiji je, prema podacima Komesarijata za izbeglice, bilo oko 210.000 izbeglih i oko 70.000 raseljenih lica. U junu 2014, broj registrovanih izbeglica bio je oko 204.000, dok je interno raseljenih bilo znatno manje – oko 43.000.

Zajedno sa srpskim vlastima, Evropska unija nastavlja da ulaže napore za rešavanje problema sa kojima se te dve kategorije suočavaju.