Jedinice za palijativno zbrinjavanje pacijenata koji boluju od teških, neizlečivih bolesti, praćenih hroničnim bolom i drugim teskim simptomima, pružaju mogućnost za očuvanje dostojanstva obolelih i očuvanja kvaliteta njihovog života. U jedinicama se pruža podrška pacijentima i njihovim porodicama već od momenta kada se pacijentu postavi dijagnoza o teškom oboljenju – sve do perioda tuge u kome se porodica i okruženje od njega opraštaju. Jedno takva jedinica postoji u Opštoj bolnici u Zrenjaninu gde pacijenti i porodice imaju samo reči hvale za sve zaposlene.
Sredovečni Vojvođanin, Radica Jovanović, boluje od neizlečive bolesti. Kada je smešten u Jedinicu za palijativno zbrinjavanje Opšte bolnice „Dr Đorđe Joanović” u Zrenjaninu bio je u veoma lošem zdravstvenom stanju. Nakon nekoliko dana provedenih u Jedinici, kaže da se oseća mnogo bolje. Svakodnevno ga obilaze članovi porodice i provode vreme sa njim. Na televizoru u sobi u kojoj je smešten, pratio je utakmice svetskog fudbalskog prvenstva. Pored kreveta nalazi se velika fotelja, lepe zavese na prozorima… topao prostor odiše mirom.
O pacijentima na ovom odeljenju brine jedan lekar i pet medicinskih sestara. Dugački i prostrani hodnici zgrade iz daleke 1895. besprekorno su čisti. Kroz debele zidove ne probija vazduh toplog banatskog dana. Na 440 kvadratnih metara nekada je bila hirurgija zrenjaninske bolnice, a od septembra 2012. uz finansijsku podršku Ministarstva zdravlja, sopstvene prihode i donacije, prostor je renoviran i u njemu je počela da radi Jedinica za palijativno zbrinjavanje.
Zaposleni će reći da je odeljenje otvoreno “zahvaljujući uspešnom menadžmentu“, dok menadžment kaže „da bez zaposlenih, ne bi bilo ovakvog odeljenja koje prima sve pacijente iz srednjeg Banata“. Timski rad je na odeljenju vidljiv svakome – i onome kome je pomoć neophodna, i članovima njihovih porodica. “Kada sam primljen nisam mogao ni da jedem, znali su po deset puta da dođu da me mole da uzmem hranu, da krenem ponovo da živim. Svi me obilaze i tokom noći i preko dana i mislim da najbolje na pacijeta utiče ponašanje osoblja… jedan njihov osmeh nama je dovoljan”, priča Radica Jovanović koji, iako boluje od teške i neizlečive bolesti, ima mnogo životne volje i energije.
Otvaranje Jedinice za palijativno zbrinjavanje u zrenjaninskoj bolnici predstavlja prekretnicu u sistemu zdravstvene zaštite srednje-banatskog okruga za pacijente koji se godinama bore sa teškim bolestima, koje utiču na kvalitet njihovog kao i života njihovih porodica. Popunjenost kapaciteta u jedinici je 90 do 100%, a najviše je zbrinuto onkoloških pacijenata, oko 95 odsto od ukupnog broja obolelih.
Ministarstvo zdravlja Srbije finansiralo je adaptaciju prostora namenjenog za jedinicu za palijativno zbrinjavanje u staroj zgradi Hirurgije na prvom spratu. Prostor ima 440 m² i obuhvata šest bolesničkih soba sa kupatilom (sa ukupno osam postelja) – 4 jednokrevetne i 2 dvokrevetne, dnevni boravak za pacijente i članove njihovih porodica, lekarsku soba i sobu za medicinske sestre.
| Veliki broj obolelih u Srbiji
Prema podacima Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograda, godišnje se u Beogradu otkrije oko 8.000 novoobolelih od malignih tumora, a umre više od 4.600 muškaraca i žena. U Srbiji se godišnje u proseku dijagnostikuje više od 35.000 novih slučajeva obolevanja i oko 21.000 ljudi umre od nekog oblika malignog tumora. |
„Mi smo posvećeni sugrađanima koji boluju od teških, progresivnih, neizlečivih bolesti sa brojnim komplikacijama. Nisu u pitanju samo pacijenti koji boluju od malignih bolesti, već i bolesti sistema krvotoka (u našoj sredini uzroci smrti u 56% slučajeva)”, ističe dr Gordana Kozlovački, direktorka Opšte bolnice u Zrenjaninu.
