Srbija i Evropska unija zajedno rade na velikom poduhvatu renoviranja javnih zgrada. Fokus je na poboljšanju energetske efikasnosti, a talas modernizacije dobija novi zamah sa današnjim početkom izvođenja radova na energetskoj sanaciji Zavoda za unapređenje obrazovanja i vaspitanja u Beogradu.
Energetska efikasnost je ključna za smanjenje emisija koje uzrokuju zgrade, naglasila je Plamena Halačeva, zamenica šefa Delegacije Evropske unije u Srbiji i dodala:
“To je važan element u borbi protiv klimatskih promena. Zato je EU do sada obezbedila oko 150 miliona evra bespovratnih sredstava za renoviranje javnih zgrada u Srbiji. Naš fokus je na zgradama u obrazovnom, zdravstvenom i socijalnom sektoru. Klimatske promene su stvarne, utiču na sve nas i Jugoistočna Evropa nije izuzetak. Zbog toga projekti poput ovih imaju značaj koji prevazilazi samo renoviranje zgrada, oni su sastavni deo naše akcije za klimu i energetsku tranziciju“, rekla je Halačeva.
Srbija je među zemljama sa najnižom energetskom efikasnošću u Evropi. Svetska banka procenjuje da 35 odsto potrošnje energije u kućama, 40 odsto u javnom sektoru i 25 odsto energije u industrijskom i komercijalnom sektoru mogu biti deo ušteda, imajući u vidu neiskorišćene potencijale. Na primer, 300 do 400 hiljada stambenih zgrada neme termalnu izolaciju.
Viceguverner Razvojne banke Saveta Evrope, Tomaš Boček, podsetio je da se ove godine obeležava 20 godina veoma uspešne saradnje između državnih organa Srbije i te institucije.
„Zajedno sa našim partnerima iz Srbije, uspeli smo da sprovedemo veliki broj projekata iz oblasti kao što su zdravstvo, prosveta, kultura, socijalna zaštita, ali naravno i zaštita životne sredine. U proteklih 10 godina, Razvojna banka je odobrila 19 zajmova u ukupnom iznosu od milijardu i po evra. Mere koje se odnose na energetsku efikasnost spadaju u ključne mere koje ćemo nastaviti da primenjujemo“, rekao je Boček.
„Povećanje energetske efikasnosti javnih zgrada je korisno za naše zdravlje, životnu sredinu i budžet, jer smanjuje račune za struju i grejanje, kao i emisije gasova sa efektom staklene bašte i zagađujućih čestica. Ušteda energije koju ćemo postići renoviranjem 26 zgrada centralne vlasti je ekvivalentna, na primer, godišnjoj potrošnji električne energije svih građana u opštini Sokobanja. Ukoliko bi se rekonstruisali svi javni objekti u Srbiji, jedna termoelektrana bi postala suvišna. Zato je važno nastaviti njihovu energetsku obnovu finansiranjem iz kredita, javno-privatnih partnerstava i javnih sredstava,“ rekao je stalni predstavnik UNDP-a u Srbiji, Jakup Beriš.
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović je rekla da će ceo objekat Zavoda za unapređenje obrazovanja i vaspitanja u potpunosti biti saniran, a radovi gotovi u novembru ove godine.
„Biće urađena termoizolacija zidova i krovova, biće renovirana fasada. Takođe će biti instaliran centralizovani sistem za hlađenje, pa na fasadama više neće biti klima uređaja. Potrebno je da se više vodi računa o objektima koji su u javnom vlasništvu i koju su pod zaštitom, kao što je slučaj sa Zavodom. Takođe, uvešće se senzori na prozorima da klima ne radi kada su prozori otvoreni, postojaće novi ventili na radijatorima i takođe će se svuda instalirati led rasveta. Ovo je prva zgrada javnih objekata i centralnih vlasti koja je počela sa renoviranjem od ukupno 26, koje će biti renovirane u narednom periodu. Drago mi je što ćemo ljudima u Zavodu omogućiti bolje i prijatnije uslove za rad, a pre svega što ćemo samo Zavodu omogućiti velike novčane uštede, oko 10.000 evra na godišnjem nivou”, poručila je ministarka.
Program koji se finansira kroz Investicioni okvir za Zapadni Balkan (WBIF) obuhvata renoviranje do 28 zgrada u Beogradu ukupne površine od 208.000 m2, od kojih se 50 odsto vodi kao zgrade od kulturnog značaja. Projekat bi trebao da doprinese minimalnom smanjenju potrošnje primarne energije za 30 odsto, smanjenju emisije CO2 za oko 20 odsto, poboljšanju radnih uslova, poboljšanju bezbednosti na radu i približno 29 odsto uštede u operativnim troškovima za energiju. Osim toga, projekat bi trebao da doprinese zaštiti i očuvanju zgrada kulturnog nasleđa.
Podrška EU Srbiji u oblasti energetike od 2000. iznosi preko milijardu evra. EU trenutno unapređuje energetsku efikasnost nekoliko bolnica u Beogradu, uključujući najveću bolnicu – VMA. EU je do sada obezbedila bespovratna sredstva za mere energetske efikasnosti u 200 zgrada u Srbiji, od vrtića i škola do drugih velikih bolnica i zgrada državnih institucija.
Pročitajte još:
Zašto je važna energetska efikasnost zgrada
