Možete li da zamislite jedan dan koji će proći, a da ne pogledate u svoj mobilni telefon, da ne posetite neku od društvenih mreža, ne čujete nijednu vest na televiziji, radiju ili nekom veb portalu? Zbog toga je od izuzetnog značaja da dobro razumemo i tumačimo medijske sadržaje koji dopiru do nas, da imamo razvijenu svest koja nam omogućava da pravilno razlikujemo istinu od manipulacije.

U svetu još uvek ima preko 775 miliona nepismenih mladih ljudi i odraslih, od kojih su dve trećine žene. Situacija se izuzetno poboljšala u prošlom veku, ali pandemija COVID-19 uvećala je već postojeće nejednakosti u pristupu učenju i mogućnostima za opismenjavanje, ostavljajući milione s ograničenim pristupom informacijama koje spašavaju živote. Tokom Evropske sedmice medijske pismenosti, EU potvrđuje svoju opredeljenost da nastavi da smanjivanjem ​​digitalnog jaz i da učini opismenjavanje lakše dostupnim kroz tehnologiju koja nikoga neće ostaviti iza sebe.

„Digitalno“ je već bilo jedan od šest glavnih prioriteta koje je postavila nova predsjednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.

Međutim, pandemija je ubrzala postojeći trend prema mrežnom i hibridnom učenju. Ovaj prioritet je prisutniji nego ikad u Akcionom planu EU-a za digitalno obrazovanje (2021.-2027.), koji razmatra načine poboljšanja digitalnih veština, nastave i infrastrukture na svim nivoima obrazovanja.

Zato što je obrazovanje u vreme pandemije pravo svakog deteta, Delegacija Evropske unije u Srbiji, UNICEF i Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja su reagovali na COVID-19 krizu kroz projekat „Premošćavanje digitalnog jaza u Srbiji za najugroženiju decu“. Da bi deca imala pristup kvalitetnom učenju na daljinu i unapredila digitalne kompetencije, obezbeđeno je 1950 IT uređaja koji će biti raspoređeni u 30 škola i još 250 računara za sve pedagoške asistente u zemlji.

Formirani se klubovi za učenje kao novi vid podrške učenicima u učenju i biblioteke digitalnih tehnologija iz kojih će đaci iznajmljivati tablete. U redovnom režimu nastave, oprema će biti korišćena za unapređenje kvaliteta nastave i koristiće je svi nastavnici i 12.000 dece u ovim školama.

„Ljudi koji rade na proveri činjenica, nezavisni i profesionalni mediji i gradjani u regionu neumorno rade na suzbijanju dezinformacija. Gradjani Zapadnog Balkana su sada svesniji i otporniji na dezinformacije. Medijska pismenost pomaže i mi smo rešeni da nastavimo da doprinosimo toj borbi u regionu“, naveo je Žozef Borel, šef diplomatije EU tokom Konferencije EU i Zapadnog Balkana o medijskoj pismenosti održane u Skoplju krajem septembra.

Jačanje medijske pismenosti građana jedan je od najvažnijih segmenata razvoja društva, a posebno je važno da ta tema bude na pravi način zastupljena u obrazovnom sistemu. Upravo u tome pomaže i zbog toga je nastao „Priručnik za medijsku pismenost za preduniverzitetsko obrazovanje namenjen nastavnicima i stručnim saradnicima”. Zahvaljujući podršci EU projekta “Podrška medijskim reformama u Srbiji” kreiran je priručnik koji će olakšati rad i ojačati kapacitete vaspitača, učitelja, nastavnika i stručnih saradnika za unapređenje medijske pismenosti kod dece školskog uzrasta.

 

Povezane vesti: