Komplikovane procedure najčešći su razlog zbog kog potencijalni korisnici EU fondova odustaju od apliciranja na konkurse. Zato je EU info kutak iz Novog Sada, u susret IPARD konkursima, organizovao informativnu sesiju tokom koje su poljoprivrednici razgovorali o konkretnim pitanjima vezanim za način pripreme projekata, značaj planiranja, te izradu biznis plana.

Kroz procedure vodila ih je Biljana Viduka, članIca je tima u okviru EU projekta tehničke podrške za implementaciju Iparda u Republici Srbiji i Slađana Gluščević, novinarka i urednica portala Agrosmart.

Kako bi se poljoprivrednici ohrabrili da apliciraju na aktuelne IPARD konkurse, navedeno je nekoliko primera koji su kroz ove procedure prošli. Jedan od njih je i Dragiša Kovačević, voćar iz Stejanovaca.

“On je prvi je poljoprivrednik u Srbiji kome su uručena sredstva iz IPARD programa za nabavku samohodnog berača višanja i šljiva. Za ovaj berač, koji za minut obere tri stabla, Kovačević  je izdvojio oko 49.000 evra, a iz IPARD programa je dobio rešenje o isplati 60% ukupne vrednosti investicije”, navela je Gluščević i dodala da je već objavljen plan javnih poziva za različite IPARD mere i to:

Mera 1 – Investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava (Izgradnja i opremanje objekata uključujući i nabavku opreme i druge mehanizacije, izuzev traktora)

Mera 3 – Investicije u fizičku imovinu u vezi sa preradom i marketingom poljoprivrednih proizvoda i proizvoda ribarstva (izgradnja i opremanje)

Mera 7 – Diverzifikacija poljoprivrednih gazdinstava i razvoj poslovanja

Mera 9 podrazumeva tehničku pomoć, otvorena je tokom čitave godine i vredna je skoro 150 miliona dinara.

Na info sesiji najviše se govorilo o Meri 7, koja se odnosi na diverzifikaciju poljoprivrednih gazdinstava i razvoj poslovanja, što je našim poljoprivrednicima u ovom trenutku najinteresantnije. Za ovu meru je, kaže Gluščević, zbog velikog interesovanja, prošle godine povećan i budžet sa 1.1 milijarde na 3.3 milijarde. Kako bi se do sredstava i došlo za preduzetničke projekte kojima se konkurše ključni alat je biznis plan. Kako je Biljana Viduka navela u svom izlaganju, forma se razlikuje, ali je metodologija uvek ista.

„Važna je dužina, koja varira od 10 do 15 kucanih strana, jezik i stilpisanja mora biti jasan i precizan, svaka navedena činjenica mora biti potkrepljena odgovarajućom dokumentacijom, a svi zaključci činjenicama. On pre svega služi kao instrument testiranja izvodljivosti projekta“, objašnjava Viduka.

Međutim, kako je samom poljoprivrednicima ovo jedan od najvećih problema na koje nailaze najčešće se odlučuju na angažovanje eksternih agencija. I samim konkursima propisana je obaveza da se angažuje agencija koja korisnicima pruža prodršku u prikupljanju propisane dokumentacije i vodi ih kroz proces prijavljivanja. Kao što je slučaj sa mehanizacijom, i polovina troškova za angažovanje angencije pokrivena je sredstvima EU.

EU pomaže napore Srbije da uskladi svoje politike sa EU. U oblasti poljoprivrede, dosadašnja podrška iznosi preko 150 miliona evra. Od tog iznosa, skoro 100 miliona evra je izdvojeno putem Instrumenta za pretpristupnu pomoć od 2007.

U oblasti poljoprivrede, dosadašnja podrška iznosi preko 150 miliona evra. U periodu između 2014-2020, IPARD (Program pretpristupne pomoći u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja) je vodeći program u ovoj oblasti u okviru kog će za Srbiju biti izdvojeno 175 miliona evra uz još 55 miliona evra nacionalnog sufinansiranja. Direktni primaoci ukupnog iznosa od 230 miliona evra su poljoprivrednici.

IPARD II program odobrila je Evropska unija, a usvojen je zaključkom Vlade Republike Srbije.