Novi Sad je u noći dočeka Nove godine po julijanskom kalendaru, zvanično postao Evropska prestonica kulture za 2022. godinu i u narednih 12 meseci biće u centru pažnje evropske kulturne javnosti. Po prvi put, neki grad iz Srbije će nositi ovu titulu, koju će deliti sa luksemburškim gradom Eš sur Alzetom i drugim najvećim gradom Litvanije Kaunasom.

Novi Sad ima ogroman značaj kako za srpski nacionalni identitet, tako i za Evropu, rekao je ambasador Evropske unije u Srbiji Emanuele Žiofre na ceremoniji proglašenja, koja je održana u Srpskom narodnom pozorištu.

„Novi Sad je oduvek bio svetionik slobode, otvorenosti, etničke, kulturne i verske tolerancije – vrednosti koje su danas toliko potrebne, koje bi svi mi Evropljani trebalo da negujemo i održavamo. Sa svojom izuzetno bogatom kulturnom raznolikošću, muzejima i galerijama, univerzitetima i institutima, velikim nacionalnim pozorištem, svojim festivalima, poput EXIT-a, oni čine da grad, a i cela zemlja budu kulturno uporište u Evropi, podstiču pozitivne promene i neguju demokratske vrednosti u društvu“, rekao je ambasador Žiofre, koji je gradonačelniku Milošu Vučeviću predao plaketu kojom se zvanično potvrđuje godina titule.

Poslušajte izjavu evropske komesarke za obrazovanje, mlade i kulturu Marije Gabrijel

Ne postoji grad koji je više zaslužio i koji nosi veći potencijal da visoko digne evropsku zastavicu omladine i kulture, kaže predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić. Premijerka dodaje i da je Novi Sad centar kreativnosti i kulture, centar izvrsnosti i centar inovacija.

„Jedan od preduslova za ovakvu transformaciju je veliki trud i rad da se Novi Sad uopšte kandiduje za prestižnu titulu Evropske prestonice kulture. Iza tog uspeha, stoji posvećeni timski rad Fondacije Evropska prestonica kulture i Grada Novog Sada, uz podršku pokrajinske i republičke Vlade. Ovom prilikom, želim da vam se zahvalim i da čestitam na izuzetnom radu, da čestitam i svim Novosađanima i svim građanima Srbije, jer vi ste ovo uradili za Novi Sad, ali i za čitavu našu zemlju“, kaže premijerka Brnabić.

Kao jedinstvena proslava u Evropi, Doček je spojio dve umetnosti, dva pisma, dve nove godine, dva dana, dva računanja vremena, pa će tako Doček 7530 doneti svojevrsnu proslavu koja pomera granice i staviti Novi Sad u centar evropskog kulturnog života, navodi Nemanja Milenković, direktor Fondacije „Novi Sad – Evropska prestonica kulture“. Doček je i rađen kao jedan programski legat, što je i potvrdio nagradom za najbolji evropski trend brend u oblasti kulture 2021. godine.

„A kad prođe sam Doček ostaje upravo ono što smo gradili kroz strategiju Za nove mostove. Kada posmatrate mostove, šta je ono što ne vidite –  to su temelji i stubovi, u ovom slučaju, to su ljudi i procesi, a ono što se vidi su prostori i programi. Samo u Fondaciji, prosek godina zaposlenih je 32, i sa stečenim znanjem, iskustvom koje su prošli i velikom dinamikom, uz pandemiju koja nas je zadesila, izgurali su jedan veliki projekat i to je ono što će ostati posle godine titule, to je jedan snažan legat“, objašnjava Milenković.

Centralnim događajem „Zeniteum :: 2022“ reditelja Dragana Živadinova, u simboličnih 20 sati 22 minuta, svečano je započela godina Evropske prestonice kulture. Proslava je kroz umetnost slavila velika imena srpske nauke – Milevu Marić Ajnštajn i Milutina Milankovića.

Veče otvaranja obeležila je i velika nesvakidašnja izložba „Vreme i vaseljena” u holu Studija M, kao i koncerti na nekoliko lokacija u gradu.

Novi Sad će se kao Evropska prestonice kulture 2022. godine predstaviti sa više od 1500 kulturnih događaja i 4000 lokalnih, nacionalnih i internacionalnih umetnika u ukupno osam programskih lukova.

Od toga, više od 1700 evropskih i svetskih umetnika iz preko 45 zemalja pričaće priču Srpske Atine kroz vizuru zajedničkih evropskih vrednosti, ali i izazova.

Programski narativ projekta „Novi Sad – Evropska prestonica kulture” proizlazi iz slogana „Za nove mostove”, koji predstavlja ideju izgradnje novih mostova saradnje i razmene između umetnika i organizacija iz Novog Sada i Srbije sa kulturnom scenom Evrope.

Definisana su četiri programska „mosta“, simbolično nazvana po postojećim novosadskim mostovima, odnosno prema vrednostima koje grad želi da razvije u kontekstu evropskih integracija i uverenjima koje neguje i nastoji da podeli sa svim Evropljanima: Sloboda, Duga, Nada i Ljubav.

Mostovi se dele na programske „lukove“, a njih ukupno ima osam: Doček, Seobe, Budućnost Evrope, Heroine, Tvrđava mira, Dunavsko more, Kaleidoskop kulture i Druga? Evropa.

Umetnički koncept projekta „Novi Sad – Evropska prestonica kulture” baziran je na osnovnim vrednostima Evropske unije, kao što su ljudska prava, multikuturalnost, interkulturalni dijalog, ekološka svest, mirovne politike. Ove vrednosti promovišu ideju otvorenog demokratskog društva baziranog na savremenom humanizmu.

Program Evropske prestonice kulture

Svi programi na svečanom otvaranju Evropske prestonice kulture prilagođeni su epidemiološkim merama. Fondacija „Novi Sad – Evropska prestonica kulture“ preuzela je inicijativu za dodatne mere i pooštravanje kontrole njihovih poštovanja. Kao prva mera preporuka je da se odloži 60 odsto koncerta, dok su pojačane mere kontrole bile na onim koncertima koju su direktno u produkciji Fondacije. Na koncertima su kapaciteti bili popunjeni do 50 odsto, a zajedno sa ulaznicom, bilo je neophodno da posetioci prilože zeleni sertifikat ili antigenski test ne stariji od 48 sati ili PCR test ne stariji od 72 sata. Ogranizovano je i besplatno testiranje za posetioce na dve lokacije.