Popis stanovništa praktikuje se, što bi se reklo od kad je sveta i veka, ili u slučaju Srbije, još od vremena vladavine kneza Miloša Obrenovića, dakle od 1834. godine. Konkretno, aktuelni popis stanovništva 28. je po redu koji se sprovodi u našoj zemlji.

Popis se u načelu odvija na svakih deset godina, a važan je kako bismo pratili migracije stanovništva i imali uvid o tome kakve su preferencije građana. Istraživačima najrazličitijih oblasti bitno je da raspolažu statističkim podacima, koji se prikupljaju tokom popisa.

„Popisom se obezbeđuju potpuni i kvalitetni statistički podaci o stanovništvu, njegovoj starosnoj i polnoj strukturi, obrazovnoj i bračnoj strukturi, o ekonomskoj aktivnosti, o strukturi domaćinstava i porodica i o stambenom fondu. Prikupljeni podaci od izuzetnog su značaja za ocenu trenutnog stanja, kao i za buduće planiranje i donošenje različitih strategija, kako na nacionalnom tako i lokalnom nivou“, navodi se na sajtu Republičkog zavoda za statistiku.

 

Aktuelni popis otpočeo je prvog dana oktobra, a trajaće celog meseca. Na teren je izašlo oko 15.000 popisivača, koji su za šest dana popisali gotovo milion i po ljudi.

Nema razloga da se osećate nebezbedno jer vam na vrata zvone nepoznate osobe – svaki popisivač je dužan da nosi sa sobom karticu na kojoj se nalazi njegova fotografija, ime i prezime i identifikacioni broj, koji građani mogu zatražiti u bilo kom trenutku.

Popisivači su dobili instrukcije da krenu sa radom najranije u osam ujutru, a da posete domaćinstvima završe do osam uveče, sa pauzom u vreme ručka. Posle 20 časova ne bi trebalo da zvone ljudima na vrata, osim u situacijama kada se prethodno dogovore da dođu nakon tog vremena zbog onih kojima odgovara da budu popisani u večernjim satima.

Dodatne informacije o popisu građani mogu da dobiju pozivanjem broja 0800 444 005, a ti razgovori se ne naplaćuju.

Prve rezultate popisa možemo očekivati krajem novembra, kada će biti objavljeni preliminarni podaci, a konačni rezultati na proleće iduće godine. Novina ovog popisa jeste korišćenje elektronskih obrazaca umesto papirnih, što će pomoći da se popis obavlja brže ali i brže obrađuju podaci.

 


Nepovredivost poverljivosti podataka

Direktor Republičkog zavoda za statistiku Miladin Kovačević istakao je da je popis stanovništva najsloženije statističko istraživanje, da je ono „tradicija, potreba i obaveza“, a da rezultati predstavljaju trajnu vrednost i da „nemaju ograničavajuću distancu“.

„Podacima će se dobiti slika o trenutnom stanju na terenu ali i o budućim kretanjima stanovništva, o padu fertriliteta, starenju stanovništva, seljenju stanovništva… Zato je važno da svi učestvujemo u popisu i doprinesemo njegovoj realizaciji“, rekao je Kovačević.

Martin Klauke iz Delegacije EU u Srbiji istakao je da su podaci iz popisa bitni sa aspekta socijalne i ekonomske politike, iz kojih se može videti kakav je uticaj na društvo i političke implikacije „jer na osnovu podataka dobijamo sliku o kvalitetu stanovanja u Srbiji“.

Istakao je da se popis sprovodi u skladu sa najvišim međunarodnim standardima, da se poverljivost podataka ne sme zaboraviti kao i da se ti podaci neće objavljivati.

Klauke je podsetio da je do sada u razvoj statistike u Srbiji EU uložila oko 60 miliona evra.

Svaki građanin prilikom popisa stanovništva u Srbiji ima pravo da se na pitanja o nacionalnoj pripadnosti, veroispovesti i maternjem jeziku, koja spadaju u osetljiva, izjasni onako kako želi ili kako se oseća, napomenula je načelnica odeljenja Popisa stanovništva u Republičkom zavodu za statistiku Ljiljana Đorđević.

 

SVE ŠTO STE HTELI DA ZNATE O POPISU jeste publikacija pripremljena, kako bi odgovorila na najčešće postavljana pitanja. Na ovom linku možete naći samu publikaciju, kao i razrešenje nedomuca kako će biti popisani studenti koji se nalaze u studentskim domovima, šta ako je neki član domaćinstva u inostranstvu, kako se sprovode popisi u drugim zemljama…

ISTORIJAT

Početkom zvanične statistike u Srbiji smatra se 18. april 1862. godine, kada je knez Mihailo Obrenović potpisao akt kojim se Ekonomsko odeljenje Ministarstva finansija obavezuje da vodi statističke poslove za sve grane državne uprave. Načelnik odeljenja bio je prof. dr Vladimir Jakšić.

Ekonomsko odeljenje, Statističko odeljenje, Uprava državne statistike, Statistički ured, Zavod za statistiku i evidenciju, Zavod za statistiku i Republički zavod za statistiku – nazivi su institucija koje su u prethodnih 160 godina vodile zvaničnu statistiku Srbije.

Prvi popis stanovništva u Srbiji izvršen je 1834. Između dva svetska rata izvršena su dva popisa stanovništva, dok je posle Drugog svetskog rata prvi popis izvršen 1948, kao „skraćeni popis” u svrhu obnove infrastrukture i zahteva za nadoknadu štete, a nakon 1961. godine popis se odvija na deset godina.

Finansijska sredstva za sprovođenje Popisa stanovništva, domaćinstava i stanova 2022. zajednički su obezbedile Republika Srbija i Evropska unija. Pomoć je deo projekta EU za razvoj statistike u Srbiji. Ukupna vrednost projekta je 29 miliona evra, od čega je EU obezbedila 20 miliona.

Prema izvorima Vikipedije, primitivne oblike popisa sprovodili su još Vavilonci, 3800 godina pre nove ere.

Pročitajte još:

18 vozila donirano Republičkom zavodu za statistiku

Jednake mogućnosti za svakog pojedinca