Radijaciona i nuklearna bezbednost svih građana je u rukama Vlade Republike Srbije, a stručna i materijalna podrška Evropske unije ne izostaje. U ovoj oblasti uspešno su završeni ključni projekti, čime je potvrđena potreba za daljom saradnjom i podrškom.
Današnjem predstavljanju rezultata EU projekta „Podrška regulatornom telu Srbije i lokalitetu Vinča“ u prostorijama Direktorata za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost Srbije (Srbatom), prisustvovali su predstavnici Delegacije EU, Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja kao i krajnji korisnici projekta, Direktorat za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost Srbije (Srbatom), predstavnici JP „Nuklearni objekti Srbije“ i Instituta za nuklearne nauke „Vinča“.
foto: Tanjug
„EU je posvećena održavanju visokih ekoloških standarda. Zbog toga je sigurno upravljanje nuklearnim materijalima ključno za sprečavanje zagađenja životne sredine i očuvanje naših ekosistema i biodiverziteta“, istakla je Plamena Halačeva, zamenica šefa Delegacije EU u Srbiji.
„Od 2002. godine, EU je pružila pomoć Srbiji u oblasti nuklearne bezbednosti u ukupnom iznosu od preko 20 miliona evra, putem IPA fondova i Instrumenta za saradnju u oblasti nuklearne bezbednosti (INSC) EU. Ohrabrujemo Srbiju da nastavi blisku saradnju sa EU u promovisanju globalne nuklearne bezbednosti putem ovog instrumenta. “, dodala je Halačeva.
foto: Tanjug
„Ovaj projekat vredan je 2 miliona evra i finansira se preko Instrumenta za saradnju u oblasti nuklearne sigurnosti Evropske unije. Njegov glavni cilj je rešavanje nekih od ključnih problema sa kojima se Srbija trenutno susreće u procesu pridruživanja EU. Kroz projekat smo unapredili kapacitete u oblasti radijacione sigurnosti i sigurnog upravljanja radioaktivnim otpadom. Želim nam svima da naša saradnja u ovoj oblasti ide samo uzlaznom putanjom“, izjavio je Slađan Velinov, direktor Direktorata za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost Srbije.
„Moje kolege iz Vinče imale su čast da nauče neke stvari koje im nisu bile prethodno dostupne. Smatram da će ovo u budućnosti biti jedna plodonosna saradnja – za neka nova iskustva i buduće projekte. Ovom prilikom bih se zahvalio na ukazanom poverenju, naročito Evropskoj uniji i svima koji promovišu ove važne teme“, rekao je Slavko Dimović, pomoćnik direktora Instituta za nuklearne nauke „Vinča“.
Projekat „Podrška regulatornom telu Srbije i lokalitetu Vinča“ fokusirao se na rešavanje ključnih izazova za Srbiju relevantnih u procesu pristupanja EU. To uključuje dalju transpoziciju pravnih tekovina EU u oblasti zaštite od zračenja i nuklearne bezbednosti, kao i razvoj kapaciteta i sposobnosti SRBATOM-a za sprovođenje nadzora u vezi sa zaštitom od zračenja, nuklearnom bezbednošću i upravljanjem radioaktivnim otpadom. Takođe je pružena pomoć u oblasti gašenja i obnove odabranih objekata.
Evropska komisija kroz svoj Instrument za međunarodnu saradnju u oblasti nuklearne bezbednosti 2014 – 2020 (INSC) podržava promociju kulture nuklearne bezbednosti i zaštite od zračenja, bezbedno upravljanje potrošenim nuklearnim gorivom i radioaktivnim otpadom, kao i primenu efikasnih i delotvornih mera zaštite nuklearnih materijala u zemljama van EU.
Nuklearna sigurnost i bezbednost su od kritičnog značaja za EU. Osiguravanje sigurnog upravljanja nuklearnim materijalima i bezbedan rad nuklearnih postrojenja ključno je za zaštitu zdravlja i bezbednosti svih građana. 1957. godine potpisana su dva sporazuma: Sporazum o osnivanju Evropske ekonomske zajednice (EEZ) i Sporazum o osnivanju Evropske zajednice za atomsku energiju (Euratom). Glavni ciljevi Sporazuma o Euratom-u su: promovisanje istraživanja i postavljanje jedinstvenih bezbednosnih standarda, olakšavanje istraživanja i osiguravanje da se civilni nuklearni materijali ne preusmere u druge svrhe, posebno vojne.
Evropska unija je najveći donator Srbije u oblasti energetike. Tokom protekle decenije, EU je obezbedila više od 600 miliona evra bespovratnih sredstava za energetski sektor Srbije. EU u Srbiji finansira projekte čiji je cilj sigurnost snabdevanja, diversifikacija izvora i pravaca snabdevanja energije, liberalizacija tržišta i poboljšanje energetske efikasnosti.
Pročitajte još:
Zeleni talas podrske za energetiku: Rekonstrukcija HE Bistrica
