Povećanje ekološke svesti može direktno da utiče na bolje životne izbore građana. Zelena ekonomija, zaštita životne sredine, održivi razvoj, aktivizam u lokalnoj zajednici, reciklaža i upravljanje otpadom. Ovo su teme o kojima se diskutovalo na danas održanim Zelenim razgovorima, koje je organizovao Institut za inovacije i razvoj, u okviru EU Horizont 2020 projekta “Reciklaža PE i PET ambalaže – UpPE-T”.
Antoan Avinjon, projektni menadžer u Delegaciji EU, je naglasio da mladi ljudi žele da vide da se zelena tranzicija dešava.
“Mladi žele veći kvalitet života, oni žele budućnost koja ne nosi rizik od klimatskih promena. Greta, mlada aktivistkinja iz Švedske nam je dobar primer kako mladi mogu da pokrenu milione ljudi iz celog sveta. Rešavanje ekoloških izazova je često dugoročan proces. Poslednjih 20 godina institucije sporo reaguju. Potrebno je više ljudi poput Grete, koji mogu da naprave promene”, kazao je Avinjon i dodao: “EU finansira projekte i podržava inicijative kao što je upPE-T projekat. U fokusu rada EU su projekti koji okupljaju ljude i doprinose saradnji na svim nivoima. EU u Srbiji i na Zapadnom Balkanu pokreće javni dijalog sa vladama koji nije uvek lak. U toku je priprema i komunikacija sa Ministarstvom za zaštitu životne sredine u vezi projekta koji se fokusira na upravljanje bio-otpadom u 17 opština.”
Polietilen (PE) i polietilen tereftalt (PET) su vodeće plastike u upotrebi za proizvodnju ambalaža za hranu i piće (43% PE i 19% PET). Upravljanje ovim plastičnim otpadom predstavlja veliki izazov za globalno društvo, pogotovo imajući u vidu da plastična ambalaža čini 60% od ukupnog plastičnog otpada u Evropi.
Avinjon je naveo primer gde je potrebno korigovati način razmišljanja u vezi sa odnosom prema otpadu.
“Mislimo da kada odbacimo otpad on više nije naš i samim tim nije naša odgovornost. To je potrebno promeniti. Mi direktno snosimo posledice lošeg upravljanja otpadom. Takođe, potrebni su pristojni uslovi za službenike koji se bave upravljanje otpadom, pristojna oprema, maske i dr. Inicijative kao što su ova su odlične i potrebno ih je videti i u drugim gradovima Srbije, Nišu, Novom Sadu, Subotici”, zaključio je Avinjon.
Nenad Jevtović, direktor Instituta za razvoj i inovacije, istakao je značaj ovakvih događaja za podizanje svesti o važnoj temi održivog razvoja.
“Važno je govoriti o konkretnim temama, o kojima pričaju stručni, mladi ljudi. Međunarodna organizacija rada mlade definiše kao ljude koji su mlađi od 35 godina. Mi smatramo da su mladi svi oni koji su spremni na nove ideje. Važno je ne ostati samo na istraživanjima. Mi se trudimo da odemo i korak dalje u samu primenu ideja i istraživanja.
Jevtović je najavio novi novi projekat sa “BioSense” institutom na temu novih izvora hrane koji su povezani sa ciljevima zelene agende.
“Institut BioSens je jedan od vodećih projektnih partnera EU u našoj oblasti. Važno je da učimo od Evropske unije ali i da izvozimo naša znanja u uniju”, rekao je Jevtović
Mala i srednja preduzeća su povukla oko 10 miliona evra sredstava kroz Horizont 2020, dok su kao partneri u većim konzorcijumima povukli čak oko jedne trećine svih sredstava dodeljenih organizacijama u Srbiji.
„Reciklaža PE i PET ambalaže – upPE-T“ (Upcycling of PE and PET waste – upPE-T) je četvorogodišnji projekat koji Institut za razvoj i inovacije realizuje u periodu od 2020. do 2024. godine, zajedno sa dvadeset organizacija iz 10 evropskih zemalja (Španije, Nemačke, Austrije, Finske, Italije, Estonije, Grčke, Turske i Hrvatske). Cilj projekta je pronalazak inovativnih rešenja za reciklažni otpad od PE (polietilen) i PET (polietilen tereftalt) ambalaža, odnosno njihovo pretvaranje u niz biorazgradivih plastika za proizvodnju ambalaže za hranu i piće.
EU je svetski lider u zaštiti životne sredine. U okviru Evropskog zelenog dogovora, čiji je cilj da Evropa postane klimatski neutralan kontinent do 2050. godine, izrađen je plan mera u oblasti klime, cirkularne ekonomije, građevinarstva, mobilnosti, održivih lanaca ishrane, biodiverziteta i uklanjanja zagađenja. Angažman Srbije, kada je reč o ostvarivanju ovih ciljeva, ima presudan značaj za proces evropskih integracija i doprineće efikasnijoj upotrebi resursâ. Prelazak na čistu, cirkularnu ekonomiju i preduzimanje mera za zaustavljanje klimatskih promena, uz istovremeni oporavak biodiverziteta i smanjenje zagađenja, podržaće privredu i otvoriti nova radna mesta.
U proteklih 12 godina, Srbija je samo iz budžeta EU primila preko osam milijardi evra, uključujući 3,3 milijarde evra bespovratne pomoći, što EU čini daleko najvećim donatorom u Srbiji. EU je do sada uložila preko 400 miliona evra u sektor životne sredine u Srbiji
Pročitajte:
https://europa.rs/gradjani-zabrinuti-zbog-klimatskih-promena/
