Zapadni Balkan u energetskoj tranziciji

Regionalni pristup snabdevanju energijom i procesu prelaska na zelene energente naročito dobija na značaju u vreme aktuelne energetske krize u Evropi i celom svetu.

Srbija ima 30 odsto više sunčanih sati od centralne Evrope, a skoro trećina teritorije je pogodna za postavljanje solarnih elektrana. Ministarstvo rudarstva i energetike je donelo odluku o subvencionisanju postavljanja solarnih panela u domaćinstvima, a ceo energetski sistem zemlje je u fazi prilagođavanja na budući veći udeo proizvodnje iz obnovljivih izvora.

Zemlje Zapadnog Balkana istovremeno prolaze kroz energetsku tranziciju, pa zajednički pristup omogućava lakše finansiranje zelene energije i napuštanje upotrebe uglja, izjavio je zamenik direktora Sekretarijata Energetske zajednice, Dirk Bušle za Balkan Green Energy News.

„Uveren sam da kazaljke na satu energetske tranzicije ugovornih strana ne mogu i neće krenuti unazad. Energetska zajednica neće postati nekakav evropski rezervat za ugljenik. Njene ugovorne strane su dovoljno pametne i inovativne da se prilagode, umesto da ih neko vuče ka smanjenju neto emisija na nulu“, naglasio je Bušle. On je dodao da je uticaj na radnike u sektoru uglja i stanovnike regiona gde je privreda zavisna od tog fosilnog goriva jedan od ključnih elemenata transformacije, ali je i priznao da postojeći finansijski mehanizmi nisu dovoljni da ublaže udarac.

Finansiranje projekata tranzicije i integracije može da se obezbedi preko donatora i povoljnih kredita međunarodnih finansijskih organizacija. Evropska unija u Srbiji bespovratnim sredstvima finansira ključne projekte regionalnog energetskog povezivanja. Najznačajniji aktuelni projekti u ovoj oblasti su izgradnja Gasnog interkonektora Srbija-Bugarska i Transbalkanskog elektro-energetskog koridora. Ukupan iznos bespovratnih sredstava EU za ova dva projekta je više od 70 miliona evra. Za 2022. EU priprema bespovratnu podršku za ceo sektor energetike Srbije u vrednosti od 100 miliona evra.

„Ugovorne strane će morati da se opredele kako da troše svoje vlastite javne resurse. U to ulazi preispitivanje subvencija za fosilna goriva i, u opštijem smislu, opredeljivanje za investicije koje mogu da izdrže izazov vremena, da ne bi propale zbog toga što nisu održive u zelenom scenariju“, upozorio je Bušle. Tranzicija ne može da krene pravim tokom bez stabilnog i transparentnog upravljanja tržištima, podvukao je dodatno.

Ovaj visoki zvaničnik Energetske zajednice je izjavio da bi unapređenje oblika tržišta moralo da bude usredsređeno na mehanizme podrške čiji su troškovi manji nego kod “fidin” tarifa. Operateri postrojenja za proizvodnju obnovljive energije moraju da „preuzmu balansnu odgovornost s predvidljivim troškovima“, za šta je potrebno formirati likvidna i neremećena tržišta električne energije za isporuku u kratkim rokovima, izjavio je.

„Srbija je prošle godine usvojila jedan od najboljih zakona o energiji iz obnovljivih izvora u Evropi, a upravo treba da zaprati ostale u tenderima za nove kapacitete. I drugi će se priključiti. Regija počinje da iskorišćava puni potencijal vetra i solara, a verovatno će čak postati uspešnija u tome nego zasićenija tržišta u Evropi, ukoliko ugovorne strane održe kurs“, naglasio je Bušle.

Dirk Bušle je priznao da je debata trenutno verovatno zasenjena udarcem od skokova cena energenata u celoj Evropi. Ocenio je da su situaciju u regionu pogoršale havarije u zastarelim elektranama na ugalj.

Kriza otkriva mane i opovrgava neke ustaljene mitove u filozofiji o energetskom sektoru u regionu, tvrdi Bušle. „Reč je, između ostalog, o verovanju da ciklus snabdevanja od domaće proizvodnje do domaće potrošnje po niskim cenama usled unakrsnog subvencionisanja funkcioniše na dug rok. Ekonomskim osnovama ne možemo prkositi, a po njima se realni troškovi moraju pokriti i to mora da obuhvati investicije u tehnologiju i sisteme koji mogu da izdrže test vremena. Kriza baca svetlo na manjak investicija javnih preduzeća u elektroenergetskom sektoru tokom poslednjih decenija, za šta nije odgovoran samo menadžment, nego i vlasti koje se uzdržavaju od reforme tržišta i kreacije cena,“ podvukao je.

Propagiranje oslanjanja na domaće prirodne resurse i smanjivanja zavisnosti od uvoza su prirodni refleksi u takvim okolnostima, objasnio je Bušle. Ali kada to vodi vraćanju monopolizacije tržišta, nacionalnoj autarhiji i oslanjanju na ugalj i lignit, reakcije ove vrste izazivaju neodrživ pritisak na budžet i neće poslužiti kao zaštita od sledeće krize, rekao je. „Moja zemlja, Nemačka, platila je visoku cenu zbog pokušaja da oživi ugalj nakon naftne krize iz sedamdesetih godina prošlog veka“, upozorio je.

Podrška Evropske unije energetskom sektoru u Srbiji vredna je više od 830 miliona evra za period od 2000. do danas. Energetski sektor je u fokusu EU jer ima izuzetno veliki efekat na sve ostale sektore u društvu. Projekti koje EU sprovodi u energetskom sektoru smanjuju zavisnost od fosilnih goriva, povećavaju korišćenje obnovljivih izvora energije i povećavaju energetsku efikasnost.

U Srbiji projekti iz ove oblasti obezbeđuju stabilno snabdevanje energijom uz očuvanje životne sredine, podstiču liberalizaciju tržišta i investicije.

Pogledajte video “Solarnim panelima do održive poljoprivrede”