Uloga EU u promovisanju slobode izražavanja

0

Sloboda izražavanja je ključna za spremnost jedne zemlje da postane deo EU. To podrazumeva posvećenost demokratiji, dobrom upravljanju i političkoj odgovornosti. Shodno tome, nijedna zemlja ne može da postane deo EU ukoliko nije u stanju da garantuje slobodu izražavanja kao osnovno ljudsko pravo (Član 49 Lisabonskog ugovora).

Obezbeđivanje slobode izražavanja i medija jeste jedan od najvećih izazova sa kojim se suočavaju zemlje proširenja. Političko uplitanje u medije, ekonomski problemi poput medijske koncentracije, različiti vidovi zlostavljanja, uključujući nasilje nad novinarima, i dalje su aktuelne teme u društvima na Zapadnom Balkanu i u Turskoj. Unapređenje situacije bez sumnje nadilazi prosto transponovanje pravila EU: ono zahteva kulturnu i promenu ponašanja u sferi politike, pravosuđa i medija.

EU ovaj proces podržava na sledeće načine:

  • pružanjem pravne pomoći i smernica za izradu medijskih propisa
  • pomnim praćenjem politika u ovoj oblasti u zemljama kandidatima i potencijalnim kandidatima
  • pružanjem finansijske pomoći kroz programe u okviru Instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA)

Novčani grantovi za jačanje slobode medija

Novčani grantovi EU sa ciljem podrške slobodi izražavanja dodeljuju se medijima i nevladinim organizacijama širom regiona na bazi konkursa i u skladu sa strogim procedurama. Svi korisnici pomoći imaju apsolutnu uređivačku nezavisnost i jedini su odgovorni za sadržaj objavljenog materijala. EU od vlasti očekuje da obezbede okruženje koje će pogodovati slobodi izražavanja i medija. Kritika medija je od presudnog značaja za ostvarivanje realne odgovornosti izabranih vlada; vlade bi, s druge strane, trebalo da spremno dočekaju kritiku i da je istraže na transparentan način.

U skladu sa ovakvim pristupom i Strategijom proširenja, Delegacija EU u Republici Srbiji je objavila konkurs za dostavljanje projektnih predloga za Jačanje medijske slobode u okviru programa IPA 2012. Delegaciji je na konkurs pristiglo 100 predloga projekata, od čega je izabrano 19 projekata ukupne vrednosti 1,8 miliona evra (potpisani u decembru 2013.). Među izabranim korisnicima su dva dnevna lista, dva nedeljnika, dva javna medijska servisa, tri lokalne radio stanice, jedna agencija, dva medijska udruženja odnosno mreže i sedam nezavisnih produkcijskih kuća. Spisak svih dobitnika grantova je dostupan na internet stranici projekta: mediafreedom.rs/media-fund-list-of-grants/

Mediji bi trebalo da informišu o temama poput efikasnosti pravosuđa, primene zakona, borbe protiv svih oblika kriminala, podrške izbeglicama, interno raseljenim licima i tražiocima azila, borbe protiv korupcije, zloupotrebe službenog položaja, zaštite medijskih sloboda, regionalne saradnje kao i istrage i suđenja za ratne zločine. Autori detaljnih predloga projekata su njihovi vlasnici; EU ni na koji način ne utiče na njihovu uređivačku politiku.

Novi konkurs je objavljen u aprilu 2015. u okviru IPA II programa “Podrška civilnom društvu i medijima 2014-2015”, čiji je cilj jačanje slobode izražavanja i istraživačkog novinarstva kroz podršku kvalitetnoj medijskoj produkciji u oblasti vladavine prava, zatim unapređenje regulatornog i strateškog okruženja za slobodu medija i medijski pluralizam, i jačanje funkcionisanja i uticaja Saveta za štampu.

Ukupan budžet na raspolaganju u periodu od dve godine iznosi 2,5 miliona evra. Sprovode se sledeće aktivnosti:

  • Konkurs za dostavljanje projektnih predloga vredan 1,8 miliona evra za jačanje istraživačkog novinarstva kroz podršku kvalitetnoj medijskoj produkciji u oblasti vladavine prava, odnosno dobrog upravljanja, ljudskih prava i zaštite manjina, slobode izražavanja i pomirenja u regionu. Visina grantova je između 50.000 i 150.000 evra za projekte u trajanju od 12 do 24 meseca. Konkurs je objavljen u aprilu 2015. i dostavljeno je 100 predloga projekata. Grantovi su dodeljeni u decembru 2015. projektima koji se bave pitanjima poput slobode medija, ljudskih prava, finansijske reforme, vladavine prava u kaznenom pravosuđu, nasilja u porodici, odgovornosti državnih službenika i odgovornog posedovanja oružja. Svi projekti koji su podržani u okviru Medijskog programa mogu se naći na internet stranici http://europa.rs/tenderi/otvoreni/Award-Notice-136989.PDF kao i na https://webgate.ec.europa.eu/europeaid/online-services/index.cfm?do=publi.welcome&nbPubliList=15&orderby=upd&orderbyad=Desc&searchtype=RS&aofr=136989
  • Osim toga, EU je podržala i rad Saveta za štampu, samoregulatornog tela, sa 200.000 evra direktne pomoći u vidu akcionog granta za period od 2 godine, za aktivnosti koje uključuju redovne informativne sesije o aktivnostima Saveta i praćenju, istraživanju i analizi medijskih sadržaja; medijsku kampanju radi informisanja javnosti o ulozi i važnosti medijske samoregulacije i ulozi Saveta u njenom sprovođenju; javne događaje na nacionalnom i lokalnom nivou koji će upoznati sve ciljne grupe i širu javnost sa koristima samoregulacije; konsultativne sesije za pravosuđe i novinske redakcije; i seminare/predavanja za studente novinarstva. Direktan grant je potpisan u junu 2015.
  • U 2016. godini biće obezbeđeno 500.000 evra vredne tehničke pomoći za dva javna medijska servisa (RTS i RTV) za unapređenje finansijskog upravljanja i Regulatorno telo za elektronske medije.

