Mediji imaju veliki uticaj na srpsko društvo i samim tim odgovornost kad je u pitanju rešavanje problema govora mržnje. Predstavnici medija ne treba samo da se suzdrže od upotrebe govora mržnje, već treba i da naglase i ističu pozitivne i vrednosne argumente koji se tiču pripadnika osetljivih grupa i tako doprinesu razbijanju sterotipa i predrasuda. Trenutni zakonski okvir nije dovoljno efikasan – neophodno je da mediji uspostave sistem kolektivne samoregulacije zasnovane na dogovorenim kodeksima ponašanja i mehanizmima za rešavanje žalbi koje se tiču govora mržnje.

Ovo je naglašeno tokom današnje prezentacije novog „Izveštaja o upotrebi govora mržnje u medijima u Srbiji“, koji su zajednički pripremili Evropska unija i Savet Evrope u okviru projekta „Promocija različitosti i ravnopravnosti u Srbiji„.

„Pandemija je izazvala novi talas govora mržnje. Zabrinut sam zbog dalje polarizacije javnog diskursa “, rekao je Tobias Flesenkemper, šef misije Saveta Evrope u Beogradu. Govor mržnje povezan sa virusom kovid-19 uključuje izraze prezira prema pojedincima i grupama. Žrtvovanje pojedinaca, stereotipizacija, stigmatizacija i upotreba pogrdnog i ponekad nasilnog jezika mogu se videti i u Srbiji. Posebno je upućen ljudima i grupama koje su već marginalizovane: starijim osobama, Romima, LGBTI osobama, etničkim manjinama, migrantima i strancima.  Iako govor mržnje često šire pripadnici javnosti, njegove posledice pogoršava zapaljiva retorika političara i drugih koji imaju uticaj, uključujući i medije “, zaključio je, dodajući da mediji imaju ključnu ulogu u sprečavanju ove pojave.

Brankica Janković, poverenica za zaštitu ravnopravnosti Srbije, istakla je da Evropska unija i Savet Evrope kontinuirano pružaju podršku instituciji Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Mnogi koji šire govor mržnje se pozivaju na slobodu izražavanja. Važno je napomenuti da sloboda izražavanja nije i ne može biti izgovor za upotrebu govora mržnje. Postoji vrlo jasna razlika, rekla je poverenica Janković Bilo je mnogo slučajeva pred Poverenikom za zaštitu jednakosti koji su povezani sa uticajnim ličnostima iz Srbije. Svakako da ima prostora za napredak, ali jasno je da pravosudni sistem ne može biti selektivan i da ne postoje zaštićeni pojedinci, zaključila je poverenica.

Govor mržnje je univerzalni problem i neophodan je jedinstven i koordinisan pristup kako bi se on rešio, rekla je Mateja Norčić Štamcar, zamenica šefa Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji u svom uvodnom obraćanju.  Kako je istakla, u prethodnim izveštajima Evropske komisije o Srbiji primećeno je da se govor mržnje često toleriše u medijima i da se regulatorna tela nedovoljno bave ovim problemom. Evropska komisija pažljivo prati mere koje Srbija sprovodi sa ciljem sprečavanja govora mržnje, ali ova borba je lanac u kojem svi imamo svoju kariku odgovornosti.  Nadam se da će svaki naredni izveštaj pokazati napredak u borbi protiv govora mržnje, zaključila je Norčič Štamcar.

Novi izveštaj koji pokriva period od novembra do decembra 2020. godine navodi primere govora mržnje u medijima u Srbiji koji potvrđuju i ilustruju zaključke Evropske komisije protiv rasizma i netolerancije (ECRI) iz Izveštaja o Srbiji za 2017. godinu. ECRI je u izveštaju iz 2017. godine primetila da mediji često koriste zapaljiv, pežorativni i nacionalistički jezik i nastavljaju da daju prostor govoru mržnje političara i drugih javnih ličnosti, pojačavajući njegov efekat. Zapaljivi jezik koji se koristi u medijima dodatno doprinosi rastućim tenzijama između etničkih grupa u Srbiji i regionu, navodi se u izveštaju ECRI.

Izveštaj je pripremljen u okviru projekta „Promocija različitosti i ravnopravnosti u Srbiji“, koji je deo zajedničkog programa Evropske unije i Saveta Evrope „Horizontal Facility za Zapadni Balkan i Tursku 2019-2022“.