Prvog dana Beogradskog bezbednosnog foruma 2016 otvorena je tema proširenja Evropske unije. Na panelu „Proširenje EU – Kako prevazići zamor u proširenju i bilateralne nesuglasice” diskutovali su Ketrin Vent šefica odeljenja za Srbiju u Generalnom direktoratu NEAR Evropske komisije‚ Goran Svilanović generalni sekretar Regionalnog saveta za saradnju‚ Srđan Cvijić viši analitičar javnih politika Fondacije za otvoreno društvo i Nikolaos Cifakis asistent za međunarodne odnose na Departmanu političkih nauka na Univerzitetu Peloponez i naučni saradnik pri Vilfred Martens centru za evropske studije.

Odgovarajući na pitanje da li je proširenje još uvek među planovima EU Ketrin Vent je odgovoroila da ono nije zaustavljeno, da je proces u toku, ali da se na njega primenjuje drugačiji pristup.

„Više nema proširenja po sebi i zarad samog proširenja”, rekla je. Sada, prema njenim rečima, postoji „složeno proširenje” ali „činjenica je da proces neprestano traje. Ova promena se desila, s jedne strane zbog krize i unutrašnjih problema EU i s druge strane zbog toga što je EU više usredsređena na ključne oblasti poput vladavine prava, korupcije itd. Ovim temama bi se trebalo pozabaviti na početku“ navela je Vent.

Nikolaos Cifakis, asistent za međunarodne odnose na Departmanu političkih nauka na Univerzitetu Peloponez i naučni suradnik pri Vilfred Martens centru za evropske studije je ocenio da će Brexit iscrpeti mnogo energije u narednih nekoliko godina. Prema njegovom mišljenju kriza evro zone nije završena, a zemlje EU su suočene sa porastom populizma. On je, međutim, ukazao da je  proces proširenja deo strateških dokumenata EU. „Primanje novih članica je utkano u bezbednosne planove EU”, rekao je on.

Prema mišljenju Cifakisa, ono što zemlje Zapadnog Balkana treba da urade, jeste da budu inicijatori, da ne čekaju na EU. „One treba da preduzmu inicijativu”, istakao je. On je naglasio činjenicu da je u Berlinskom procesu pored šest zemalja Zapadnog Balkana učestvovalo jako malo zemalja EU.

„Izazov za budućnost”, rekao je „jeste da navedete i druge da se priključe”. Ovo treba učiniti jer na kraju svaka država članica mora da glasa za pristupanje nove članice. Države članice do sada nisu bile uključene u proces. „Postoji potreba za angažmanom”, zaključio je.

Generalni sekretar Regionalnog saveta za saradnju Goran Svilanović je kao najvažniji istakao ekonomski aspekt evrointegravija. „Ovu priliku treba iskoristiti za unapređenje života ljudi”, rekao je.

Svilanović smatra da zemlje Zapadnog Balkana ne treba da prave velike planove, već da se usredsrede na konkretne stvari. Neke od njegovih preporuka su sprovođenje politike slobode kretanja radne snage na nivou regiona, međusobno priznavanje unverzitetskih diploma itd. Ti koraci bi doneli boljitak regionu, smatra on.

Viši analitičar javnih politika Fondacije za otvoreno društvo Srđan Cvijić se osvrnuo na jedan od fenomena u regionu koji se javlja proteklih godina: opadanje demokratskih standarda. Prema njegovim rečima, postoje problemi u Makedoniji, Srbiji, na Kosovu. „Moramo da vidimo gde smo. Moć preobražaja koju EU ima u regionu opada”, rekao je. On je podvukao činjenicu da izbori nisu potpuno slobodni i da je korupcija sveprisutna. „Ono što je dosad postignuto na Balkanu nije nepovratno”, rekao je.

Svi učesnici panela su se pozabavili problemom predstavljanja EU u javnosti u čitavom regionu. „EU na Balkanu radi mnoge stvari”, rekao je Srđan Cvijić, „ali se o njima ne priča na pravi način”. Prema rečima Ketrin Vent, nije samo EU ta koja treba više da komunicira sa ljudima u regionu, već i lideri zemalja moraju da pojasne običnim ljudima šta EU radi u regionu.