Smeštaj, zdravstvena nega, podrška porodici i prijateljima su ključni faktori za uspešnu rehabilitaciju bivših osuđenika. Ipak, veoma veliki uticaj na ovaj proces ima i mogućnost zaposlenja.
Kako bi stekla uvid u stavove poslodavaca o zapošljavanju bivših osuđenika, Evropska unija je finansirala projekat pod nazivom „Unapređenje zatvorskog sistema u oblasti alternativnih sankcija, zaštite nakon izlaska iz zatvora i zdravstvene nege u Srbiji“. U okviru projekta, sprovedena je anketa među vlasnicima malih i srednjih preduzeća iz cele Srbije.
Anketu je kreirao tim eksperata na projektu, a u njoj je učestvovalo ukupno 120 vlasnika preduzeća u oblasti trgovine, proizvodnje i ugostiteljstva. Iako je samo 24% ispitanika navelo da u njihovom preduzeću radi nekadašnji osuđenik, ohrabruje podatak da 57% ispitanika kaže da bi na odluku da zaposle bivšeg osuđenika uticalo prethodno radno iskustvo i kvalitet rada, dok bi 55% razmotrilo angažovanje bivših osuđenika ukoliko bi imali uvid u njihovo ponašanje tokom služenja kazne.
Među 17 poslodavaca koji su imali pozitivno iskustvo sa zapošljavanjem bivših prestupnika je i vlasnica malog preduzeća iz Sombora. Ona je istakla da je njeno iskustvo u radu sa prestupnicima izvanredno. Osim toga, ona je zaposlene prestupnike opisala kao motivisane i posvećene ljude sa većim stepenom lojalnosti prema poslodavcu u odnosu na druge zaposlene. Takođe je navela da zapošljavanje bivših prestupnika nije ostavilo negativan utisak na njene klijente niti da je na bilo koji način ugrozilo preduzeće.
Međutim, skoro svi ispitanici su rekli da bi odluka o zapošljavanju bivšeg osuđenika zavisila od krivičnog dela za koje su bili osuđeni. U tom smislu, poslodavci su rekli da ne bi zaposlili ljude osuđene za seksualna i ostala nasilna krivična dela, kao i ponovne prestupnike.
Ključni zaključak ankete je da su bivši prestupnici ugrožena grupa kada se radi o zapošljavanju, iako ih postojeći zakoni i regulative ne prepoznaju kao takve. Statistika iz pojedinih evropskih zemalja ukazuje na to da je stopa recidivizma najveća u prvim mesecima po izlasku iz zatvora, naročito ako osoba nije u stanju da zarađuje za sebe. Adekvatna zaštita nakon izlaska iz zatvora i destigmatizacija ljudi koji su služili zatvorske kazne jesu ključni faktori za odvraćanje tih ljudi od povratka kriminalu, što u velikoj meri utiče na bezbednost čitave zajednice. Rečima preduzetnika iz Donjeg Milanovca: „U mom preduzeću su radili mnogi, a samo dve osobe su bile prestupnici. To nije previše. Svako zaslužuje šansu.“
Projekat „Unapređenje zatvorskog sistema u oblasti alternativnih sankcija, zaštite nakon izlaska iz zatvora i zdravstvene nege u Srbiji“ je rezultat saradnje EU i Uprave za izvršenje krivičnih sankcija Srbije, a čitav budžet projekta u iznosu od 1.440,000 evra je obezbeđen putem donacije Evropske unije u okviru programa IPA. Projekat traje do kraja 2021. a njegov osnovni cilj je da podrži jačanje kapaciteta zatvorskog sistema u smislu daljeg razvoja alternativnih sankcija, daljeg razvoja zaštite nakon izlaska iz zatvora kroz efikasnu saradnju svih zainteresovanih strana, te unapređenje zdravstvene zaštite u zatvorima širom Srbije.
Povezane vesti:
