Srbija treba da sprovede odgovarajuće mere da bi mogla da na tržištu Evropske unije trguje proizvodima od mesa i mleka, hranom za kućne ljubimce i životinjskim kožama, rečeno je u Beogradu na konferenciji za novinare povodom završetka tvining projekta „Izgradnja kapaciteta za unapređenje objekata za proizvodnju hrane i upravljenje sporednim proizvodima životinjskog porekla“.

Trogodišnjim projektom je obuhvaćena i obuka za upravljanje sporednim proizvodima životinjskog porekla, finansirala ga je EU sa dva miliona evra, a sprovele su ga uprave za hranu Holandije, Danske i Letonije.

Obuku o proceduri za unapređenje objekata za proizvodnju hrane, kako bi se sprečile zarazne bolesti životinja i bolesti koje se prenose na ljude, prošlo je 155 veterinarskih inspektora, a 38 za poboljšanje upravljanja sporednim proizvodima životinjskog porekla.

To je samo deo šire finansijske pomoći EU da Srbija podigne nivo usaglašenosti u oblasti bezbednosti hrane i veterinarske politike u vrednosti od 28 miliona evra.

Zamenik šefa Delegacije EU u Srbiji Oskar Benedikt istakao je da Srbija da bi se „pridružila EU i imala pristup tom tržištu, mora da dostigne standarde u proizvodnji hrane. Nije lako postići standarde, ali imate ljude, političku podršku i ako se usredsredite, rezultati su izvesni“, rekao je Benedikt.

Benedikt je dodao da EU sprovodi više projekata u ovoj oblasti u Srbiji, među kojima je i iskorenjivanje besnila, a dalja podrška odvijaće se preko IPARD fondova.

Ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine Srbije Branislav Nedimović rekao je da će to ministarstvo učiniti sve što je neophodno da se potrošačima nudi samo bezbedna i konkurentna hrana. On je istakao da bi u septembru trebalo da se raspišu prvi pozivi za novac iz evropskih IPARD fondova.

Ambasador Holandije Hendrik van den Dol istakao je da su „standardi u proizvodnji hrane ključni“ i da Srbiji jedan od stubova izvoza treba da bude poljoprivreda. On je naveo da je Holandija zahvaljujući standardima za bezbednost i kvalitet hrane postigla drugo mesto u svetu, odmah iza SAD, po vrednosti izvoza.

Otpravnik poslova ambasade Danske Morten Skovgor Hansen istakao je da je ta zemlja spremna da podeli sa Srbijom dobra iskustva u sanitarno-veterinarskoj kontroli hrane, zahvaljujući kojoj su obezbeđena bezbednost hrane, zaštita potrošača i konkurentnost.

Veoma važni propisi EU iz ove oblasti obuhvaćeni su Poglavljem 12 u pregovorima za pristupanje Srbije Evropskoj uniji. Potpuna primena propisa obezbediće bolje higijenske standarde u rukovanju sporednim proizvodima životinjskog porekla i u proizvodnji hrane, što će za rezultat imati bezbednije i kvalitetnije proizvode za domaće i strane potrošače i omogućiti Srbiji priliku za povećanje poljoprivredne proizvodnje i konkurentnosti.

Projekat „Izgradnja kapaciteta za unapređenje objekata za proizvodnju hrane i upravljenje sporednim proizvodima životinjskog porekla“ u periodu od 3 godine je sprovodila Uprava za bezbednost hrane i robe široke potrošnje Holandije u konzorcijumu sa Upravom za veterinu i hranu Danske i Službom za hranu i veterinu Letonije, kako bi pružili podšku Upravi za veterinu Republike Srbije i sektoru polјoprivredne proizvodnje oko unapređenja objekata za preradu mesa i mleka i uvođenja efikasnijeg upravlјanja sporednim proizvodima životinjskog porekla/SPŽP[1], u skladu sa propisima EU.

Eksperti EU pružili su podršku Vladi Republike Srbije u pripremi Nacionalne strategiju za unapređenje objekata u kojima se posluje hranom životinjskog porekla, koja je usvojena 6. januara 2017. godine.

Tokom projekta su takođe održane dve kampanje podizanja svesti. Kampanja koja je za cilj imala da objasni proces unapređenja objekata za proizvodnju mesa i mleka u Srbiji sprovedena je u periodu od 19. decembra 2016. do 25. januara 2017. godine u saradnji sa Privrednom komorom Srbije, a prisustvovalo joj je 180 proizvođača hrane u Novom Sadu, Valјevu, Nišu, Kruševcu, Požarevcu i Beogradu. Tokom januara 2017. godine sprovedena je i kampanja u okviru koje su pružene informacije o ulogama i obavezama u pogledu upravlјanju sporednim proizvodima životinjskog porekla u skladu sa zakonodavnim okvirom i Strategijom za unapređenje upravljanja sporednim proizvodima životinjskog porekla. U Novom Sadu, Nišu i Beogradu, održano je šest skupova posvećenih podizanju svesti za oko 200 predstavnika lokalne samouprave, veterinara, farmera, operatera sporednih proizvoda životinjskog porekla i subjekata u poslovanju hranom.

Uz podršku EU, Uprava za veterinu takođe je izradila prodecure i kontrolne liste za unapređenje objekata za proizvodnju hrane i upravljanja sporednim proizvodima životinjskog porekla, kao i vodiče za subjekte u poslovanju hranom i operatere SPŽP.

Uz podršku projekta, 26. avgusta 2014. godine takođe je odlukom Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine osnovan Savet za unapređenje sektora proizvodnje hrane. Njegova uloga je da savetuje nadležne organe u oblasti prerade hrane i upravljanja sporednim proizvodima životinjskog porekla i pronalaženju najboljih rešenja za Srbiju, a u skladu sa zahtevima EU. Zajedničkim radom, nadležni organi biće u mogućnosti da donose odluke na osnovu informacija i na transparentan način.

[1] Sporedni proizvodi životinjskog porekla su proizvodi koji nisu namenjeni ishrani ljudi, kao što su uginule životinje, nejestive iznutrice, perje i kosti.