Upoznajte železničkog robota

Stanje lokomotiva često mora da se kontroliše, prvenstveno zbog bezbednosti saobraćaja, ali i kako bi se uskladile sa međunarodnim železničkim propisima. To može uključivati vizuelni pregled, detaljnije merenje ili otvaranje dela vozila. Vizuelni pregled se obično obavlja iz kanala, a taj pregled obavlja železnički inspektor, koji koristi ručnu lampu za osvetljenje, što često nije tako jednostavno kao što zvuči.

Poslednjih godina, liberalizacija tržišta železničkih operatera za teretni saobraćaj u Srbiji dovela je na tržište veliki broj malih operatera. Većina je relativno specijalizovana za specifične proizvode za transport tereta i ima ograničen broj lokomotiva, vagona i servisnih resursa. Kako mali operateri ne poseduju depoe sa revizionim kanalima, vozila moraju da budu van upotrebe danima ili nedeljama kako bi bila podvrgnuta kontroli u kolektivnim depoima. To dovodi do kašnjenja, poremećaja usluga i gubitka prihoda. Da bi se uhvatila u koštac sa ovim izazovom, grupa naučnika iz Srbije se potrudila da pronađe rešenje.

Profesor Aleksandar Miltenović sa Mašinskog fakulteta Univerziteta u Nišu je na čelu tima naučnika koji su u Srbiji razvili „ATUVIS“ (Autonomni robot za vizuelnu inspekciju podvožja voza). Ovo je pametno i efikasno rešenje zasnovano na veštačkoj inteligenciji koje će omogućiti inspekciju operativnih vozova, ali će izbeći skupo i dugotrajno održavanje koje podrazumeva stavljanje vozova van upotrebe i inspekciju u kanalu za pregled. Robot koji je izum profesora Miltenovića i njegovog tima može da se montira ispod voza, a zatim fotografiše i automatski generiše izveštaj o stanju vozila.

Profesor Miltenović objašnjava za WeBalkans da se na ovom rešenju radi više od pet godina na zahtev privatnih operatora u sektoru železnica. U početku su razvili primitivniji uređaj koji je uključivao mehaničko rešenje zasnovano na kameri, ali je i dalje bila potrebna ljudska podrška.

„Međutim, odlučili smo da ovu ideju dalje razvijamo, tako da je pun krug delovanja zaključen uz podršku veštačke inteligencije, tj. robota“, kaže profesor Miltenović.

Ništa od ovoga ne bi bilo moguće bez podrške Programa „Dokaz koncepta“, koji finansira EU (EU4TECH PoC). Program pomaže napredovanju uzbudljivih tehnologija podržavanjem javnih istraživačkih timova i malih i srednjih preduzeća koji imaju ideje u fazi „Dokaza koncepta“, uključujući izradu prototipa i patentiranja, sa ciljem da se na kraju proizvod ponudi na tržištu.

ATUVIS je dobio podršku za izradu prototipa kroz program EU4TECH PoC, a ta podrška je bila fokusirana na verifikaciju izvodljivosti inspekcije na neravnom terenu i sposobnosti kamere, koja je deo sistema da zauzme bilo koju poziciju donjeg stroja, kao i da se pozicionira u bočnom pravcu. Pored toga, program pomogao je timu da istraži mogućnost patentiranja pronalaska i da razjasni adekvatan poslovni model. Tim je uz podršku EU4TECH programa uspeo da razvije sledeći prototip koji je bio mnogo napredniji od prethodnog. „Čim smo finalizirali EU4TECH projekat, prijavili smo se za dodatna sredstva i dobili smo pozitivan odgovor. Bez programa EU4TECH, naša ideja bi ostala na papiru“, naglašava profesor Miltenović.

Za sledeću i završnu fazu razvoja ideje, tim Mašinskog fakulteta u Nišu dobio je 300 hiljada evra podrške od Fonda za inovacionu delatnost Srbije, koji takođe sufinansira Evropska unija. U roku od dve godine planiraju da ATUVIS učine dostupnim železničkom tržištu. „Kada sam krenuo na univerzitet kasnih devedesetih godina, nikada nisam pomislio da ćemo jednog dana razviti robote za ovakve svrhe. Sve ovo i dalje se čini kao san“, rekao je profesor Miltenović.

EU4TECH Dokaz koncepta za Zapadni Balkan je bio dvogodišnji projekat koji je obuhvatao više zemalja u okviru Instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA) koji finansira EU kroz Program za razvoj preduzeća i inovacije Zapadnog Balkana (WBEDIF). Projekat je obuhvatio šest zemalja u regionu Zapadnog Balkana. Podržani projekti potiču iz javnih istraživačkih organizacija i start-ap kompanija/MSP. WBEDIF je jedan od instrumenata privatnog sektora koji podržava Investicioni okvir za Zapadni Balkan (WBIF) – zajednička inicijativa EU, finansijskih organizacija, bilateralnih donatora i korisnika, koja ima za cilj unapređenje harmonizacije i saradnje u ulaganjima za društveno-ekonomski rast u regionu i doprinos evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana.

Srbija je u decembru prošle godine otvorila EU pregovarački Klaster 4 – Zelena agenda i održivo povezivanje. U istom mesecu je svečano obeležen početak radova na deonici Autoputa Mira – Niš-Pločnik u dužini od 33 kilometra, vrednosti 255 miliona evra, od čega je 40 miliona evra grant EU. Autoput će se u narednoj fazi nastaviti do Merdara, a očekuje se da će cena kompletne saobraćajnice biti oko 650 miliona evra. Samo dva meseca ranije predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i predsednik Srbije Aleksandar Vučić posetili su jug Srbije kako bi obeležili zvaničan početak radova na sanaciji i modernizaciji pruge Niš – Brestovac. Oba važna infrastrukturna projekta deo su Ekonomsko-investicionog plana EU za Zapadni Balkan i poboljšaće povezanost u regionu, ali će takođe ubrzati veze sa ostatkom Evrope preko Koridora 10.

Pogledajte video “Pružni koridor 10 – 200 kilometara na sat“