Projekat Razvoj palijativnog zbrinjavanja u Srbiji koji finansira Evropska unija značajno je pomogao zrenjaninskoj bolnici. Timovi zdravstvenih radnika prošli su kroz seriju radionica koje je organizovao projekat, a bolnica primenjuje sve smernice koje su razvijene u okviru projekta.
“Pola godine pre otvaranja Jedinice, ekipa koja je planirana da radi ovde prošla je edukaciju u organizaciji projekta EU. Ovde smo zato što volimo svoj posao i to bi potvrdile sve koleginice koje rade u Jedinici. Volimo rad sa pacijentima, a njima treba pomoći. Ovde se sve timski radi zajedno sa porodicom. Posete su od 8 ujutru do 19 uveče, tako da pacijent veći deo dana provodi sa porodicom. Pacijentima koji dođu ovde ono što je naviše potrebno je naša topla reč. Mnogo im znače naši razgovori sa njima i svi se trudimo koliko možemo da popričamo sa njima. Naši pacijenti nisu zahtevni, ali su zahvalni. Sve im jako puno znači – od onog „dobro jutro„ pa do „doviđenja“ kada odlaze kući”, kaže Radmila Latinkić, odgovorna sestra Jedinice za palijativno zbrinjavanje u zrenjaninskoj bolnici.
“Žurili smo da ispoštujemo sve uslove za formiranje i otvaranje Jedinice za palijativno zbrinjavanje. Ne zato što smo želeli da budemo apsolutno prvi u zemlji, nego zato što je naš poziv takav da prepoznaje ono što je potreba sredine. U tom smislu, među prvima smo osnovali ovo odeljenje i mogu sa ponosom da kažem – toga ne bi bilo da nije ovakvog kadra, gde su timski rad i međuljudski odnosi na listi prioriteta”, dodaje dr Kozlovački.
| Divni ljudi
“Moj suprug ima melanom kože, u bolnici je već 18 dana. Ima vrtoglavice, ne može da jede, prima infuziji i što mnogo znači, ima negu 24 sata. Mi mnogo vremena provodimo ovde, u svakom momentu smo sa njim, jedino što noć ne provodi sa nama. Podrška doktora, medicinskog osoblja je značajna, svi su divni ljudi i zbilja zaslužuju sve pohvale. Ne znam kako je na drugim odeljenjima, ovde su svi divni – od doktora, glavne sestre, sestara, spremačica – svi su pažljivi i osetljivi”, priča Slavica Vučinić, supruga pacijenta koji je smešten u Jedinici. |
„Palijativno zbrinjavanje ne podrazumeva samo zbrinjavanje onkoloških već i drugih bolesnika sa hroničnim progresivnim bolestima, ali je u našoj sredini od 70 – 90 odsto onkoloških pacijenata i oni se najčešće zbrinjavaju“, kaže dr Nedeljka Boškov, specijalista onkologije, načelnik Odelenja produženog lečenja, šef onkološkog odeljenja. U bolnici u Zrenjaninu napravljen je plan kako se zbrinjavaju pacijenti koji imaju potrebu za palijativnim zbrinjavanjem. Pre svega se zbrinjavanju pacijenti čije složene potrebe nije moguće adekvatno zbrinuti u kućnim uslovima i čiji su simptomi značajno pogoršani, npr. bol, mučnina, delirijum, gušenje, tako da je prijem u jedinicu neophodan radi kontrole simptoma.
„U nekim situacijama, kada se radi o pacijentima koji već dugo boluju, ukoliko ispunjavaju prethodno definisane uslove, mi ih primamo na odeljenje kako bi starateljima koji konstantno nose teret zbrinjavanja teško bolesnog pacijenta pružili mogućnost odmora i oporavka kako bi bili u stanju da nastave da se staraju o pacijentu kod kuće. I to je svakako vrlo korisno. U timu imamo i psihologa, fizijatra i fizioterapeuta, socijalnog radnika i sveštenika koji se angažuju po potrebi“, dodaje dr Boškov. Jedan od najčešćih razloga za prijem u jedinicu je neregulisan kancerski bol. Zato su službe kućnog lečenja u domovima zdravlja od velikog značaja jer pružaju značajnu podršku pacijentima koji trpe bolove, a nisu zbrinuti na odeljenjima.
