Evropska unija podstiče Srbiju da osnaži srednjoročnu održivost javnih finansija, dodatno unapredi poslovni ambijent za ulaganja, ozeleni energetski sektor i potpuno otvori energetsko tržište i poveća zapošljavanje i socijalnu zaštitu od siromaštva.

Predstavnici država članica EU, Zapadnog Balkana i Turske, Evropske komisije, Evropske centralne banke i predstavnici centralnih banaka Zapadnog Balkana i Turska sastali su se danas u Briselu povodom godišnjeg dijaloga o ekonomskoj politici. Cilj dijaloga je priprema Zapadnog Balkana i Turske za njihovo buduće učešće u Evropskom semestru.

Ovogodišnji sastanak je bio fokusiran na snažnu solidarnost između EU i Zapadnog Balkana i Turske u pružanju medicinske i finansijske pomoći za suzbijanje pandemije kovida 19, kao i rešavanju njenih socio-ekonomskih posledica. Učesnici su pozdravili načelno pravovremene mere fiskalne i monetarne podrške koje su usvojile zemlje Zapadnog Balkana i Turska. Dvostruka digitalna i zelena tranzicija su istaknute radi podizanja ekonomske otpornosti na dugi rok. Učesnici su ohrabrili Zapadni Balkan i Tursku da podstaknu snažan oporavak kroz dalje unapređenje svojih makroekonomskih, budžetskih i strukturnih politika.

Makroekonomska politika Srbije je ocenjena pozitivno, sa umerenom kontrakcijom u 2020. godini, i Srbija je uspešno ublažila posledice krize Kovida 19 uz snažan predkrizni zamah, obimne i blagovremene mere fiskalne i monetarne podrške, sektorsku strukturu privrede i relativno malu strogost kontrolnih mera. Srednjoročno, fiskalna konsolidacija i održivost javnih finansija će biti važne posle povećanja opšteg deficita države i udela duga u BDP-u. Strukturne reforme koje se odnose na državna preduzeća, fiskalizacija prihoda i elektronsko fakturisanje bi trebalo dodatno da doprinesu kredibilnosti srednjoročne politike i smanjenju sive ekonomije.

U svetlu gorepomenute procene, Srbija i EU su postigle dogovor o šest preporuka koje se mogu pronaći ovde.

Ambasador Sem Fabrici, šef Delegacije EU u Srbiji pozdravio je napore koje je Srbija uložila da se prebrode ekonomske posledice pandemije kovida 19.

„Put oporavka Srbije posle pandemije će imati koristi od sposobnosti rešavanja utvrđenih strukturnih reformi i efikasnog sprovođenja paketa ekonomske pomoći koje pruža EU. To uključuje i Ekonomsko-investicioni plan kojim EU donosi značajne investicione mogućnosti regionu Zapadnog Balkana i Srbiji. Pri tome, treba uložiti dodatne napore u rešavanje izazova isticanih u prošlosti, kao što su unapređenje vladavine prava, povećanje regulatorne transparentnosti i jačanje institucija, zajedno sa obezbeđivanjem adekvatne usaglašenosti sa standardima javnih nabavki, državne pomoći i tehničkim standardima prevashodno kod svih velikih infrastrukturnih projekata. Potrebna su velika ulaganja u modernizaciju energetske infrastrukture i usvajanje strožih politika niskokarbonskih emisija.”

Državni sekretar Ministarstva finansija Gojko Stanivuković je izjavio da je, zahvaljujući promišljenoj makroekonomskoj i fiskalnoj politici pre pandemije, Srbija od samog izbijanja pandemije korona virusa uspela da se uspešno izbori sa ekonomskim i zdravstvenim izazovima.

„Vlada je usvojila tri sveobuhvatna paketa ekonomskih mera za pomoć domaćinstvima i privrednicima, očuvanje radnih mesta i unapređenje zdravstvenog sistema. Ukupan predviđeni paket mera je dostigao 17,4% BDP-a i očekuje se da će dodatno doprineti rastu BDP-a u cilju njegove stabilizacije na oko 4% na srednji rok. Zahvaljujući programu podrške privredi i stanovništvu, ekonomska aktivnost zabeležila snažan oporavak u drugoj polovini godine, a u prvom kvartalu 2021. godine BDP je premašio nivo pre pandemije. Mesečna dinamika ekonomske aktivnosti je nastavila da raste tokom aprila i maja, pa je rast BDP-a u prvih pet meseci iznosio 6,9% u odnosu na prethodnu godinu. Realni rast BDP-a od 6,0% se predviđa za 2021. godinu sa daljim povećanjem kapitalne potrošnje države na 7,2% BDP-a. Paralelno sa ekonomskim merama, ubrzana vakcinacija stanovništva, koja je izuzetno uspešna, dodatno pomaže otvaranju domaće privrede i jačanju privrednog oporavka. Kada je reč o strukturnim reformama, ostajemo posvećeni jačanju dobre uprave, nastavku procesa digitalizacije, modernizaciji poreske uprave, daljem unapređenju poslovnog ambijenta i suzbijanju sive ekonomije, kao i negovanju zelenog, energetski efikasnog i inkluzivnog rasta“

Guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković je izrazila zadovoljstvo ocenom da je ekonomski uticaj pandemije u Srbiji ublažen i zahvaljujući snažnim osnovama iz pretkriznog perioda, kao i postignutom rasprostranjenošću izvoznih tržišta.

„Vezano za ocenu evropskih institucija da je Narodna banka Srbije pružila značajnu podršku brzom ekonomskom oporavku reagujući blagovremeno i snažno, ona ističe da je svojim merama Narodna banka Srbije podržavala građane, privredu i državu da finansijski lakše prebrode ovu krizu u periodu kada je to bilo najpotrebnije, čime je očuvano potrošačko i investiciono poverenje i obezbeđeno nesmetano funkcionisanje finansijskog sistema. Rezultati koji su istaknuti poput očuvane niske inflacije i usidrenih inflacionih očekivanja, preko stabilnosti deviznog kursa i adekvatnog nivoa deviznih rezervi, potvrđuju da je Narodna banka Srbije ostala garant stabilnosti. Posebno naglašavam važnost strateških odluka predsednika Aleksandra Vučića, koje su omogućile tako snažan odgovor Srbije na pandemiju i brz ekonomski oporavak. Odgovornim vođenjem ekonomske politike u prethodnih devet godina, uz pravovremene i obimne mere monetarne i fiskalne politike i uspešnu strategiju vakcinacije, postignuto je da već u prvom tromesečju 2021. godine BDP Srbije premaši pretkrizni nivo. Uz nastavak reformi i investiranja i ove, kao i prošle godine, Srbija će imati jednu od najvećih stopa rasta u Evropi”.