Odabir korisnika granta

Grant šeme Evropske unije predstavljaju transparentan mehanizam za sufinansiranje projektnih predloga koji doprinose ispunjavanju ciljeva politika EU, uz poštovanje načela ravnopravnosti i proporcionalnosti. Njih vodi Telo za ugovaranje u skladu sa Finansijskim propisom EU i Praktičnim vodičem kroz procedure ugovaranja pomoći EU trećim zemljama (PRAG − http://ec.europa.eu/europeaid/prag/document.do?locale=en).

Grantovi se dodeljuju na osnovu konkursa. Kako bi se osigurala transparentnost i privukao što veći broj potencijalnih podnosilaca predloga, objavljuju se obaveštenja i otvoreni pozivi (čak i na internetu) i organizuju se otvoreni info-seminari.

Proces evaluacije se temelji na jasnim, unapred definisanim kriterijumima za selekciju (odnose se na prihvatljivost podnosilaca predloga, akcija i troškova, kao i na njihov finansijski, operativni i tehnički kapacitet). Svako ko ispunjava kriterijume prihvatljivosti može da učestvuje.

Kriterijumi za dodelu granta se zasnivaju na kvalitetu podnetog predloga projekta kojim će se obezbediti maksimalna ukupna efikasnost konkursa (uključujući kompatibilnost sa ciljevima, efekte, održivost i isplativost predloga).

Predloge ocenjuje komisija za evaluaciju koja poseduje tehničke i proceduralne kompetencije za evaluaciju. Nezavisni i kvalifikovani ocenjivači se mogu angažovati kao pomoć u bilo kojoj fazi procesa evaluacije. Odabir predloga projekta za dodelu granta se vrši strogo u skladu sa pravilima objavljenog poziva za podnošenje predloga projekta, utvrđenom listom za ocenjivanje i shodno budžetu poziva.

Rezultati evaluacije se saopštavaju svim podnosiocima projektnih predloga i ugovori o dodeli bespovratne pomoći (granta) se potpisuju sa uspešnim predlagačima. Rezultati se takođe objavljuju na internet stranicama EuropeAid i Tela za ugovaranje, kao i u drugim odgovarajućim medijima.

Mediji su jedini odgovorni za izražene stavove

Važno je napomenuti da stavovi izraženi u bilo kojoj medijskoj produkciji koju finansira EU, ne odražavaju stavove EU ili njene Delegacije. Svaki članak koji se objavi trebalo bi da sadrži sledeću izjavu o odricanju od odgovornosti: “Ova publikacija/članak/proizvod izrađen je uz pomoć Evropske unije. <ime autora/ugovorne strane/partnera na projektu/međunarodne organizacije> je jedini odgovoran za sadržinu publikacije i ona ni na koji način ne odražava stavove Evropske unije.” Ovo je uobičajeni zahtev kada su u pitanju projekti koje finansira EU.

Nagrada EU za istraživačko novinarstvo

Nagrada slavi i promoviše zapažena dostignuća istraživačkih novinara i povećava vidljivost kvalitetnog istraživačkog novinarstva u zemljama Zapadnog Balkana (Albanija, Bosna u Hercegovina, Kosovo*, Makedonija, Crna Gora i Srbija) i Turskoj.

Nagradu je osnovao Generalni direktorat Evropske komisije za proširenje u skladu sa Strategijom proširenja EU koja je prepoznala snažnu potrebu za obezbeđivanjem slobode izražavanja u medijima i pružanjem podrške istraživačkom novinarstvu u praćenju reformskih procesa.

Nagrada EU za istraživačko novinarstvo se dodeljuje svake godine u svih sedam zemalja u periodu od tri godine: 2015. godine (za dostignuća u 2014.), 2016. godine (za dostignuća u 2015.) i 2017. godine (za dostignuća u 2016.).

Nagradni fond za sedam zemalja korisnica za tri godine iznosi ukupno 210.000 evra. Godišnji nagradni fond za svaku zemlju je 10.000 evra; nekoliko novinara je svake godine nagrađivano u svakoj zemlji; pojedinačna nagrada obično iznosi između 3.000 i 5.000 evra.

Nagradu vodi regionalno partnerstvo organizacija civilnih društva, u koordinaciji Mirovnog instituta iz Ljubljane, kojeg je Evropska komisija odabrala za ovaj zadatak. Nagrade dodeljuje nezavistan žiri u svih sedam zemalja korisnica.

Podeli

Comments are closed.