Evropska komisija danas je predstavila Evropski zeleni dogovor – mapu puta za održivost ekonomije EU pretvaranjem klimatskih i ekoloških izazova u mogućnosti u svim oblastima politike i tranziciji čineći pravednom i inkluzivnom za sve.
„Evropski zeleni dogovor je naša nova strategija rasta – za rast koji daje više nego što oduzima. Pokazuje kako transformirati naš način života i rada, proizvodnje i korišćenja, tako da živimo zdravije i svoje poslovanje učinimo inovativnim. Svi možemo biti uključeni u tranziciju i svi možemo imati koristi od prilika. Pomoći ćemo našoj ekonomiji da postane globalni lider tako što ćemo se kretati prvi i brzo se kretati. Odlučni smo da uspemo zbog ove planete i života na njoj – zbog prirodnog nasleđa Evrope, biodiverziteta, naših šuma i mora. Pokazujući ostatku sveta kako da bude održiv i konkurentan, možemo ubediti ostale zemlje da se kreću sa nama“, kaže predsednica Evropske komisija Ursula fon der Lajen.
„Nalazimo se u klimatskoj i životnoj sredini. Evropski zeleni dogovor je prilika za poboljšanje zdravlja i dobrobiti naših ljudi transformacijom našeg ekonomskog modela. Naš plan utvrđuje kako smanjiti emisiju, obnoviti zdravlje našeg prirodnog okruženja, zaštititi naše životinje, stvoriti nove ekonomske prilike i poboljšati kvalitet života naših građana. Svi mi imamo važnu ulogu i svaka industrija i država biće deo ove transformacije. Štaviše, naša odgovornost je da osiguramo da je ova tranzicija pravedna tranzicija, i da niko ne zaostaje dok isporučujemo Evropski zeleni dogovor“, tvrdi potpredsednik Evropske komisije Frans Timermans.
Evropski zeleni dogovor pruža mapu puta sa aktivnostima za jačanje efikasne upotrebe resursa prelaskom na čistu, kružnu ekonomiju i zaustavljanje klimatskih promena, povrat gubitka biološke raznolikosti i smanjenja zagađenja. Predstavlja potrebne investicije i raspoložive alate za finansiranje i objašnjava kako da se osigura pravedna i sveobuhvatna tranzicija. Evropski zeleni dogovor pokriva sve sektore ekonomije, posebno transport, energetiku, poljoprivredu, građevinu i industrije poput čelika, cementa, IKT-a, tekstila i hemikalija.
Kako bi u zakonodavstvo postavila političku ambiciju da bude prvi klimatski neutralni kontinent na svetu do 2050. godine, Komisija će u roku od 100 dana predstaviti prvi „Evropski zakon o klimi“. Kako bi dostigla naše ambicije o klimi i životnoj sredini, Komisija će predstaviti i Strategiju biodiverziteta za 2030. godinu, novu industrijsku strategiju i akcioni plan za kružnu ekonomiju, strategiju „Farm to Fork“ za održivu hranu i predloge Evrope bez zagađenja. Odmah će započeti radovi na povećanju evropskih ciljeva za emisiju 2030. godine, postavljanju realnog puta ka cilju 2050. Ispunjavanje ciljeva evropskog zelenog ugovora zahteva znatna ulaganja. Procenjuje se da će za postizanje trenutnih klimatskih i energetskih ciljeva za 2030. godinu biti potrebno 260 milijardi eura dodatnih ulaganja godišnje, što predstavlja oko 1,5% BDP-a u 2018. godini.
Ova investicija će zahtevati mobilizaciju javnog i privatnog sektora. Komisija će početkom 2020. predstaviti Plan ulaganja u održivu Evropu kako bi se zadovoljile investicione potrebe. Najmanje 25% dugoročnog budžeta EU trebalo bi da bude namenjeno klimatskim akcijama, a Evropska investiciona banka pružiće dalju podršku. Kako bi privatni sektor doprineo finansiranju zelene tranzicije, Komisija će predstaviti Zelenu strategiju finansiranja tokom 2020. godine. Borba protiv klimatskih promjena i degradacije životne sredine je zajednički poduhvat, ali nisu sve regije i države članice počele od iste tačke.
Mehanizam pravedne tranzicije podržaće one regione koji se u velikoj meri oslanjaju na aktivnosti koje zahtevaju veoma ugljen. Podržaće građane koji su najranjiviji na tranziciji, pružajući pristup reskilling programima i mogućnostima zapošljavanja u novim ekonomskim sektorima.
U martu 2020. Komisija će pokrenuti „Klimatski pakt“ koji će građanima dati glas i ulogu u dizajniranju novih akcija, deljenju informacija, pokretanju lokalnih aktivnosti i prikazivanju rešenja koja mogu da prate drugi. Globalni izazovi klimatskih promena i degradacije životne sredine zahtevaju globalni odgovor. EU će nastaviti da promoviše svoje ciljeve i standarde u oblasti životne sredine u konvencijama UN o biodiverzitetu i klimatskim klimama i ojačaće svoju zelenu diplomatiju. Koristiće se G7, G20, međunarodne konvencije i bilateralni odnosi da bi se nagovorili drugi da pojačaju svoje napore. EU će takođe koristiti trgovinsku politiku da obezbedi održivost i izgradiće partnerstva sa svojim susedima na Balkanu i u Africi kako bi im pomogla u njihovim vlastitim tranzicijama.
