«Najskuplji krevet na svetu je bolnički krevet» izjava je koja se pripisuje Stivu Džobsu, osnivaču kompanije «Apple» i verovatno najvećem tehnološkom inovatoru 20. veka. No, ni Džobsovi uređaji kao ni medicinski aparati u bolnicama ništa ne znače bez električne energije. Da bismo u vreme epidemije COVID-19 mogli da osiguramo lečenje, čitava armija ljudi mora da brine o tome da funkcionišu ostali sistemi: električna i toplotna energija kao i gas koji moraju uvek biti raspoloživi. Nijedan respirator ne može da radi bez električne energije.

U Srbiji su u jesen 2020. izgrađene nove privremene «COVID bolnice» u Batajnici kod Beograda i u Kruševcu. Obe bolnice napajaju se električnom energijom preko mobilnih trafostanica 35/10 kV koje je Srbiji poklonila Evropska unija (EU) u okviru pomoći u procesu evro-integracija. Srbija ranije nije posedovala mobilne trafostanice na naponskom nivou koji omogućava snabdevanje i nesmetan rad velikih sistema. To je primer kako se pravovremenom brigom o pouzdanosti snabdevanja u normalnim vremenima, može u vanrednim okolnostima obezbediti brzo i efikasno snabdevanje potrošača.

Novac uložen u sigurnost snabdevanja često nailazi na kritike kao uzalud utrošen. Kritičari tvrde da će ta oprema stajati spakovana u nekom skladištu i čekati da jednog dana možda upotrebljena. Međutim, kada dođe do vanrednih okolnosti, tada bude kasno ukoliko se oprema već ne nalazi u rezervi. U tim situacijama njena vrednost nema cenu. Od četiri nabavljene trafostanice, dve su već našle svoju praktičnu primenu u Srbiji. Ostale dve čekaju sledeću vanrednu okolnost, remont ili moguću havariju na sistemu snabdevanja da budu upotrebljene.

U zemljama EU energetska bezbednost i pouzdanost snabdevanja predstavlja imperativ. Sigurnost snabdevanja je važan preduslov održivog ekonomskog razvoja svake zemlje. Da bi postigla stepen razvoja ekonomije kao zemlje članice EU, Srbija će morati da vodi brigu o sopstvenoj energetskoj bezbednosti i pouzdanosti snabdevanja. Snabdevanje energijom iz različitih pravaca i izvora, uključujući i domaće, od vitalnog je značaja za razvoj države.

Ulaganje u izgradnju novog gasovoda koji bi trebalo da poveže gasovodne sisteme Bugarske i Srbije od Niša do Sofije, predstavlja ulaganje u budućnost i u veću sigurnost snabdevanja. EU snažno podržava značaj regionalnog povezivanja sistema prirodnog gasa i zato je donirala skoro 50 miliona € u izgradnju ovog gasovoda.

  • Srbija je zemalja sa procentualno najvećim učešćem niskokaloričnog uglja – lignita u proizvodnji električne energije i to oko 65%
  • Za sada, oko 21 odsto električne energije koja se proizvodi u Srbiji potiče iz obnovljivih izvora energije

Treba li Srbiji još jedan gasovod? Kako je danas bilo koji poslovni i društveni uspeh nemoguć bez povezivanja i oslanjanja na partnere, tako i energetsko povezivanje Srbije sa zemljama EU predstavlja i izazov i obavezu za Srbiju. To će zahtevati zajedničke napore obe strane jer se moraju uskladiti brojne danas suprotstavljene odredbe.

Postepenim usaglašavanjem sopstvene energetske strategije sa strategijom i direktivama EU, Srbija ima šansu da njen energetski sektor postane generator razvoja privrede koju će karakterisati dekarbonizacija, zelena ekonomija, obnovljivi izvori i sigurnost snabdevanja.

Podrška Evropske unije energetskom sektoru u Srbiji vredna je više od 830 miliona evra za period od 2000. do danas. Energetski sektor je u fokusu EU jer ima izuzetno veliki efekat na sve ostale sektore u društvu. Projekti koje EU sprovodi u energetskom sektoru smanjuju zavisnost od fosilnih goriva, povećavaju korišćenje obnovljivih izvora energije i povećavaju energetsku efikasnost.

U Srbiji projekti iz ove oblasti obezbeđuju stabilno snabdevanje energijom uz očuvanje životne sredine, podstiču liberalizaciju tržišta i investicije.

Podrška Evropske unije sprovodi se u saradnji sa Vladom Srbije. Evropska unija je ubedljivo najveći investitor, trgovinski partner i najveći donator Srbije. Sa preko 3 milijarde evra u bespovratnoj pomoći Srbiji u poslednje dve decenije, EU podržava Srbiju da postane prosperitetnija, održiva, fer, bezbedna i demokratska zemlja, spremna da pristupi uniji.