Što su računi za energiju veći, veća je i potencijalna ušteda povećanjem energetske efikasnosti preduzeća. Privredni subjekti iz proizvodnog sektora troše veliku količinu energije, ne samo na proizvodne procese nego i na regulisanje temperature u proizvodnim halama i kancelarijama.

Dr Mirjana Stamenić, ekspertkinja za oblast mašinske tehnike i energetsku efikasnost i koordinatorka na EU projektu „TAEERES“, kaže da energetskim pregledom preduzeće pored koristi koja se odnosi na novčane uštede usled smanjenja troškova za energiju i energente, može ostvariti i korist koja se odnosi na smanjenje negativnog uticaja na životnu sredinu – smanjenjem emisija štetnih komponenti u okolinu.

„Uštede energije koje se mogu ostvariti primenom mera koje su rezultat energetskog pregleda mogu iznositi od 10 do 30 odsto. Nivo ušteda zavisi od složenosti preduzeća i nivoa razvijenosti sistema za praćenje i upravljanje energetskim tokovima“, navodi Stamenić.

Pojam energetske efikasnosti sve češće se susreće u svakodnevnom životu, a efikasno korišćenje energije prvenstveno podrazumeva da je izbegnuto bespotrebno rasipanje energije i da su gubici prilikom transformacije iz jednog oblika energije u drugi, kao i prilikom distribucije energije, svedeni na minimum.

Povećanje energetske efikasnosti odnosi se na smanjenje potrošnje energije za proizvodnju nekog proizvoda, izvršenu uslugu, grejanje, osvetljenje, logistiku i dr. Smanjenje potrošnje energije obično je povezano sa tehnološkim unapređenjima, ali može biti i rezultat bolje organizacije ili poboljšane ekonomske pozicije preduzeća.

Besplatne energetske preglede u deset odabranih kompanija sektora malih i srednjih preduzeća sprovešće dva eksperta na projektu “TAEERES“ – dr Stamenić i Radoslav Antić, inženjer elektrotehnike i ekspert za energetske preglede, u periodu od 4. do 29. oktobra. Rezultati će biti promovisani u novembru na tri završne radionice u Novom Sadu, Kragujevcu i Beogradu.

Pregled podrazumeva nekoliko faza koje imaju za krajni cilj smanjenje utroška energije preduzeća. Prva faza obuhvata pregled i utvrđivanje na koji način i za koje potrebe se energija koristi. Sledeće je utvrđivanje nivoa potrošnje energije i definisanje mera koje je potrebno preduzeti da bi se napravile uštede. Na kraju, potrebno je razmotriti ekonomsku i tehničku opravdanost primene mera za povećanje energetske efikasnosti i definisati listu prioriteta aktivnosti koje će smanjiti utrošak energije.

Detaljan energetski pregled iziskuje i zajednički rad na terenu na samoj lokaciji pogona, izradu jednostavne tehno-ekonomske analize za predložene mere i analize podataka za definisanje potencijala i mera za smanjenje potrošnje energenata. Na osnovu svih rezultata se izrađuje finalni izveštaj koji se prezentuje menadžmentu preduzeća.

Energija koja se uštedi direktno utiče na povećanje profita preduzeća i zbog toga su mere energetske efikasnosti, posebno one koje podrazumevaju niska i srednja ulaganja, isplative i prihvatljive preduzeću u kojem je sproveden energetski pregled. Pored pozitivnog efekta koji se odnosi na uštedu energije i smanjenje troškova, mere predložene energetskim pregledom su u tesnoj vezi i sa održivošću, zaštitom životne sredine i odgovornim odnosom prema lokalnoj zajednici, te je u tom smislu korist još značajnija.

Projekat „Tehnička pomoć Ministarstvu rudarstva i energetike za sprovođenje novog zakona o energetici, nacionalnog akcionog plana za energetsku efikasnost i direktive o obnovljivim izvorima energije – TAEERES“, finansiran je od strane Evropske unije i Republike Srbije, a realizuje ga konzorcijum koji predvodi kompanija DAI Human Dynamics GmbH & Co KG sa svojim timom lokalnih i međunarodnih eksperata.

Srbija je među evropskim državama sa najvećim energetskim intenzitetom i sa velikom zavisnošću od fosilnih goriva, posebno uglja. Treći nacionalni akcioni plan za energetsku efikasnost (NEEAP) ukazuje da je energetski intenzitet u Srbiji 2 do 3 puta veći nego u susednim zemljama EU. Razvojni ciljevi Srbije zahtevaju dovođenje energetskog sektora na održivu osnovu poboljšanjem stanja energetske efikasnosti u svim sektorima i povećanjem korišćenja obnovljivih izvora energije. Takve želje podržavaju i učešće Srbije u Energetskoj zajednici i trenutni status kandidature za EU.

Podrška Evropske unije energetskom sektoru u Srbiji vredna je više od 830 miliona evra za period od 2000. do danas. Energetski sektor je u fokusu EU jer ima izuzetno veliki efekat na sve ostale sektore u društvu. Projekti koje EU sprovodi u energetskom sektoru smanjuju zavisnost od fosilnih goriva, povećavaju korišćenje obnovljivih izvora energije i povećavaju energetsku efikasnost.

Pročitajte: