Kreativna Evropa: 4 uspešne priče iz Vojvodine

0

Dve godine nakon što je Srbija pristupila EU programu Kreativna Evropa, bespovratnu pomoć od više od 1,5 miliona evra dobilo je 43 projekata: 30 iz oblasti savremenog stvaralaštva i 13 iz oblasti književnog prevoda. Podaci se odnose samo na potprogram Kultura, kome je Srbija pristupila u martu 2014, dok je drugom potprogramu – Medija – pristupila krajem 2015. i uspešne priče se tek kreiraju.

Među institucijama kulture koje uspešno koriste sredstva Kreativne Evrope su i četiri iz Vojvodine, predstavljene na panelu “Evropa za kreativnu Srbiju”, krajem juna u Novom Sadu. Panel je spojio dva događaja, jer je održan u okviru festivala Sinema siti, ali je bio i prateći događaj izložbe fotografija “EU i Srbija: 15 godina partnerstva” organizovane tokom trajanja festival u Limanskom parku. U 15 godina pružanja razvojne pomoći EU Srbiji, kultura je imala i ima značajno mesto, o čemu govore sve brojnije uspešne priče. Evo onih koje su bile predstavljene na panelu “Evropa za kreativnu Srbiju”.

Kako privući mlade u muzeje

Galerija Matica Srpske je u oktobru 2015, u saradnji sa Narodnom galerijom iz Ljubljane, Umetničko-istorijskim muzejem iz Beča i nevladinom organizacijom ISES iz Španije, konkurisala za podršku iz programa ’Kreativna Evropa’ projektom „Hear me! Bring youth and museums together”.

iz-matice

„Naša tema je kako da spojimo mlade i muzeje. Muzejska praksa pokazala je da vrlo mali broj mladih ljudi, pogotovo tinejdžera, posećuje muzeje i to je ogroman problem širom sveta, ne samo kod nas“ kaže kustos Galerije Matice srpske Jelena Ognjanović.

Osim interakcije sa mladima cilj projekta je da podrži razvoj stručnjaka koji će kroz učenje novih metodologija postati stručni i u oblasti muzejske edukacije. „To su metodologije direktno usmerene na mlade ljude koji treba da razviju profesionalne veštine: design thinking, gamification, a mi ćemo pokušati da implementiramo metodologiju ’Lego kockica’ u naš projekat – ona će biti osnova sa kojom ćemo krenuti“ objašnjava Jelena Ognjanović. Namera je, kaže ona, da se kroz umetnost i kulturu otvore mnoge aktuelne teme, poput migracija. „Stručnjaci će biti edukovani u Španiji; nakon toga ćemo uraditi istraživanje publike, da se vidi koju publiku muzeji privlače. I tada će projekat startovati u pravom smislu – biće organizovane radionice na kojima će učestvovati mladi, jer je projekat  prvenstveno namenjen srednjoškolcima (14-19 godina). Cilj metodologija i radionica je da privuku i obuče mlade koji će onda potom, kroz vršnjačku edukaciju, raditi sa drugim mladima u omladinskim klubovima, organizovanim u sastavu samih muzeja“ kaže Ognjanović i dodaje da očekuje da će kroz ove radionice proći 2.000 mladih ljudi.

Arhivi kao resursi 

Muzej savremene umetnosti Vojvodine (MSVM) je prvi put učestvovao sa prvim evropskim projektom od 2010. do 2012. godine u okviru programa Kultura 2007-2013. „Taj prvi projekat se bavio konceptualnom digitalizacijom umetnosti i zbirkom konceptualne umetnosti. Njegov najznačajniji rezultat bio je da smo ušli na mapu institucija koje imaju kapacitete da sprovedu evropske projekte“ kaže Luka Kulić, konzervator-restaurator. Kada su uspešno implementirali prvi projekat, za sledeći u okviru Kreativne Evrope su konkurisali sa istim partnerima (Muzej savremene umetnosti iz Zagreba, galerija iz Slovenj Gradca i Fondacija ’Antoneta Pjes’ iz Barselone) i dobili podršku za ’Izvođenje muzeja’ koji se bavi arhivima i kolekcijama institucija muzejskog tipa.

„Osnovni fokus projekta je interpretacija i reinterpretacija kolekcija i arhiva. Na taj način se stvara mogućnost da ljudi koriste te resurse za svoje individualne projekte“ kaže Kulić i dodaje da je u julu ove godine počeo i treći projekat ’Risk changes’ koji će trajati pet godina i koji obuhvata deset međunarodnih projektnih partnera i 26 pridruženih partnera. „Bavi se problematikom migracija u političkom i društvenom smislu, analizom i interpretacijom društvenih i kulturoloških promena koje izazivaju migracije i koje će biti prikazane kroz seriju izložbi, konferencija, razgovora, publikacija, studijskih poseta, veb platformi, mobilnih aplikacija“ objašnjava Kulić i ukazuje da je „vrlo važan aspekt učešća na projektima i finansiranje institucije – u MSUV ima 30 odsto projektnog finansiranja“.

ARCHEST-Sremska-MitrovicaARCHEST: Arheobusom na rimske lokalitete

Projekat ARCHEST u kojem učestvuje Zavod za zaštitu kulturnih spomenika Sremske Mitrovice je počeo u septembru 2015. godine i traje do septembra 2017. godine. Pun naziv je ’ARCHEST: Edukacija arheoloških posetilaca duž rimskog puta Akvileja-Emona-Sirmijum-Viminacijum’. Ukupna vrednost projekta je oko 330.000 eura, a osim Zavoda iz Sremske Mitrovice u njemu učestvuju i italijanska Fondacija Akvileja koja je vodeći partner, Arheološki institut Beograd i Muzej i galerije mesta Ljubljane. „To je nastavak ranijeg projekta na kome je Zavod bio pridruženi partner, a sada smo se uključili da bismo više doprineli i razvili projekat. Glavni cilj je da privučemo ljude da obiđu lokalitete. Rimske iskopine su loše očuvane, a želimo da ljudima što bolje približimo kako su nekada izgledale“ kaže Gorana Lemajić, konzervator iz Zavoda.

Svi partneri uključeni u projekat će 3D animacijom predstaviti rekonstruisan izgled lokaliteta za koji su zaduženi i ta animacija će trajno ostati. Predviđeno je i stručno vođenje a plan je, objašnjava Lemajić da se organizuje ’Arheobus’. „To je arheološka tura autobusom na koju će biti pozivani predstavnici medija i predstavnici naučnih i kulturnih institucija. Cilj je da se predstavnici zemalja koje su u projektu još više povežu“. Takođe, u planu je i orgnizovanje otvorenih dana – „Arhi open days“ tokom kojh će biti organizovane radionice i predavanja na kojima će stručnjaci koji su bili uključeni u ovaj projekat preneti svoja iskustva.

Kako je projekat ‘Reke Evrope’ plovio Dunavom

Studentski kulturni centar Novi Sad ove godine bio je partner festivalu Sinema siti na ’Brod teatru’ kojim su novosađanima pružili novi sadržaj dobijen iz iskustva EU projekta ’Reke Evrope’. Na tom projektu, finansiranom iz programa Kultura 2007-2013 bilo je angažovano 20 umetnika iz 10 zemalja sa Dunavskog sliva. Sprovodio ga je SKCN Novi Sad i partneri iz Mađarske, Nemačke, Bugarske, Austrije, Poljske.

BROD-TEATAR

„Naša ideja bila je da kroz umetnost i interaktivnost spajamo obale“ priča producent Nemanja Vuković. „Plovili smo 1.800 kilometara na ’Brodu teatar’, na kome se projekat praktično sprovodio. U toku putovanja sa tih 20 umetnika nastali su pozorišna predstava, zanimljiva instalacija u vidu izložbe i drugi interaktivni sadržaji u domenu audio-vizuelnih umetnosti. Trudili smo se da kroz svoju partnersku mrežu privučemo organizacije koje se bave mladima i podstaknemo da razmišljaju koliko je Dunav značajan za njih i kroz koje sve vidove umetnosti to mogu da pokažu na radionicama koje su se održavale“. Projekat je startovao sa selekcijom umetnika od Bugarske do Nemačke i okupio je audio-vizuelne umetnike, plesače, slikare… Ono što su „proizveli“ na radionicama prikazano je i van broda. „Projekat je na kraju nastavio da živi i mimo vode., priča Vuković. “Imao je i svoju ’zemljanu’ turneju, u Poljskoj i Nemačkoj – imali smo autobus koji je služio za obilaženje gradova i centara gde bi se sve te organizacije koje su bile uključene u projekat dalje mogle umrežavati“.

EU podrška kulturi i medijima

Program podrške sektorima za kulturu i medije, Kreativna Evropa traje od 2014. do 2020. godine i ima budžet od 1,46 milijardi evra. Ima dva potprograma: Kultura i Mediji. Potprogram Kultura pomaže da kulturne i kreativne organizacije deluju na međunarodnom nivou i promoviše prekograničnu cirkulaciju kulturnih dela i mobilnost kulturnih aktera. Mogućnosti finansiranja pokrivaju širok spektar planova: projekti saradnje, književni prevodi, mreže ili platforme. Potprogram Mediji podstiče razvoj evropskog audiovizuelnog i multimedijalnog sektora. Finansiranje je dostupno u nekoliko kategorija koje obuhvataju podršku producentima za razvoj inovativnih i konkurentnih projekata iz oblasti filma, TV programa i video igara, podršku distribuciji evropskih audiovizuelnih dela, razvoj publike i profesionalno usavršavanje i umrežavanje. Srbija je potprogramu Kultura pristupila u junu 2014. (sve informacije dostupne u Desku Kreativna Evropa Srbija), a potprogramu Mediji u martu 2016. (sve informacij dostupne u Medija Desku Srbija).

Podeli

Comments are closed.