Upravljanje otpadom u Sokobanji – primer visoke građanske svesti u praksi
Kao pretežno turističko mesto, čiji stanovnici žive od receptivnog turizma i srodnih delatnosti, Sokobanja je opština u kojoj očuvanje prirode i zaštita životne sredine imaju uticaj ne samo na zdravlje ljudi i životinja, već i na ekonomiju i standard građana. Vladan Dimitrijević, koji je 2019. godine, sa grupom istomišljenika, pokrenuo „Sokobanjsko ekološko društvo“, u ovoj svesti o važnosti životne sredine pronašao je priliku za mobilizaciju šire zajednice.
„Građani Sokobanje razlikuju se od većine stanovnika velikih gradova jer kod njih postoji to razumevanje potrebe da se sačuva priroda. I pored toga, priroda Sokobanje je izložena velikim pritiscima – od nesavesnih investitora, pokušaja ugrožavanja zaštićenih područja, preterane urbanizacije, nelegalne gradnje, do lošeg upravljanja čvrstim i tečnim otpadom. Upravo zato, Sokobanjsko ekološko društvo želi da građane nauči i motiviše da daju aktivan doprinos kroz prijavljivanje nelegalnih aktivnosti i uočenih problema, pravilno postupanje sa otpadom, volontiranje, akcije čišćenja, učešće u procesima donošenja odluka“, pojašnjava Dimitrijević.
Da bi Opštini Sokobanja i lokalnom javnom komunalnom preduzeću pomoglo u unapređenju sistema upravljanja otpadom, „Sokobanjsko ekološko društvo“ je izradilo priručnik sa preporukama eksperta, kalendarom mera i aktivnosti, kao i listom propisa koje je potrebno usaglasiti sa ranije donetim Lokalnim planom upravljanja otpadom. Glavni motiv „Sokobanjskog ekološkog društva“ jeste da usvojeni Lokalni plan da konkretne rezultate u praksi. Upravo zato, preporučeno je formiranje multidisciplinarnog tima koji bi inicirao i pratio sprovođenje svih planiranih aktivnosti i njihovu usklađenost sa akcionim planom, važnim delom Lokalnog plana upravljanja otpadom, koji sadrži i rokove za ostvarenje zacrtanih ciljeva.
„Formiranje multidisciplinarnog tima je možda ključna preporuka koju smo dobili od Nevene Nenadović, specijaliste za upravljanje otpadom, koja je radila na izradi priručnika. Potrebno je sinhronizovano, pravovremeno i kontinuirano sprovoditi veliki broj aktivnosti. Neke od tih aktivnosti sprovodi komunalno preduzeće, druge lokalna samouprava ili pojedine opštinske službe. Potrebno je uključiti i građane, edukovati ih i redovno informisati. Da bi se to sve sprovodilo, neophodna je dobra koordinacija i tu multidisciplinarni tim za upravljanje otpadom stupa u akciju. Pored iniciranja sprovođenja aktivnosti, potrebno je baviti se time, ali i kontrolom sprovođenja, a može imati značajnu ulogu i u obezbeđivanju sredstava iz dostupnih izvora, kroz projekte“, Dimitrijevićev je savet.
Na svom putu do aktivnog učešća u donošenju odluka, ovo ekološko udruženje pokrenulo je širu zajednicu kroz radioničarske aktivnosti koje su imale za cilj ne samo da informišu već i da daju konkretna znanja iz upravljanja otpadom, poput onih o stvaranju komposta u kućnim uslovima.
Građanke i građani okupljeni u „Sokobanjskom ekološkom društvu“ veruju da će praksa pokazati da je ovakav pristup rešavanju problema zajednice veoma efikasan i da može postati model za rešavanje i drugih složenih problema, ne samo ekoloških.
Projekat „Zajedno za čistu Sokobanju: Aktivni građani za unapređenje propisa i praksi u upravljanju otpadom“ se sprovodi u okviru projekta Beogradske otvorene škole „Zeleni inkubator“, uz finansijsku podršku Evropske unije i Fondacije Fridrih Ebert.
Evropska unija je svetski lider u zaštiti životne sredine. EU podržava Srbiju na putu ka zdravijoj životnoj sredini. Donirajući preko 400 miliona evra bespovratne pomoći u zaštitu životne sredine, EU je najveći donator u ovoj oblasti u Srbiji.
Uz finansijsku podršku EU, Srbija radi na razvoju i primeni planova za zaštitu životne sredine na strateškom nivou ‒ održivi sistem zaštite životne sredine koji stvara zdravije okruženje i podiže kvalitet života.
