Povodom svečanog početka ovogodišnjeg SIGMA merenja napretka ostvarenog u sprovođenju reforme javne uprave u Srbiji, a u okviru procesa evropskih integracija, Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, Ministarstvo za evropske integracije i Misija SIGMA održali su uvodni sastanak na visokom nivou. Cilj sastanka je upoznavanje institucija Republike Srbije sa misijom SIGMA i predstavljanje revidiranih principa javne uprave koje je SIGMA usvojila u novembru 2023. godine.
Na početku sastanka prisutnima su se obratili ministarka za evropske integracije prof. dr Tanja Miščević, pomoćnik ministra državne uprave i lokalne samouprave u sektoru za Dobru upravu Radoslav Vujović, zamenica šefa Delegacije Evropske unije u Srbiji Plamena Halačeva i šef programa SIGMA Gregor Virant.
Plamena Halačeva, zamenica šefa Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji, izjavila je da je reforma javne uprave od suštinskog značaja za jačanje upravljanja na svim nivoima i predstavlja jedan od temelja procesa proširenja.
„Zajedno sa vladavinom prava, ekonomijom i funkcionisanjem demokratskih institucija, reforma javne uprave je jedan od ‘osnovnih’ elemenata procesa pristupanja EU. Iako se ponekad može činiti da je reforma javne uprave nekako potisnuta od drugih osnovnih principa, ona je u samom srcu procesa evrointegracija, budući da kvalitet institucija i upravljanje čine osnovu za veću konkurentnost, prosperitet i društveno blagostanje, i podupiru sposobnost usklađivanja sa tekovinama EU na svim poljima“, izjavila je Halačeva. Ona je podsetila da, iako ne postoji jedinstven model koji se može preuzeti i primeniti na svakog budućeg člana, principi reforme javne uprave (PAR), koje je 2014. godine razvila SIGMA u tesnoj saradnji sa EU, pružaju dragocene smernice za postizanje zdrave i nepristrasne javne uprave. Halačeva je istakla da Evropska unija podržava administrativne reforme i podizanje institucionalnih kapaciteta Srbije od kad je EU prisutna u zemlji, naglasivši da je Srbija imala koristi od najveće EU podrške sektoru za reformu javne uprave u regionu (80 miliona evra), praćene tekućom sektorskom budžetskom podrškom od 30 miliona evra.
Ministarka za evropske integracije prof. dr Tanja Miščević navela je da reformisati državnu upravu i lokalnu samoupravu znači ubrzati krvotok jedne države. „To je veoma težak i izazovan posao od ogromne važnosti i za naše građane i za privredu. Težak, jer za razliku od mnogih drugih oblasti u kojima se usklađujemo s onim što postoji u EU, ovde nema pravnih pravila, već postoje samo pravni principi koje države članice različito prihvataju. Drugi veliki izazov jeste činjenica da Srbija ima veoma dugu tradiciju državne uprave koju je razvijala uporedo sa svojom državnošću. Pošto u ove reforme nismo krenuli od nule, treba i da ih pažljivo uklapamo sa tom našom tradicijom“, izjavila je ministarka Miščević.
Govoreći o tome koliki je značaj reforme državne upravo kao uslova u pregovorima, ministarka je naglasila da nam o tome govori i činjenica da je ta reforma postala deo prvog klastera koji nazivamo Osnove, dakle jedan od nosećih elemenata pregovaračkog procesa. „Ono o čemu najviše treba da razgovaramo i danas i ubuduće jesu novi osnovni principi usklađeni sa potrebama 21. veka, današnjom državnom upravom i naravno sa iskustvima našeg razvoja do sada, kao i razvoja država članica“, rekla je ministarka Miščević.
„Od samog početka Evropska unija je iz svojih fondova podržavala razvoj i unapređenje državne uprave i lokalne samouprave. Posebno nam je značajna sektorska budžetska podrška Evropske unije, koja sada ide u novi ciklus vredan 30 miliona evra i koja podrazumeva vrlo jasne indikatore za nastavak dalje reforme“, naglasila je ministarka za evropske integracije i podvukla da se stupanjem u članstvo ovaj proces neće završiti, već će nas pratiti i kao članicu Evropske unije i zato je dodatno veoma važno da zajednički još mnogo radimo na tome.
Obrativši se u ime ministra državne uprave i lokalne samouprave dr Aleksandra Martinovića, pomoćnik ministra Radoslav Vujović istakao je da Republika Srbija kontinuirano ulaže značajne napore u reformisanje svoje javne uprave i njeno usklađivanje sa standardima koji preovlađuju u Evropskoj uniji, ali pre svega kako bi je učinila efikasnijom, transparentnijom, odgovornijom i „po meri svojih građana i građanki“. On je naglasio da je prema nalazima prethodnog SIGMA Izveštaja iz 2021. godine najveći napredak identifikovan u oblasti Pružanja usluga, ali da se naša država nalazi iznad regionalnog proseka i u oblastima Upravljanja javnim finansijama, Upravljanja ljudskim resursima i Razvoja i koordinacije javnih politika, što, prema njegovim rečima, potvrđuje posvećenost Republike Srbije sveobuhvatnoj reformi javne uprave.
Šef programa SIGMA Gregor Virant istakao je da novo izdanje Principa javne uprave iz 2023. godine manje nalaže pravila, a više je zasnovano na praksi i rezultatima. „Verujemo da će rezultati monitoringa, koji će biti sproveden tokom 2024. godine, biti koristan alat srpskoj administraciji da identifikuje prednosti i slabosti, kao i da odredi prioritetne oblasti za poboljšanje“, rekao je Virant.
SIGMA, zajednička inicijativa OECD i Evropske unije, usvojila je u 2023. godini revidirane Principe javne uprave i po njima će se prvi put sprovesti ocenjivanje za Republiku Srbiju u 2024. godini. Rezultat ocenjivanja je Izveštaj o praćenju, koji sadrži ocene reforme javne uprave u šest najvažnijih tematskih oblasti, kao i preporuke za dalje unapređenje sistema javne uprave.
U nedelji od 22. do 26. januara planirano je održavanje posebnih sastanaka po tematskim oblastima, na kojima će predstavnici Misije SIGMA bliže predstaviti metodologiju evaluacije predstavnicima institucija Republike Srbije.
